PETI OKTOBAR: Dan kada su Srbi rekli Slobi NO PASARAN i dobili Đinđića i Koštunicu! (FOTO) (VIDEO)

Demonstracije 5. oktobra 2000. u Beogradu prisilile su Slobodana Miloševića da prihvati poraz na Neposrednim izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije 2000, a nešto nakon toga, 25. januara Srbija je dobila svoju prvu demokratsku vladu na čelu sa Zoranom Đinđićem.

Preporučujemo

Od tada Srbija prolazi kroz period tranzicije, bori se sa korupcijom, kriminalom, i uz veće uspone i padove trudi se da postane članica EU. I sve to - punih 14 god, a čini se da se malo toga promenilo za to vreme. Gde grešimo?

Nakon objavljivanja spornih rezultata izbora po kojima je opozicioni kandidat Vojislav Koštunica na predsedničkim izborima dobio 48 odsto glasova (2 odsto manje od potrebnog) i da će biti održan drugi izborni krug, Demokratska opozicija Srbije pozvala je građane da se 5. oktobra 2000. godine okupe ispred Savezne skupštine kako bi se suprotstavili velikoj izbornoj krađi koju je Savezna izborna komisija sprovela po nalogu Slobodana Miloševića.

Građani su 5. oktobra došli u Beograd iz gotovo svih gradova Srbije i predvođeni liderima Demokratske opozicije Srbije, primorali su Miloševića da prizna poraz na saveznim, predsedničkim i lokalnim izborima.

U ranim popodnevnim satima, 5. oktobra, deo okupljenih građana hteo je da uđe u Skupštinu SRJ, u čemu su ih sprečile jake policijske snage uz pomoć suzavca. Oko 17 sati, građani su, ipak, uspeli da zauzmu Skupštinu. Nepun sat posle toga, demonstranti su upali i u zgradu RTS-a. DOS je zahtevao da RTS promeni uređivačku politiku i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji.

Zgrada RTS-a u Takovskoj ulici je potom zapaljena, a redovni program RTS-a je prestao da se emituje posle 17 sati. Na sva tri programa državne televizije emitovani su spotovi, reklame i snimljene emisije. Radio-televizija Studio B od poslepodne je počela da emituje redovne vesti o zbivanjima na ulici. Kasnije, jedna za drugom i sve ostale televizije počinju da izveštavaju o stvarnim događajima na beogradskim ulicama.

Sukobi 5. oktobra odneli su dve žrtve. jasmina Jovanović, aktivistkinja DSS-a izgubila je život kada je pala pod bager, a Momčilo Stakić je preminuo od srčanog udara. U sukobu sa policijom povređeno je 65 građana.

Iako je Srbija u demokratiju formalno zakoračila zajedno sa ostalim republikama bivše SFRJ, prvi demokratski izbori, po evropskim standardima održani su 23. decembra 2000. godine, i bili su tekovina petooktobarskih promena.

Na tim izborima posle dvomesečne vladavine "privremene vlade", koju su činili predstavnici DOS-a, Srpskog pokreta obnove i Socijalističke partije Srbije, konačno je dobila svoje uobličenje u sastavu parlamenta i vlade - na čijem čelu se našao prvi demokratski premijer Zoran Đinđić.

Od tada Srbija teži da postane članica EU, stabilna, demokratska zemlja sa jakom ekonomijom i vladavinom prava, ali se u tom pravcu proteklih godina jako sporo kreće. Naime, oni koji su "izborili" 5. oktobar, sada su, većinom u opoziciji, dok su socijalisti kao koalicioni partneri SNS-a u vlasti.

Ali, pitanje je, gde je Srbija svih ovih godina grešila i da li se sada konačno nalazimo na dobrom putu ka EU? Iako nova vlada sprovodi reformske korake u cilju poboljšanja standarda života, teško je reći da građani osećaju ono za šta su se borili 5. oktobra, jer su im novčanici još uvek prazni, nezaposlenost je velika, a visok je i stepen korupcije. Gde je nestao 5. oktobar?

(Telegraf.rs)