Sve teorije zavere oko smrti i sahrane Josipa Broza Tita! (FOTO) (VIDEO)

Na današnji dan pre 34 godine u Beogradu sahranjen je doživotni predsednik SFRJ, lider KPJ i sin naroda i narodnosti Josip Broz. Bila je to najveća sahrana u istoriji zemlje.

Preporučujemo

Telegraf.rs vam donosi drugu stranu priče i razotkriva istorijske činjenice, poput onih koliko je puta Tito sahranjen, odnosno da li je "Kuća cveća" zaista njegova večna kuća!

Sahrani Josipa Broza 8. maja 1980. prisustvovali su najviši predstavnici više od 120 zemalja i preko 200 političkih partija, dok je direktan prenos bio emitovan u više od 40 država sveta.

* STVARAN BROJ DELEGACIJA I LJUDI NA SAHRANI NIKADA NIJE OBJAVLJEN, EVO I ZAŠTO:

Ustanoviti precizan broj delegacija i članove delegacija na pogrebu Josipa Broza Tita ispostavilo se kao težak zadatak.

Magazin "Time“ u članku od 18.5.1980. navodi da je sahrani prisustvovalo službenih "123 delegacije država, od čega četiri kralja, 32 predsednika i drugih čelnika država, 22 premijera, te preko 100 predstavnika komunističkih ili radničkih partija“.

Službena jugoslovenska novinska agencija Tanjug, prema pisanju "Time" magazina, sahranu je nazvala "Samit čovečanstva“ tvrdeći da su pristigle delegacije gotovo svih država sveta.

S druge strane, izvor koji se ne može sa stopostotnom sigurnošću uzeti kao relevantan - "En.wikipedija.org", navodi 50 državnih delegacija s imenima članova delegacija.

Engleska wikipedija kao izvore navodi nekoliko knjiga poput "Jasper Ridley, Tito: A Biography“ s UDK brojem 0-09-475610-4 (Univerzalna Decimalna Klasifikacija). Pouzdanost podataka je još veća jer su navedena imena članova delegacija, osim za delegaciju Arapske Lige.

Prema njihovim službenim stranicama, Ujedinjene nacije su imale 148 zemalja članica. Zimbabve postaje 149. članica 25.8.1980. kao prva nova članica nakon Titove sahrane, iako je poslao delegaciju. Ako uzmemo u obzir da su neke države poput Sao Tome i Principea, Sajšela ili Svete Lucije postali članovi UN-a tek krajem 70-ih, prihvatljivo deluje podatak da su došle "123 delegacije država".

Čak i Engleska wikipedija, koja ne navodi članove svih delegacija, donosi mapu na kojoj je prikazano da delegacije nisu poslali samo Gvatemala, Honduras, Salvador, Haiti, Dominikanska Republika, Surinam, Čad, Malavi, Saudijska Arabija, Butan, Papua Nova Gvineja, Južna Koreja i Albanija. Ista mapa prikazana je u Kući cveća.

Ako se zadržimo na sigurnom broju od 50 državnih delegacija koje navodi en.wikipedija.org, prisustvovalo je 25 predsednika država, 9 premijera, 5 kraljeva, 4 princa, 3 ministra spoljnih poslova, 2 kancelara, 2 člana vlade Kube, 1 predsednik parlamenta, 1 ministar obrazovanja, 1 ministar finansija, 1 generalni guverner (predstavnik Britanske krune u Kanadi), 1 zamenik premijera, 1 Veliki vojvoda, Roberto Rodrigez Varela, predstavnik Argentine bez nominalne titule, te lideri Libije Moammar Gadafi, Poljske Vojćeh Jaruzelski i Edvard Gierek i SSSR-a Leonid Brežnjev, bez titula koje bi se mogle podvesti pod "klasične“.

* KO JE I ZBOG ČEGA POSLAO NAJVEĆU DELEGACIJU NA SAHRANU:

Prema mnogim relevantnim podacima, iako su na sahranu Titu došle mnoge krunisane glave, "najjaču" delegaciju poslala je Zapadna Nemačka šaljući celokupni državni vrh - predsednika, kancelara i ministara spoljnih poslova poslova. Zatim slede Austrija, Italija, Portugal, Ujedinjeno Kraljevstvo i SSSR, koji su takođe poslali celokupan državni vrh.

Prema nekim teorijama zavere, Zapadna Nemačka je to uradila jer je navodno Josip Broz Tito bio "njihov čovek".

Najneobičnije delegacije su imali Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je uz premijerku Margaret Tačer poslalo i ratnog veterana, šefa britanskog izaslanstva pri Titovom štabu 1943. godine, SAD u čijoj se delegaciji nalazila majka predsednika Kartera, kojeg je Džordž Buš javno prozvao što nije lično išao na sahranu, Egipat koji je poslao sina i ćerku predsednika Gamal Abdel Nasera, te Vatikan koji je poslao sveštenika, diplomatu, ujedno i nadbiskupa.

* TRI ČINJENICE SA SAHRANE KOJE ĆE VAM OTVORITI MNOGA PITANJA:

- Iako se okupio ogroman broj državnika, njihovi međusobni susreti i pregovori su bili retki. Skoro da ih nije ni bilo. Svrha njihovog dolaska nije bila diplomatska nego isključivo odavanje počasti Titu. Zašto?

- Nitko od državnika nije pobrao negativne političke bodove kod kuće jer je došao Titu na sahranu. Jedine negativne bodove zaradio je predsednik SAD-a, Karter i to zato jer nije otišao, a Brežnjev jeste.

- Prema protokolu, sve strane delegacije polagale su cveće ispred Titovog sanduka, a većina delegacija se naklonila, uključujući Tačerovu i Brežnjeva. Jaser Arafat je salutirao vojnički, a Sadam Husein se pokraj kovčega zadržao najduže, sve dok ga ljudi iz protokola nisu zamolili da ode.

* DA LI STE ZNALI - TITA SU DVA PUTA SAHRANILI?

Misterije više nema - Titov sanduk je ponovo izvađen 8. maja 1980. oko 16.30 sati, da bi bio postavljen mermerni blok od 12 tona.

Titov unuk Josip Joška Broz, tada radnik saveznog SUP-a, takođe tvrdi da je pogreb ponovljen noć posle sahrane, ali samo iz tehničkih razloga.

- U toku noći je skinut "krov" i stavljena stena koja je i dan danas tu. Na šta bi ličila sahrana s dizalicom koja bi spuštala tu gromadu? Možete zamisliti skandal da je nešto puklo ili se otkačilo - objašnjava Joška.

Mermerni blok dugačak 3.20 metara, širok 1.60 i visok 80 centimetara, težak 12 tona, urađen je dva meseca pre Titove smrti, kada je lekarima bio izvestan Brozov tok bolesti.

- Čim je javljeno da je Tito umro, Bogoljub Stavrev, vicepremijer Savezne vlade, tražio je od Vojske da kovčeg mora biti spušten i preko njega navučena konstrukcija za sedam i po minuta koliko je trajalo intoniranje himne i Internacionale. Pošto je to bilo nemoguće, prvenstveno zbog težine mermernog bloka od 12 tona, napravili smo imitaciju mermernog bloka od 200 kilograma na čeličnoj potkonstrukciji identičnih šara i dimenzija kao i original. Bar 20 puta smo imali generalnu probu pogreba - tvrdi inženjer koji je želeo da ostane anoniman.

Dvostruka sahrana predsednika SFRJ Josipa Broza Tita početkom maja 1980. i pripreme za pogreb obavljene su pod nadzorom tadašnjeg generalnog sekretara Predsedništva SFRJ generala Ivana Dolničara, koji je svoja sećanja, u obliku razgovora s novinarom Jakom Koprivcem objavio u knjizi "Generalov let".

Zvanični i stvarni pogreb predsednika Tita obavljen je tek posle pogrebne ceremonije na Dedinju, u prisustvu državne komisije u kojoj su osim njenog predsednika, vicepremijera savezne vlade Bogoljuba Stavreva i Dolničara, bili Titov ađutant Zvonimir Kostić i još nekoliko osoba.

Sahrana, kao deo pogrebnog ceremonijala, bila je improvizovana za televizijska i ostala snimanja, a u stvarnosti su radovi na Titovoj grobnici, posle pogreba, trajali celu noć. Masivan i vrlo težak mramorni blok koji pokriva Titov grob trebalo je konačno namestiti i sve zabetonirati. U pogrebnoj ceremoniji, koju su prikazale TV i filmske kamere iz celog sveta, grobnica je samo privremeno zatvorena imitacijom mramornog bloka koja nije bila pričvršćena, već se nalazila na posebnim točkovima.

* NA KOJE SU AERODROME SLETALE DELEGACIJE PRILIKOM DOLASKA NA TITOVU SAHRANU?

Titova sahrana bio je veliki organizacioni i bezbednosni zalogaj, jer se okupilo preko mnogo delegacija iz celog sveta, od kojih je većina došla avionima. Širom Jugoslavije trebalo je pripremiti više aerodroma jer na civilnom aerodromu u Surčinu i vojnom u Batajnici nije bilo moguće smestiti sve avione, pa su aktivirani zagrebački aerodrom Pleso i vojni aerodromi u Tuzli, Zadru i Nišu.

Predsednik Severne Koreje Kim il-Sung nije nikako hteo u beogradski hotel "Interkontinental" rekavši da ne želi da bude među kapitalistima, pa je na kraju završio u zgradi korejske ambasade.

Rusi nisu hteli ni da čuju da avion njihovog lidera Leonida Brežnjeva sleti bilo gde osim na aerodrom u Batajnici, a irački predsednik Sadam Husein bio je uporan u zahtevu da njegov avion mora da sleti i ostane na Surčinu. koji je umesto u 5 ujutro stigao tek oko 13 časova, a za sebe i pratnju zaposeo je ceo sprat hotela čiji je deo bio predviđen i za poljskog predsednika.

* DA LI JE TITO ŽELEO DA SE SAHRANI U BEOGRADU ILI JE NJEGOVA VEČNA KUĆA U VATIKANU?

U poslednje vreme pojavile su se neproverene informacije da Josip Broz Tito nikad nije želeo da bude sahranjen u Beogradu, kao i mnoge tvrdnje da je zapravo njegovo telo položeno u Vatikanu.

Titova unuka Saša Broz u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima tvrdi da Tito nikada nije rekao da želi biti sahranjen u Beogradu. Dodala je da bi, po njenom, Tita trebalo sahraniti u Zagrebu.

* JOVANKI BROZ BILO JE ZABRANJENO DA DOĐE NA SAHRANU TITU?

Supruga doživotnog predsednika SFRJ Jovanka Broz koja je zbog, navodnog sukoba s Titom, bila u kućnom pritvoru, umalo je mogla da ostane uskraćena za pravo da prisustvuje sahrani svog supruga u Beogradu.

Prema tvrdnjama same Jovanke, Indira Gandi kad je čula da Titovoj supruzi neće biti dozvoljeno da prisustvuje sahrani, odbila je da doputuje u Beograd sve dok nije dobila pismene garancije od tadašnjih službi bezbednosti SFRJ da će i Jovanka prisustvovati poslednjem pozdravu svom mužu.

(D. Zlojutro)