Neobično venčanje, izdaja prijatelja i sin koji je se borio uz Dražu Mihailovića: Ovo sigurno niste znali o Vladislavu Petkoviću Disu
Da je voleo Srbiju i neizmerno obožavao svoju porodicu znaju svi koji su pročitali i samo nekoliko redaka Vladislava Petkovića Disa. Rasejani pesnik čupavih brkova imao je kratak, ali buran život, kao i mnogi drugi pripadnici njegove "izgubljene" generacije.
Vrlo mlad je došao u Beograd. Sa 24 godine, svedoči Matoš, "kao mesečar lutaše beogradskim ulicama, sa šeširom večno u ruci, sa crnom kovrdžavom glavom i bradom, mršava lica i grozničava oka".
#goodnight #lakunoc #vladislavpetkovicdis #novisad #stih #stihcaffe #jesen #autumn #follow #instacitationA post shared by Stih Caffe (@stihcaffe) on
Pandurović ga opisuje kao nekog ko je težio slobodnom životu, a ne karijeri, slabog fizičkog izgleda, bled, pio bi jaču kafu i pušio cigare specijalitet.
Dis je, kako je objasnio Nikola Milošević, "rasejan u poeziji kao što je bio u životu"!
Do tada Dučič i Rakić u kritičarskom krugu bili su nedodirljivi, pa objavljivanjem "Utopljenih duša", koje je Dis sam finansirao, 1911. godine pojavila se jedna nova poezija, uzor budućim generacijama.
MESTO BURME - KIŠOBRAN
Za Disa je važna 1911. godina, kada će upoznati Hristinu Pavlović i sa njom se venčati na neobičan način. Venčanje je trebalo da se održi u Crkvi svetog Marka u šest ujutru. Pošto su zaboravili prstenje, kum je rpedkožio da se uzme gumica sa kišobrana. Prota nije prihvatio da se održi venčanje na taj način, pa su morali sačekati sirped. Tada je mlada zamolila nepoznatu ženu da joj pozajmi nakratko prsten, samo da se venčanju. Dis je imao 31 godinu, Hristina 19.
U potrazi za pesnikom... #vladislavpetkovicdis, #vladislavpetkovićdis, #narodnimuzejčačakA post shared by Biljana Ličinić-Janković (@biljana.lj) on
Brojne su anegdote o Disu. Jednom ga je Dragiša Vasić sreo kako tumara blizu kuće pesnika Ristića, okreće se oko sebe, kao da traži nešto. Vasić mu je prišao i pitao ga šta radi u to doba.
- Kratkovid, on se zagleda u mene, pozna me i obradova se. Onda se nasmejao i rekao mi da se baš danas preselio iz stana i uzeo drugi, ovde negde, ali gde - ne može da se seti - kazao je Vasić.
RAT SKADARLIJE I KNEZ MIHAILOVE
U to vreme uticaj kritike bio je veoma snažan, a dva najveća imena Skerlić i Popović. Kada je Dis bio u pitanju, među njima nije bilo spora - videli su tragičnog pesnika, nedostojnog i nedoraslog da bude u krugu uvaženih sprskih pesnika. Dis je naspram sebe imao akademske profesore iz Knez Mihailove, a ond je sam pripadao beomskom krugu iz Skadarlije, baš kao i Pandurović i Matoš.
DISkretan odgovor. :) #milanrakic #vladislavpetkovicdis #iskreno #poezija #knjizevnost #odgovorA post shared by СрпскиЧАСком (@srpskicaskom) on
Zašto Dis nije bio kao Dučić i Rakić? Gde je njegova patriotska poezija? Najbolji odgovor dao je Mihiz, objašnjavajući da Dis nije "rešavao zadatke društva i nacije".
- Sav zagledan u sebe, kad bi za trenutak podigao pogled, on bi video da mu "pod sramotom živi njegovo pokolenje", da se "razvilo crno vreme opadanja", da "živi u zemlji sramote i luda", ali bi brzo svraćao oči natrag u sebe, unutra - rekao je on.
IZDANI DOBROVOLJAC KOJI JE DO ZADNJEG DAHA RADIO ZA SRBE
Po izbijanju Velikog rata, Dis se prijavio kao dobrovoljac, te mu je dodeljeno mesto ratnog dopisnika. U cipelama koje mu je brat dao prešao je Albaniju i stigao do Krfa. Tu je, pre odlaska za Francusku, ovlastio jednog svog prijatelja da da svakog meseca mesto njega prima platu i odmah je šalje njegovoj ženi za Beograd. No dok je Dis u Francuskoj osnivao izbeglički kamp za Srbe, saznao je da njegova porodica nije videla ni dinar od te plate - "prijatelj" je sve zadržavao za sebe.
#nadanasnjidan #rodjendan #vladislavpetkovicdis #srpskipisci #knjizevnost #citati #pesnik #pesmaA post shared by СрпскиЧАСком (@srpskicaskom) on
Dis je iz Francuske krenup natrag u Solun. No brod u koji se ukrcao 1917. godine nemački saripen je torpedovao. Brod je počeo da nestaje, a pesnik se samo nakratko spasoa dok njegov čamac nije progutao vrtlog potonulog broda.
Na telu koje je isplivalo na površinu fransuski mornari našli su naočare i jednu drahmu. Život na moru je nalagao da se telo vrati u dubine.
Dis i Hristina imali su dvoje dece, Gordanu i Mutimura. Devojčica je u požaru stradala nepunu godinu nakon očeve smrti. Mutimir je bio kapetan u vojsci Draže Mihailovića. Nakon oslobođenja 1945. godine gubi mu se svaki trag.
(Telegraf.rs/Srpski legat)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Земунац Алекса
"Не марим да пијем, ал сам пијан често"
Podelite komentar