Hrvatski novinar, publicista i teolog frapirao tamošnju javnost: Nemamo pravo da mrzimo Srbe!

Hrvati nemaju pravo na mržnju prema Srbima, poručio je ugledni hrvatsku publicista, novinar i teolog, Drago Pilsel odgovarajući na, kako kaže, retorička pitanja: imamo li pravo mrziti Srbe i imamo li pravo na vrstu sećanja koja izazivaju mržnju.

Hrvati su istraživali zašto im deca slušaju "cajke": Da li su dvolični i da li to znači da (ne) vole Srbe?

- Ne, nemamo - ističe Pilsel u kolumni objavljenoj na portalu Autograf, čiji je, inače, jedan od osnivača.

Inače, Pilsel je odrastao je u porodici ustaških emigranata, u čiju je kuću u Argentini dolazio porodični prijatelj Ante Pavelić, osivač ustaškog pokreta u Hrvatskoj i poglavnik ustaške NDH.

Foto: Wikipedia/Federico Patellani

A o tome kako je od mladića zadojenog ustaškom ideologijom, postao angažovani antifašista, koji je prvi ukazao na zločine nad Srbima u Oluji i koji se u znak solidarnosti prema tim zrtvama jedno vreme potpisivao srpskim imenom Jovan, Pilsel je opisao u svojoj romansiranoj biografiji, objavljenoj 2014.

Pilsel, naime, smatra da suprotno onima koji kažu da se ne treba stalno vraćati u prošlost, on kaže da je svima potrebna neka vrsta uskrsnuća prošlosti.

- Nama je potrebno dovesti u pamćenje, što je moguće ispravnije, ono što se dogodilo žrtvama, svim žrtvama. I zato je važan posao istraživača i istoričara, a poguban onaj negacionista i revizionista (kojem u zadnje vreme daje krila politika Kolinde Grabar-Kitarović koja sugeriše da se, na primer, ne zna istina o Jasenovcu) - kaže Pilsel u odgovoru na još jedno sebi postavljeno pitanje - kako se ispravno ponašati i kako se valja sećati?.

Hrvatski državni vrh na komemoraciji u Jasenovcu Foto: index.hr

Moramo, smatra, prestati s praksom odbijanja odgovornosti.

- Moramo preuzeti teret moralne krivice. Moramo činiti dela milosrđa. Moramo pokušati nadoknaditi patnju stradalnika. Moramo priznati žrtve. Moramo im nadoknaditi štetu - poručuje Pilsel.

Bez obzira na ljudske račune na taj hitni zadatak mi, ljudi Balkana, mi, Hrvati, Srbi i drugi pozvani smo, istakao je, jednim kategoričkim moralnim imperativom.

- Imperativom koji se neodoljivo pojavljuje u svakoj verničkoj savesti, svaki put kada usne izgovaraju molitvu Oče naš. Zašto? Jer neće biti milosti ni hleba ako nismo spremni praštati i tražiti oprost - naveo je.

U akciji Oluja proterani su Srbi iz Hrvatske Foto: Profimedia

Pilsel ponovo pita zar ne bi bila nedopustiva dvoličnost ponavljati Oče naš dok se gaje osjćaji srdžbe i zavisti ili čak namere nasilja i osvete?

- Oče naš uistinu sadrži u srži određeni nacrt društva koje ne samo da isključuje svako nasilje nego se u svakom svom vidu izgrađuje prema načelima bratske solidarnosti - besedi on dalje.

Pitanje mira i ispravnog pamćenja je, ističe, pitanje "našeg biti i ne biti".

To su, precizira, temelji zdravog društva, a njemu bude sumnjivo kada bilo ko iz sveta politike kani da gradi bilo šta a da nije najpre ispitao na kojim i kakvim temeljima gradi.

- Mir traži unutrašnju osetljivost i osećaj za finese. Toga, hvala Bogu, mi imao. Ali nedovoljno. Zato se ponavljam. I ponavljat ću se. Ja tvrdim da nemamo pravo na mržnju prema Srbima - istakao je Pilsel.

Nije glavna težina pitanja u tome kako žaliti žrtve vlastite zajednice i kako prepoznati krivicu druge zajednice.

Foto: Facebook/Lela Stojnov‎KUD Abrasevic Pancevo

- Hrvati i Srbi, katolici i pravoslavni, muslimani i drugi pred težim su moralnim pitanjem: Kako žaliti žrtve druge zajednice, kako priznati krivicu u vlastitoj zajednici? A zatim: Kako okajati krivnju, kako zadobiti oprost Božji i ljudski, mir savesti i pomirenje među ljudima i narodima? Kako započeti novo doba osnovano na pravednosti i istini? - naveo je.

Napadi pešadijskim i artiljerijskim oružjem na izbegličku kolonu koja se povlačila kroz Novu Varoš predstavlja težak primer ratnog zločina za koji nitko nije odgovarao niti u javnosti postoji ikakva svest što se događalo tih majskih dana, podsetio je autor.

- U tim vremenima, nažalost, nismo imali vremena da se bavimo ratnim zločinima, jer smo se bavili pomaganjem preživelim ljudima koji su završili u logorima u Bjelovaru i Varaždinu. Ali, konačno je vreme da se hrvatsko društvo zbog sebe suoči s ratnim zločinima nad Srbima - kaže Pilsel i u odgovoru na poruku koju mu je na Fejsbuk stranici ostavio mladić u kojejoj mu poručuje da je "dosadan" jer stalno govori o ratnim zločinima nad Srbima.

- Dakle, ponavljam se i ponavljaću se, jer moramo naučiti da je najvažnije žaliti žrtve ''tuđe'' zajednice, a tražiti, priznati krivicu u ''vlastitoj'' - naveo je Pilsel.

Daljinac

(Telegraf.rs/Tanjug)

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Darko L

    30. april 2018 | 16:45

    Znaju to svi Hrvati samo je stvar u tome što ne žele da to iskreno iznesu .

  • sanja

    30. april 2018 | 18:38

    Stvarno nemate,čovek sasvim ispravno razmišlja.

  • elazivkovic

    1. maj 2018 | 17:59

    Kroz istoriju je slucaj da Hrvatska uvek ali uvek okrene ledja Srbiji I ne samo okrene vec potura "nogu" I ubija Srbe uz pomoc fasista, okupatora. Nakon svakog zla Srbija pruzi ruku "bratskoj" Hrvatskoj kao I "danas". Ne treba zaboraviti da u skorijoj istoriji na celo Hrvatske dolazi vlast koja najomrazenije govori za Srbe u predizbornoj kampanji, te narod Hrvatske glasa. U Srbiji se to ne radi, zabranjeno je sirenje mrznje. Opet cemo pruziti ruku pomirenja, nas predsednik I vlada R.Srbije vode politiku prastanja I mira a "mi" narod Srbije ih podrzavamo...

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA