„Zovi me i krčag, ali nemoj da me razbiješ“: Da li je na pomolu rešenje decenijskog spora sa Grčkom oko imena Makedonije i šta kaže narod?

Prvo je bila Narodna, pa Federativna i na kraju Socijalistička. Onda je došlo do raspada Jugoslavije, pa je u njenom imenu ostalo samo Republika Makedonija, ali za kratko. Nakon proglašenja nezavisnosti 1991. godine, a zbog pritiska Atine, Makedonija je u Ujedinjene nacije bila primljena pod rogobatnim imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM). Pošto se to ime koristi za spoljnu upotrebu, Grci traže neko ime koje bi bilo „erga omnes“, odnosno za sveukupnu upotrebu, jer smatraju da sa imenom Republika Makedonija Skoplje gaji teritorijalne pretenzije prema provinciji istog imena na severu Grčke.

Kako će se zvati Makedonija? I albanski jezik postao zvaničan, sa Grcima konačno na pragu dogovora, ovo su opcije za novi naziv države

Preporučujemo

U rešavanje decenijskog spora odavno se uključila i OUN, a njen posrednik, Metju Nimic je predlagao više imena: „Vardarska“, „Nezavisna“, „Severna“, “Gornja Republika Makedonija“, Republika Makedonija ( Skoplje ), ali ni jedno do sada nije bilo po volji ni Skoplja, ni Atine.

Promenom vlasti u Makedoniji došle su velike šanse da se konačno nađe rešenje spora oko imena, a to bi značilo da Makedonija može da očekuje članstvo u NATO i dobijanje poziva za Evropsku uniju.

Foto: AP/Tanjug

Kamen spoticanja

Glavni kamen spoticanja u ranijim pregovorima je bilo to gde da se u imenu stavi geografska odrednica. Za deo političkih analitičara u Skoplju to ne bi trebao biti veći problem, jer ako je taj koncept prihvatljiv, prihvatljiv je gde god da se stavi pridev „Gornja“, „Nova“, „Vardarska“, „Severna“ - ispred ili iza termina „Makedonija“, jer to nema identitetske implikacije za narod, budući da će i u „Gornjoj“, i u „Donjoj“, „Istočnoj“, „Zapadnoj“, „Novoj“, „Vardarskoj“ ili „Severnoj“ – i dalje živeti Makedonci.

Makedonija je bila i Socijalistička i Federativna i Narodna Republika Makedonija, i nikada nije bilo nikakvog problema oko identiteta.

To ne bi bio problem ni sada, ocenio je posrednik UN u pregovorima Metju Nimic 19. januara u intervju za skopsku TV Sitel. On je rekao da se trudi da nađe rešenje prihvatljivo za obe strane, dodajući da to rešenje neće zadirati u identitet Makedonaca, već će naprotiv ojačati i učvrstiti identitet države i naroda.

- Vi imate veoma jak identitet koji godinama posedujete. Nezavisni ste već 25 godina, imali ste identitet dok ste bili deo Jugoslavije, imali ste identitet i kada ste bili deo Kraljevine Srbije i Otomanske imperije. Identitet ljudi je bezbedan i verujem da će sa mojim idejama identitet više biti učvršćen nego oštećen - rekao je Nimic.

Foto: Tanjug/Edib Tahirovic

Kako će teći pregovori oko imena

Televizija Kanal 5 iz dipolomatskih izvora doznaje da će se na pregovaračkom stolu naći svi predlozi posrednika Nimica, a potom će Makedonija i Grčka odbacivati jedan po jedan predlog sve dok se ne dođe do zajedničkog rešenja.

Predlog „Vardarska Makedonija“, koji zagovara lider Nezavisnih Grka, Panos Kamenos, za Skoplje verovatno neće biti prihvatljiv jer podseća na vreme kada je Makedonija bila pod srpskom dominacijom, a zbog toga je neprihvatljiv i za Albance u Makedoniji.

Foto: Tanjug / AP

Drugi predlog - „Nova Makedonija“, koji je prihvatljiv za Atinu, pretpostavlja se da će Skoplju biti nepovoljan zbog identitetskog pitanja, što znači da je i nacija nova, od sredine 20. veka.

Pored ta dva imena, na stolu ostaju i predlozi Gornja i Severna Makedonija.

U ranijim pregovorima, još 1997. godine, i za Makedoniju i za Grčku je bio prihvatljiv predlog „Republika Makedonija (Skoplje)“. Sada je za Grčku taj predlog neprihvatljiv jer Atina traži da odrednica bude ispred termina Makedonija.

Ni makedonska, ni grčka vlada zvanično još uvek javno ne komentarišu poslednje predloge Nimica, koji se očekuje da iduće sedmice poseti Atinu i Skoplje, a od razgovora premijera dve zemlje, Zaeva i Ciprasa koji će se u sredu sresti u Davosu očekuje se napredak u pronalaženju prihvatljivog rešenja.

Foto: AP/Tanjug

Spor se prelio na ulice i socijalne mreže

Bitka oko imena Makedonije ne vodi se samo u plitičkim krugovima, ona se prenela i na ulice. U Solunu je prekjuče protestvovalo oko 30.000 Grka, koji su sa 500 autobusa dovezeni iz cele zemlje, a u Skoplju jedva stotinjak. I jedni i drugi su polagali autorsko pravo na ime Makedonija, ali su svi oni zaboravili, kako je ocenio grčki premijer Aleksis Cipras, da nije postojala makedonska nacija u antičko vreme, kao što nije postojala ni nacija atinjana i spartanaca.

On je podsetio da su od 7. veka pa nadalje ove prostore, pored Grka, sukcesivno naseljavali i Sloveni, Bugari, Srbi, Jevreji i Otomanci.

- Danas, ova šira geografska oblast pripada trima različitim državama. U tom smislu sasvim je suprotno istoriji i apsurdno je da neki traže ekskluzivnost Makedonije i u smislu etničke identifikacije. Nije apsurdno da u termin Makedonija bude uključeno složeno ime, sa geografskom ili vremenskom odrednicom koja će važiti za sve, tako da bude jasno da niko ne traži teritoriju ili istoriju drugih naroda, rekao je Cipras.

Polemika oko imena, u Makedoniji vodi se i na socijalnim mrežama, debatim emisijama i otvorenim televizijskim programima gde ljudi iznose svoje stavove. Mišljenja su podeljena, a uočljivo je da je svima već dojadio ovaj decenijski spor sa Grčkom koji je sputao noge Makedoniji da se priključi NATO i Evropskoj uniji.

Nikome od njih nije svejedno i srce ih boli ako budu morali da promene ime, tačnije da imenu Makedonija pridodaju geografsku odrednicu, ali mnogi na sve to gledaju realno i veoma pragmatično. Naročito mlađi naraštaji koji u ovakvoj, siromašnoj Makedoniji ne vide svoju perspektivu i budućnost.

Foto: Tanjug/AP

Pitanja bez odgovora

Poznati makedonski novinar, urednik i kolumnista Goran Mihajlovski je najbolje opisao dileme sa kojima su suočeni Makedonci.

- Hajde da probamo, mi koji smo ostali da živimo u Republici Makedoniji, koji nismo izvadili bugarske pasoše i koji nemamo radnu vizu za Nemačku, niti zelenu kartu za Ameriku, razumno da razgovaramo o pregovorima sa

Grčkom i pitanju imena. Da probamo bez emocija da odgovorimo: „Šta želimo da postignemo sa pregovorima?“, napisao je Mihajlovski i postavio još niz ključnih pitanja koja Makedonce bacaju u duboko razmišljanje.

- Da li je fer da 27 godina živimo pod stresom da će možda čim zaproleti doći do rata? Da li je fer da ti ceo radni vek prođe u nadi da će se nešto lepo desiti, dok svi drugi idu napred? Da li je dostojanstveno da se pišeš Bugarin da bi dobio bugarski pasoš, samo da bi obezbedio dostojanstven standard negde gde ti dvojezičnost neće biti problem? Da li je dostojanstveno da nas na svim granicama tretiraju kao kriminalce? Da li je dostojanstveno da se živi od strane pomoći? Dok tvoji političari brane ime, da ti stranci renoviraju škole, grade vodovode i kanalizacije, da ti čiste đubre, kupuju ambulantna i vatrogasna vozila, rentgen aparate i štite kulturno nasleđe. Dostojanstveno li je da ti se deca leče sa sms porukama?

- Da li je fer što smo ostali bez lekara, jer su i oni pobegli da traže dostojan tretman njihove profesije? Inženjeri uče nemački, farmaceuti norveški, a medicinske sestre i bez poznavanja jezika primaju svuda, jer su im sve vlasti u proteklih 27 godina dostojno obezbedile dostojanstvo. Makedonija ostaje bez intelektualne, pokretačke i misleće sile koja može doneti progres. Ovo su činjenice. O svemu drugome se može diskutovati na nivou emocija. Na pauzi između dva patriotska ora - zaključuje Mihajlovski.

Foto: Tanjug/AP

I sa drugim imenom bićemo Makedonci

Slično razmišljaju i ljudi sa kojima smo razgovarali. Njima je najbitnija egzistencija, da imaju od čega da žive, čemu da se raduju. Zato citiraju onu staru poslovicu: „Zovi me i krčag, al nemoj da me razbiješ“.

- Slušam zapaljene nacionaliste kako se busaju u grudi veleći da ne daju ime Makedonije, a čim uspeju da „pobegnu“ iz Makedonije i dobiju iseljeničku vizu i posao u Kanadi ili Americi, odamah sami, bez da ih iko tera promene svoje ime, pa Jovan postane Džon. Od takvih licemera mi je preko glave. Šta ćemo izgubiti ako uz Republika Makedonija stoji neki dodatak. Ništa. I dalje ćemo biti isti, onako kako se osećamo, kao Makedonci - rekao nam je Vangel Stojanovski iz Skoplja.

Njegov prijatelj, koji je prisustvovao našem razgovoru, usprotivio se tom stavu. Rekao je da se ni po koju cenu ne sme menjati ime. Ono je za nas svetinja, a mi smo potomci Aleksandra Makedonskog. Ako izgubimo ime, izgubićemo i identitet, reče ovaj čovek koji nije hteo da nam se predstavi.

Naš sagovornik, koji radi u jednoj privatnoj firmi za mizernu i neredovnu platu, nije mu ostao dužan. Povišenim tonom mu je odbrusio da je lako njemu da izigrava velikog Makedonca kada radi u državoj administraciji za veliku i redovnu platu.

Foto: Edib Tahirović

Oko novca, odnosno egzistencijalnih pitanja se sve vrti, pa i mišljenja Makedonaca oko imena.

Skopljanka Milka Angelevska kaže da je davno završila fakultet, žaleći što njena struka nije profatabilna u inostranstvu, jer da jeste odavno bi pokupila prnje i otišla napolje. Ovako, kaže, jedina šansa da nađe neki solidan posao će joj biti kada da Makedonija uđe u NATO i EU, a to je, svesna je, moguće samo ako se imenu države doda geografska odrednica.

- Mene spor oko imena uopšte ne interesuje. Moj otac je bio pametan pa je još pre nekoliko godina za sve nas izvadio bugarsko državljanstvo, ali to ne znači da više nismo Makedonci. To je bio potez očajnika, svesnog da za njegovu decu nema posla u Makedoniji. Čim završim fakultet sa bugarskim državljanstvom u džepu „brišem“ napolje, iskrena je studentkinja iz istočne Makedonije, koja je zamolila da joj napišemo samo inicijale L.P.

Foto: AP/Tanjug

Geneza spora očima bivšeg borca NOB

Zanimljiv pogled na istoriju i genezu spora oko imena ima Mitko Pejkovski ( 85 ), penzioner iz Skoplja, nekadašnji borac NOB-a.

- Makedonija je stvorena zahvaljujući Titu. On je bio i otac i majka Makedonije, zato što Makedonija u prošlosti nikad nije imala svoju državu, na ni jednom pedlju zemlje. Makedonija nije postojala ni na jednoj etničkoj geografskoj karti. Mi znamo da se ta geografska teritorija “Bukureštanskim dogovorom” podelila na tri dela. Vardarska je pripala Srbiji, Egejska Grčkoj, a Pirinska Bugarskoj.

Jedino je na ovoj „srpskoj Makedoniji“, ja je namerno navizma “srpska Makedonija”, jer je ova “Vardarska Makedonija”, sadašnja Makedonija deo Srbije, ako se i danas poštuje “Bukureštanski ugovor”. Šta sam ovim hteo da kažem - da je Tito i Savez komunista uspeo da ubedi komuniste Srbije, srpski narod i sve druge jugoslovenske narode da ovde postoji poseban narod koji zaslužuje svoju državu.

- Makedonija nije bila problem dok je bila u sastavu SFRJ. Međutim, onog trena kada se raspala SFRJ, Republika Makedonija je postala problem zato što bi ovaj “Vardarski”, odnosno “Srpski” deo Makedonije, danas nazvane “Republika Makedonija”, mogao da postane matica kojoj bi se priključile “Pirinska” i “Egejska” Makedonija. Srbija je rešila pitanje sa Makedonijom, njenom nacijom, teritorijom, jezikom, kulturom.

Srbija je Makedoniju priznala kao posebnu državu. Zašto to do kraja nije uradila Bugarska ili Grčka ? Zato što se oni plaše da će kad – tad, možda i za 100 godina, izgubiti te svoje teritorije - Pirinski i Egejski deo, kao što se Hong Kong vratio Kini, kao što se Gibraltar vratio Španiji, kao što se Panamski kanal vratio Panami. Mislim da je u tome suština spora sa Grčkom oko imena, a da li ono treba da se menja, to vam ne bih znao reći - rekao nam je Mitko Pejkovski.

Foto: AP/Tanjug

Ratuju preko medija, a posećuju se kao braća

Kada bi se čovek oslanjao samo na objavljivane informacije iz makedonskih i grčkih medija mogao bi pomisliti da su ta dva naroda deceniju unazad, ako ne zaraćena, ono na ivici rata. Realnost je, međutim, sasvim drugačija. Makedonci masovno idu u Grčku na letovanje, a u šoping u najbliži Solun. Tako je bilo i na sam dan protesta u tom grčkom gradu jer je upravo počela sezona rasprodaja. A o tome da li i koliko Makedonci „mrze“ Grke govori podatak da tu zemlju svake godine posećuje preko milion i po Makedonaca.

Slična je situacija i u obratnom pravcu. I Grci su česti posetioci Makedonije. Najviše posećuju kockarnice, ali ima puno i onih koji dolaze u Đevđeliju i druge mAkedonske pogranične gradove radi pazarenja, provoda ili samo zbog popravke zuba. Frapantan je podatak da samo Đevđeliju i 23 zubarske oridinacije u tom pograničnom gradu godišnje poseti ćak tri miliona grčkih pacijenata. To je realnost, a sve drugo je politika.

(D.J.)