Ako primetite ove razlike u ponašanju i izgledu dece i ljudi, u velikoj su opasnosti: Nova droga seje smrt po Evropi, a stigla je i na Balkan!

Nova psihoaktivna supstanca iz sintetičkih droga pod marketinškim nazivom Blow, koja je u Evropi već uzela nekoliko života, stigla je na hrvatsko tržište. Prvi put je proizvod Blow zaplenila policija na području Osječko-baranjske županije u letnjim mesecima, a o čemu je tačno reč, otkriveno je u septembru.

Naše komšije ubedljivo na prvom mestu: Lista zemalja koje najviše koriste kokain (MAPA)

Preporučujemo

Obistinile su se najmračnije slutnje: Droga "crna mamba" koja odnosi živote, godinama je na ulicama Srbije, i postaje dramatično!

To je proizvod iz četvrte generacije sintetičkih kanabinoida, inače dizajniranih sa ciljem oponašanja učinka kanabisa, a pronađen je u biljnoj mešavini sadržanoj u crno-žutim plastičnim omotima. Ona je u Evropi pronađena i u proizvodima marketinškog imena Kush, Jocker, Mary Joy, kao i AK-47, što je potvrdila i Sanja Mikulić, zamenica upravnika Vladine Kancelarije za suzbijanje zloupotrebe droga.

Slobodna Dalamcija je porazgovarala sa njom nakon što je u Zagrebu završen deseti godišnji sastanak Sistema ranog upozoravanja u slučaju pojave novih psihoaktivnih supstanci, na kojem se okupilo 30-ak stručnjaka iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, kao i Srbije.

Dodatno je zabrinjavajuće to što su nove generacije psihoaktivnih supstanci sve toksičnije, piše Slobodna Dalmacija.

Foto: Guliver/Spencer Platt/Getty Images

U Evropi 650 novih droga

– Dokazano je da su sintetski kanabinoidi izuzetno toksični i štetni za ljudsko konzumiranje. Širom Evrope beleži se niz trovanja, od kojih neka čak sa smrtnim ishodom. Simptomi trovanja sintetičkim kanabinoidima su ošamućenost, vrtoglavica, ubrzan rad srca, mučnina, povraćanje, bol u grudima, zujanje u ušima, glavobolja, anksioznost, tahikardija i kognitivne teškoće – upozorava Sanja Mikulić.

Osim sintetičkih kanabionida, na tržištu novih droga danas nalazimo i niz drugih psihoaktivnih supstanci, uglavnom stimulansa, ali u nekim delovima Evrope raste pojava izuzetno toksičnih sintetičkih supstanci uz čije se konzumiranje, takođe veže niz trovanja i smrtnih slučajeva.

Foto: Profimedia/Wavebreak

Trenutno je u Evropi pod nadzorom 650 novih psihoaktivnih supstanci, a u poslednjih sedam godina u Hrvatskoj je otkriveno 105 novih.

– Najčešće se koriste sintetički kanabinoidi koji su dizajnirani tako da oponašaju učinke kanabisa. Takvi su proizvodi dostupni u marketinški privlačnim pakovanjima i imaju različite nazive kao što su Galaxy, Rainbow, Atomix, Sharp, Blow, Leaf, Zombi. Nažalost, tačne razmere štetnih zdravstvenih posledica nisu poznati budući da zdravstvene ustanove ne raspolažu analitičkim standardima kojima bi tačno mogla da se odredi supstanci ili njihov skup, koje su uzrokovale trovanje, iako je dosad prijavljen značajan broj sumnjivih incidenata u raznim starosnim grupama - ističe Mikulić.

Podseća i kako je u toku razvoj kliničko-toksikološke mreže Sistema ranog upozoravanja, na kojem intenzivno radi Medicinski fakultet u Splitu sa nekoliko zdravstvenih ustanova, pa će uskoro biti dostupne tačnije informacije o akutnim trovanjima psihoaktivnim supstancama, koja su posebno česta na sve brojnijim muzičkim festivalima.

Akcije u smart šopovima

Sintetičke droge u Evropu uglavnom dolaze iz Kine i Indije, a u Hrvatsku sa evropskog tržišta budući da su u nekim državama članicama otkrivena postrojenja za pravljenje tableta i pakovanje proizvoda koji sadrže nove psihoaktivne supstance, piše Slobodna Dalmacija.

Foto: pixabay.com

Iz Vladine Kancelarije napominju kako je značajan deo tih supstanci legalan u brojnim državama članicama EU, za razliku od Hrvatske, koja je generičkim popisom droga većinu njih stavila pod zakonsku kontrolu.

Dok su se nekada nove droge prodavale uglavnom u specijalizovanim radnjama, tzv. smart ili head šopovima, kioscima i tobako šopovima, danas se sve učestalije nabavljaju preko interneta. Doslovno tako stižu na kućni prag.

– Brojni smart/head šopovi imaju svoje internet stranice pa nude online prodaju tzv. osveživača prostora, ali postoje i brojne specijalizovane stranice koje nude različite nove droge kao istraživačke hemikalije i dodatke u ishrani. Deo novih droga može se pronaći i na ilegalnom tržištu droga. Tokom poslednje tri godine sprovedeno je nekoliko koordiniranih akcija u smart šopovima po celoj Hrvatskoj u kojima su učestvovali sanitarni inspektori Ministarstva zdravstva, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Carinske i Porezke uprave Ministarstva finansija, što je rezultiralo zatvaranjem većeg dela navedenih radnji, kao i pokretanjem prekršajnih postupaka protiv fizičkih i pravnih osoba – podseća Sanja Mikulić.

Za Hrvatsku su ovi podaci posebno zabrinjavajući i u kontekstu poslednjeg ESPAD-ova istraživanja (Evropsko istraživanje o pušenju, uzimanju pića i droga među učenicama) iz 2015. godine, koje se sprovodi među 15-godišnjacima i 16-godišnjacima iz tridesetak evropskih zemalja.

Upravo ti podaci pokazuju da su hrvatski učenici u tim godinama prema podacima o uzimanju novih psihoaktivnih droga bili iznad evropskog proseka: njih oko sedam posto navelo je da je u životu barem jednom probalo nove psihoaktivne droge, dok je prosek ESPAD zemalja četiri odsto.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Strašne brojke

Brojčano to možemo ilustrovati ovako: ako je u tim godinama nešto više od 80 hiljada hrvatskih učenika, proizlazi da je njih gotovo 6.000 barem jednom u životu konzumiralo neku novu psihoaktivnu drogu! Istraživanje je, uz to, pokazalo da učenici u proseku češće koriste nove psihoaktivne droge nego, na primer, amfetamine, ekstazi, kokain ili LSD.

Uprkos tome što je hrvatski sistem organizovan za borbu protiv te pošasti i što je veliki deo novih psihoaktivnih supstanci pod zakonskim nadzorom, ponekad je gotovo nemoguće posve kontrolisati te procese.

Na konferenciji u Zagrebu stručnjaci su tako, uz ostalo, intenzivno raspravljali o sadržaju smernica za postupanje službenih osoba sa izuzetno toksičnim supstancama iz grupe fentanila koji su vrlo rašireni na području Baltika, ali su sve više prisutni i u skandinavskim zemljama, kao i u zapadnoj Evropi, piše Slobodna Dalmacija.

Na sreću, kaže Sanja Mikulić, ta vrsta droge još uvek nije dostupna u Hrvatskoj, ali uprkos tome valja preventivno delovati, u čemu je neizbežna upravo ovakva regionalna saradnja.

Foto: Uprava carina

Upozorenja roditeljima

Simptomi trovanja novim drogama uključuju crvenilo očiju, pospanost, nemogućnost komunikacije i uspostavljanja kontakta, neadekvatne emocionalne reakcije, neurološke simptome (trzaji oka, glavobolja, vrtoglavica), otežano disanje, bol u mišićima, mučninu, depresiju. Simptomi trovanja mogu da se pojave odmah nakon konzumiranja droge ili nekoliko sati nakon konzumiranja.

Osim navedenih fizičkih znakova, na konzumiranje mogu da upućuju i promene u ponašanju deteta, zbog čega je važno da roditelji obrate posebnu pažnju.

Potrebno je ponuditi detetu pomoć i podršku u rešavanju problema i potražiti pomoć nadležnih stručnih službi i institucija. Uskoro će javnosti biti dostupna i brošura za roditelje u kojoj će moći da pronađu sve važne informacije o novim drogama i povezanim problemima.

(Telegraf.rs)