Zgazio čoveka, dobio dve godine robije: Da li bi bilo manje žrtava na ulicama kada bi kazne u Srbiji bile oštrije?
Četiri života i 12 godina zatvora izjednačeni su pred licem zakona u Srbiji. Toliko će maksimalno robije moći da dobije Nenad Jevtović (39) iz Mojsinja koji je pre dve nedelje izazvao nesreću i pogibije Ivane Joković (33) i Bojana Lazovića (24), a sa smrću braće Petra (24) i Milije Paunovića (21) jedno ognjište je zauvek ugašeno.
Iako je Jevtović imao čak 1,59 promila alkohola u krvi, i pritom vozio preko 150 na sat, njegov se postupak po našem zakonu ne smatra ubistvom, već teškim krivičnim delom protiv bezbednosti saobraćaja.
Bahata pijanica mi je ubila sinove: Zapalio je cigaretu i gledao kako mi mrtvu decu izvlače iz kola
U zavisnosti od toga da li je krivično delo počinio iz nehata ili svesno kršeći saobraćajne propise i dovodeći druge u opasnost, vozač će biti lakše ili strože sankcionisan. U prvom slučaju zaprećene kazne iznose od jedne do osam godina zatvora, u drugom od dve do 12.
Uvek kada god dođe do nove tragedije u kojoj više ljudi izgubi život, javnost počne da postavlja pitanja da li su ove kazne zaista dovoljne.
- Kada se ovo pitanje postavi, imamo jednu šizofrenu situaciju da učesnici u javnom životu, koji podižu svest o bezbednosti saobraćaja i u medijima ističu neophodnost povećanja kazni ili pozivaju na česte izmene Zakona, vrlo često učestvuju u sudskom postupku na strani odbrane okrivljenog, koji je na majgori način ugrozio bezbednost saobraćaja. Ovo čine bilo kao branioci okrivljenog, bilo kao veštaci - stručni savetnici na strani odbrane. To je veoma licemerno i postavlja se pitanje njihovog stvarnog motiva, a na kraju krajeva i stručnosti - kaže advokat Ivan Simić.
Oni koji su izgubili voljene okrivljenog neretko nazivaju "ubicom" i kažu da im bi im gubitak bio isti sve i da im je presudio pištoljem, a ne kolima. Ova subjektivna logika, koliko god opravdana, ne može biti osnova za menjanje zakona, no nije bez presedana. U Kanadi i Velikoj Britaniji vožnja u kojoj je neko svesno kršio propise i tako uzrokovao tuđu pogibiju, pod određenim uslovima se smatra ubistvom koje je počinjeno vozilom, za šta kazna može da bude i doživotna. Sankcije koje su propisane u Srbiji su iste kao u Italiji - do 12 godina (do 18, ako pogine više ljudi), a strože nego u Irskoj - pet do 10 godina iza rešetaka.
No, u ovakvim slučajevima je jako problematično gledati u prakse drugih zemalja.
- Uporedne analize se ipak ne mogu na taj način pojednostaviti i banalizovati. U duhu naše pravne istorije nikada nije bio slučaj da se saobraćajna nesreća sa smrtnom posledicom smatra ubistvom i da se u tom smeru sprovodi krivični progon. To nije u duhu naše pravne tradicije, a naročito se takvo rešenje ne može posmatrati kao prevencija. Čak ni u SFRJ, gde je broj saobraćajnih nezgoda sa težim posledicama bio dosta manji, takvo se društveno opasno ponašanje nije inkriminisalo kao ubistvo - dodaje on.
Simić ponavlja da je "izuzetno opasno da oni koji su najglasniji kao promoteri najstrožih sankcija i kazni, svoje prihode i naknade ostvaruju kao branioci i stručni savetnici okrivljenih za najteža dela protiv saobraćaja".
- Ne isključuje se mogućnost da neki od njih učestvuju čak i u radnim grupama za izradu i promenu Zakona, što dodatno upućuje na zaključak, da neprincipijelan i nedosledan pristup pojedinaca ovako važnim društvenim pojavama ne dovodi društvo do željenog cilja - objašnjava on.
POSEBAN PROBLEM SU NESREĆE U KOJIMA DOĐE PO POVREĐIVANJA
Zaprećene kazne kod nas čak i nisu toliko blage, koliko je blaga sudska praksa, smatra Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.
- Svaka saobraćajna nesreća pri kojoj dođe do težeg ili lakšeg povređivanja jeste krivično delo, čak i kada niko ne pogine. Praksa je takva da bolje prolaze vozači koji izazovu nezgodu u kojoj je neko povređen, nego da je ih policija zaustavila u rutinskoj kontroli dok krše zakon - kaže Okanović.
Zbog toga se dešava da vozači koji izazovu sudar mole oštećenog da u bolnici prijavi povredu, čak i kad je nema, kaže on i ističe da je ovo veliko pitanje za Ministarstvo pravde i problem koji se mora sistemski rešiti.
- Prekršajni i krivični sudovi su svetovi za sebe. Sećam se slučaja kada je mladić preticao kolonu preko pune linije i udario motociklistu. Motociklista je zadobio povrede opasne po život, amputirana mu je leva noga, a levu ruku samo 50 odsto može da koristi. Na suđenju je javni tužilac predložio uslovnu kaznu i zabranu upravljanja vozilom od šest meseci. Da ga je policija pre nesreće uhvatila u rutinskoj kontroli, dobio bi barem devet meseci zabrane, 30 do 60 dana zatvora i 15 kaznenih poena. Taj vozač je pobegao sa lica mesta i krio se, a ni dan nije proveo u zatvoru, dok je osakatio dečka. Ovo je veliki problem za sistem - smatra Okanović.
SMRTI I KAZNE KOJE SU ZABOLELE SRBIJU
Na neke kazne javnost u Srbiji ostala je šokirana jednako, kao i na nesreće koje su im prethodile.
- Počistio mi je kuću. Nemam više dece. Ubio je četvoro ljudi i osuđen je na osam godina. Sramota. Danas mi je sud ponovo ubio decu - rekla je medijima 2013. godine Dragana Rusov, majka sestara Milene (28) i Ljiljane (23), stradalih u saobraćajnoj nesreći u martu 2012. godine koji je izazvao Predrag Bojanić (40).
Žrtve tragedije bili su i Jadranka Jović (23) i Predrag Fuštić (37). Bojanić je u krvi imao 0,39 promila i BMW-om, u kome su bile tri devojke, brzinom od najmanje 130 kilometara na čas prošao kroz crveno i udario u auto koji je vozio Fuštić.
Bojanić je za to dobio osam godina zatvora, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod porodica stradalih, jer su očekivali barem 10 ili 12.
Na osam godina osuđen je i Dušan Jovanović (23), koji je "BMW-om", u kojem je vozio još petoro osoba, velikom brzinom uleteo u Dunav sa Ade Huje. Po njegovim rečima, Jovanović se nesreće nije sećao, jer je popio 20 rakija, a potom seo volan, iako nije ni imao položenu vožnju. On i još dvoje mladih su preživeli, dok su se Nemanja Antić (18), Miloš Janković (20) i Anastasija Stajić (16) udavili u Dunavu.
Javnost se digla na noge i kada je Luka Karadžić, rođeni brat Radovana Karadžića, za pogibiju Branislave Rebić (21) u julu 2005. godine osuđen na tek dve godine zatvora. Ovu presudu izrekao je Viši sud u Kragujevcu, ali kako je ona nepravosnažna, Karadžić ima pravo da se žali. Karadžić je takođe vozio pijan i već 13 godina njemu se sudi, presude se donose i onda poništavaju.
VIDEO Put smrti na Divčibarama: Na ovom mestu je poginuo mali Aleksa
(D.D.S.)
Video: Rupa u Vojvode Stepe: Vozači lome točkove
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
neki
Kinezi su pre neki dan izveli decu na fudbaslki stadion da glaedaju uzivo sudjenje robijasima koji su osudjeni na smrtnu kaznu zbog droge. Na vreme je detetu usadjeno u glavu sata ga ceka ako pokusa slicno.
Podelite komentar
Strašno
Moju majku je ubio vozač kamiona za prevoz hleba vozeći unatrag na slepoj krivini.Dobio je 18 meseci.Deset godina pre toga ubio je kolima ženu i za to dobio uslovnu kaznu godinu dana.U međuvremenu je zakačio kolima ne zavisno troje ljudi.Koliko je odležao ne znam ali znam da u ovoj državi nema pravde.
Podelite komentar
Acko
U Leskovcu je osudjen gospodin na 10 meseci zatvora a ugasio je zivot deteta od 16 godina tudjim kolima i ptekoracenom brzinom?Sta reci?
Podelite komentar