Doneta odluka o tome šta sme da se zove burekom: Morate da se naviknete i na nova pravila u svim pekarama

  • 12

Nova pravila za pekarsku industriju stupila su na snagu 1. januara, a sa ovim zakonom morao bi doći kraj brojnim pekarskim prevarama na domaćem tržištu. Potrošačima bi ovom promenom zakona trebao biti olakšan izbor jer je zagarantovan minimum kvaliteta koji proizvođač može da ispuni.

Od sada mali proizvođači mesa, mleka i jaja imaju pravo na prodaju "od vrata do vrata", ali moraju da urade jednu stvar!

Jugoslovenski zakon o proizvodnji i prodaji hleba i peciva je bio nedorečen, a novim zakonom je jasno definisan i određen broj procenata koliko koji hleb treba da sadrži određenog brašna da bi se mogao naći u prodaji pod određenim imenom.

ZAKON NIJE MRTVO SLOVO NA PAPIRU

O novom zakonu i njegovoj primeni više nam je rekao predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.

Foto: Medija centar Beograd GORAN PAPOVIĆ

- Prvi korak je promena pravilnika i donošenje novog Zakona o proizvodnji i prodaji hleba i peciva, ali zakon kao "mrtvo slovo na papiru" ne znači ništa ako se ne primenjuje. Sledeći korak je inspekcijski nadzor, mi već imamo načelno ugovoren sastanak sa Poljoprivrednom komorom da se zajednički krene u kontrolu.

- Pre svega pozivamo potrošače da nam se jave ako imaju pritužbe na neki proizvod. Posebno ako sumnjaju da se hleb ili peciva ne prave u skladu sa propisanim zakonom obavezno treba da kažu, kako bismo reagovali na nepravilnosti. Poznato je da ima registrovanih 7.000 pekara, a nepravilnosti su brojne od nestručnog kadra koji priprema peciva, preko nehigijenskih uslova, do lažnih deklaracija na proizvodu, cilj je da tome dođe kraj.

- Proizvođači su imali dovoljno vremena da se pripreme na nova pravila, jer je zakon usvojen u avgustu 2016. godine. Nakon njihovih brojnih žalbi i odlaganja, novi pravilnik je konačno stupio na snagu, a mi ćemo sve učiniti da se on i primenjuje - rekao je za Telegraf.rs predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.

RAŽANI HLEB SA NAJMANJE 70 ODSTO RAŽANOG BRAŠNA

Hleb proizveden od drugih vrsta žita u prodaju se stavlja pod nazivom brašna od kog je pravljen (ražani, heljdin, kukuruzni, speltin...). Osim toga zakonom je predviđeno da svaki proizvod u pekari mora imati specifikaciju sa tačnim sastojcima koje sadrži.

Pa sada da bi se hleb nazvao ražanim, potrebno je da ima najmanje 70 odsto ražanog brašna. Kukuruzni hleb mora imati 60 odsto kukuruznog brašna, dok heljdin hleb treba da sadrži 30 odsto heljde.

- Građani godišnje potroše oko 650.000 tona hleba, prema količinama to je strateški proizvod, namirnica koja se najviše troši, pa stoga treba više računa povesti o ispravnosti hleba - zaključuje Goran Papović.

Foto: e-stock.us/Dimitrije Goll

BUREK SA 20 ODSTO NADEVA

Osim hleba i peciva zakon je jasno odredio da su pekari dužni da u burek stave 20 odsto nadeva, da bi se mogao prodavati pod tim imenom.

VIDEO Pogledajte kava ludnica u Pančevu vlada zbog bureka sa kolenicom

Daljinac

(J.J.K/j.kulas@telegraf.rs)

Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Parker

    18. januar 2018 | 20:33

    A šta je sa % nedeva u praznom bureku

  • Dag

    19. januar 2018 | 12:39

    Sve su pite - pitice,a burek je - pitac...

  • Dragoslav

    19. januar 2018 | 08:39

    Koliko ce biti u kilogram hleba. Brasno kvasaca i aditiva i dali moze hleb bez tih aditiva kao nekad?

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA