Udarili Srbina u njegov beli luk: Za samo desetak dana drastično skočila cena, i dalje će rasti, trenutno je 500 dinara

Srbija ima samo jednog proizvođača belog luka, koji ovo povrće gaji na veliko. Zato je i cena ove namirnice, neophodne u hladnim danima koji su pred nama, kao odbrana od virusa, otišla "nebu pod oblake". 

CENOVNIK: Da li su jeftiniji domaći ajvar, turšija, ljutenica i kuvani paradajz ili da to kupite u radnji!

Preporučujemo

Stavite BELI LUK pod jastuk pred spavanje i svako jutro će vam se desiti 3 NEVEROVATNE stvari

Dok je pre mesec, dva, pa i pre desetak dana cena belog luka bila od 200 do 300 dinara, cena mu je sada duplo veća. Jedan veliki trgovinski lanac ga prodaje za 500 dinara po kilogramu! A cena će, kažu, i dalje nastaviti da skače.

Verovali ili ne, ukoliko na jednom hektaru zemlje posejete beli luk, piše agroinfotel.net, od takvog zasada možete da zaradite čak milion dinara!

Međutim, ova zarada kao da nije primamila previše domaćih povrtara, pa ozbiljnije proizvodnje ovog povrća u Srbiji nema.

Foto-ilustracija: Profimedia

Zbog toga se čak 70 odsto ovog lekovitog povrća, koje se mnogo koristi u našim domovima, zapravo uvozi iz Kine. Da sve nije baš tako lako, za Telegraf.rs su potvrdili poljoprivrednici iz Vojvodine. Sakule je jedno od sela koje prednjači u uzgajanju belog luka. Kažu, ima bar 50 proizvođača koji beli luk gaje na površini od 4 - 5 lanaca (2 - 3 hektara).

1.000 DINARA ZA KILOGRAM

Nekoliko prodavaca belog luka oglašava se na portalu pijace.com, pa ga tako neki, za kilogram, prodaju i za 270 dinara. Cene su slične, kada je u pitanju luk iz Vojvodine, od 270 pa do 300 dinara, dok proizvođač iz Šapca svoj luk ceni 500 dinara.

Na pijaci na Dušanovcu u Beogradu cena za kilogram belog luka je od 600 pa do čak 1.000 dinara!, dok na pijaci u Mirijevu može da se nađe i za 300 dinara.

Selo Sakule u opštini Opovo je sinonim za proizvodnju belog luka u Srbiji. Jedan od najvećih poljoprivrednika u selu je i Zlatoje Dimitrov. Prema njegovim rečima, mnogi u ovom selu gaje beli luk, ima bar 50 poljoprivrednika. Severnije u Vojvodini, objašnjava on, dominira crni luk. On kaže da ima oko dva hektara pod belim lukom.

- Skupa je proizvodnja, prvenstveno seme, jer ako vam treba tona semena, a 3 evra je kilo, izračunajte - priča Zlatoje. On smatra da će cena belog luka nastaviti da raste. Seljaci iz Sakula su sve što su povadili sa njiva, uglavnom, prodali.

Nakupcima i prekupcima, kaže Zlatoje. Organizovanog državnog otkupa nema. Država se, prema rečima Stojana Gligorina iz Sakula, bavi samo pšenicom i kukuruzom.

- Radna snaga, koje nema, je skupa, sve se radi ručno, ali sve su to dugogodišnji proizvođači. Još su bili i dobri uslovi ove godine, kako je moglo biti. Beli luk mnogo kalira, gubi na težini, pa se prodaje brzo pošto se izvadi iz zemlje - kaže Stojan i dodaje da većina poljoprivrednika ima stalne kupce.

Foto: Profimedia

MORA MNOGO DA SE RADI

Kako za Telegraf.rs kaže mladi poljoprivrednik iz Sremske Mitrovice u beli luk mora malo više da se uloži i treba mnogo da se radi. Luk se vadi početkom juna, jer je ozima kultura u pitanju. Od tada pa sve do oktobra ima domaćeg luka, pa nema potrebe za uvozom iz Kine ili Mađarske. Tome država pribegne, kada ponestane domaćeg luka. Sav njegov zasad, oko 8 tona, otišao je za kulen IM " Topola".

- Po hektaru mora da se uloži 3.000 evra. A ceo proces oko belog luka je komplikovan, problemi su kad je sadnja u pitanju i kada počne berba, jer se ručno vadi, dok je luk u zemlji i nije toliki problem - priča on.

Prošlogodišnja berba je bila, primera radi, prepolovljena lukovom muvom.

(J. V)