AMERIKANAC U BG: Srbi nisu ubice i silovatelji, to je propaganda! (FOTO) (VIDEO)

Amerikanac Čarls Keter, revoltiran svim lošim stvarima koje je čuo o Srbiji i Srbima, došao je u našu zemlju kako bi je upoznao iz prve ruke.

Preporučujemo

Čarls je odlučio da u Americi ostavi posao, porodicu i prijatelje i da se preseli u Srbiju. Za Telegraf govori o tome kako je preseljenje promenilo njegov život, o humanitarnom radu kojim se bavi, o blogu i društvenoj mreži preko kojih promoviše našu zemlju.

Kako je počela tvoja priča sa Srbijom?

Bio sam u svojoj kancelariji u firmi za prodaju automobila, gde sam radio kao menadžer  kada je došao jedan prodavac sa kojim sam započeo priču o nekoj stranici na Fejsbuku. Bila je u  pitanju negativna propaganda u vezi sa Srbijom. Nakom nekoliko dana sam pogledao tu stranicu i počeo da čitam besne odgovore ljudi čije se prezime završavalo na -ić. U to vreme nisam znao odakle su i počeo sam da se svađam sa njima.

Kako je vreme odmicalo, postao sam prijatelj sa tim ljudima, zatim sam krenuo da pričam preko Skajpa sa mnogima od njih i na kraju je usledio i poziv da dođem u Srbiju. Pre svega toga sam jako malo znao o Srbiji. Tada sam imao na umu 1999. godinu i konflikt između naših zemalja. Nisam ni o tome znao mnogo pa sam odlučio da jednostavno dođem, upoznam ljude i saznam nešto više o Srbiji.

Šta si sve saznao o Srbiji preko interneta?

Jako je teško informisati se o Srbiji!Kada odete na Gugl ili Jutjub, naići ćete na mnogo negativne propagande. To je užasno! Govorili su mi da su Srbi ubice i silovatelji. Pročitao sam sve to, došao ovde i otkrio da je vaša zemlja zaista divna i da su sve te negativne stvari koje su mi pričali ustvari propaganda. Ljudi su fantastični prema meni.

Šta te je nateralo da ostaviš posao, porodicu i prijatelje u Americi i preseliš se ovde?

Oduvek sam bio avanturista, veoma neobičan momak. Volim da posećujem mesta gde ne razumem jezik, ne poznajem kulturu. Za mene je divan osećaj biti u zemlji u kojoj postoji čak i drugo pismo - ćirilica. To je za mene neka vrsta adrenalina. Živeo sam u mnogim zemljama širom sveta, ali ni jedna zemlja me nije osvojila kao Srbija! Volim svoje prijatelje i porodicu, ali volim i da putujem.

Kako su tvoji prijatelji i porodica reagovali na tvoju odluku da se preseliš u Srbiju?

Mama je mislila da je to luda ideja i da ne treba da idem u tako daleku zemlju o kojoj jako malo znam, doživeo sam mnogo kritika sa njene strane. Dosta je promenila mišljenje kada sam joj objasnio da ste vi veoma edukovana nacija i da ovde svi znaju engleski jezik. Otac mi je rekao da je to divna ideja i da bi on sam uradio isto da nije oženjen.

Koliko je teško naučiti srpski jezik i koje reči si do sada naučio?

Mislim da je skoro nemoguće naučiti srpski. Kao što znate, u engleskom jeziku, imenice se ne menjaju a ovde svi menjaju moje ime po padežima. Naučio sam neke bezobrazne reči, znam i sve pozdrave hvala, doviđenja, izvoli, kako si. Znam sve vrste rakija i hrane, vremenom znam sve više stvari. Živeo sam ovde skoro godinu dana 2011. godine i sada mogu da otprilike shvatim o čemu ljudi pričaju.

Šta misliš o našoj kulturi, istoriji, tradiciji?

Naučio sam mnogo toga što nisam znao pre dolaska ovamo. Imate bogatu istoriju, prošli ste kroz sve, monarhiju, ratove, komunizam, demokratiju.. Verovatno bih prošao test iz srpske istorije, mada mi imena ne idu baš najbolje. Znam dosta i o vašoj kulturi, folkloru, o srpskom kolu, baš zato i volim Srbiju. Vaša bogata kultura i istorija su ono što vas čine izuzetnim i jedinstvenim!

Čime se baviš u Srbiji?

Trenutno ne radim, živim od svoje ušteđevine i taj novac se brzo smanjuje. Ovde tražim donacije za mlade, osnovao sam blog -Srbija viđena američkim očima- na kojem aktivno pišem. Na blogu pišem o svom iskustvu ovde, imam na hiljade priča. Radujem se jer je blog veoma uspešan i mesečno ima oko 12 hiljada pregleda.  Blog privlači mnogo turista, zbog svih priča koje sam napisao o vašoj hrani, kulturi, istoriji, atraktivnim mestima.

Nakon nekog vremena od preseljenja, odlučio si da počneš da se baviš humanitarnim radom. Šta si do sada uradio?

Ja nemam svoju organizaciju i sve što radim dolazi iz srca. Do sada je donirana oprema za ragbi mladima iz Zrenjanina, radim na tome da se ista oprema donira i Sremskoj Mitrovici. Nedavno mi je drug iz Niša rekao da im je neophodna nova protivpožarna oprema kako bi nastavili sa spašavanjem života, tako da smo nedavno poklonili opremu niškoj vatrogasnoj stanici. Teško je naći donatore, ali ništa nije nemoguće.

Osnovao si i društvenu mrežu?

Sajt se zove Say Serbia i napravio sam ga jer sam želeo da postoji mesto na kojem su sadržane sve informacije o Srbiji, o gradovima, kulturi, muzici, savetima, srpskoj dijaspori koja je ogromna. Želeo sam da napravim mesto koje će spajati sve ljude koji su ili srpskog porekla ili su veoma zainteresovani za Srbiju.

Sajt vremenom postaje sve posećeniji, trenutno imamo preko 9,5 hiljada članova što je veliki uspeh s obzirom da nisam imao nikakvu promociju i da sam osnovao mrežu u martu prošle godine. Sajt nisam napravio sam, u tome mi je pomoglo još troje ljudi, nisam ja najpametniji tu. Ja samo umem dobro da pričam i pun sam ideja.

Da li će tvoji prijatelji i porodica da dođu u Srbiju uskoro?

Moji prijatelji i porodica prate sve što ja radim, gledaju klipove, čitaju blog i oduševljeni su mojom strašću prema Srbiji, ali kada će doći - to još uvek ne znam.

(Mihajlo Pavić)