INTERVJU, SINIŠA MALI: Beograd na vodi od srpske prestonice pravi grad budućnosti!

Predsednik Privremenog organa Beograda Siniša Mali u intervjuu za Telegraf.rs ocenjuje da je “Beograd na vodi” najznačajniji razvojni projekat grada Beograda i jedan od najvažnijih za Srbiju u narednih desetak godina. Mali kaže da će se time promeniti i imidž glavnog grada i brže izaći iz ekonomske krize.

Preporučujemo

- Radi se o projektu razvoja Savskog amfiteatra gde bi se izgradilo između 1.500.000 i 2.000.000 kvadrata stambenog, komercijalnog i zabavnog sadržaja. Ova investicija “teška” je 3,1 milijardu dolara, koliko će uložiti kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Domaće građevinske firme imaće puno posla, a to će podstaći i razvoj gotovo svih drugih sektora, poput recimo ugostiteljstva i turizma, ali i svih ostalih koji će biti uključeni u ovaj projekat. Time će se u potpunosti promeniti vizura i percepcija grada Beograda jer će se naći na mapi ne samo jednog od najlepših gradova u regionu, nego i u Evropi – kaže Mali na startu ragovora za Telegraf.

 Šta je prva etapa projekta “Beograd na vodi”?

- U proteklih nekoliko meseci radili smo, zajedno sa čuvenim arhitektom Muhamedom Al Abarom, na master planu, odnosno na konceptu kako bi “Beograd na vodi” trebalo da izgleda. Prezentaciju finalne verzije master plana predvideli smo za poslednju nedelju februara. Tada će se znati i svi detalji ovog posla, šta se tačno gradi i gde se gradi. Odmah nakon toga pokrenućemo osnivanje preduzeća “Beograd na vodi” koje će biti u stoprocentnom vlasnišvtu Republike Srbije. Taj projekat dobiće status od nacionalnog značaja što će biti i preduslov za eksproprijaciju imovine koja nije u državnom vlasništvu.

 Šta sve treba da se uradi u oblasti infrastrukture kako bi projekat bio uspešno sproveden?

- Da bi do njegove realizacije došlo moramo da završimo one infrastrukturne projekte koji su značajni za svakodnevni život grada. Na primer, jedna trećina grada Beograda nema kanalizaciju. To se mora rešiti i istovremeno izgraditi postrojenja za reciklažu otpada, kojih još nemamo. Posebno je važno izmeštanje Železničke stanice, odnosno završetak radova na stanici “Prokop” i izgradnja nove autobuske stanice na Novom Beogradu, na mestu gde je današnji Buvljak. I, naravno, završetak obilaznice Bubanj Potok - Beli potok - Vinča - Pančevo kako bi se stvorili preduslovi za izmeštanje pruge kojom se sada prevoze opasni materijeli kroz centar Beograda.

 Koliko će državu to da košta?

- Indirektno ono što državu košta su troškovi izmeštanja Železničke i autobuske stanice iz Savskog amfiteatra, izgradnja novih stanica "Prokop" i autobuskih stanica na Novom Beogradu, kao i potpuni završetak obilaznice oko Beograda. To su međutim investicije koje u svakom slučaju grad Beograd mora da uradi i time se rešava veliki deo trenutnih infrastruktura grada. Što se tiče direktnih troškova izgradnje, predlog je da mi uložimo zemljište, a da arapski investitori ulože novac, a da se profit realizovanih investicija deli u određenom procentu. Taj procenat se trenutno pregovara , tako da će i to uskoro biti poznato i dogovoreno. Ostaje pitanje ko će investirati prateću strukturu na samom zemljištu, ali i to je predmet trenutnih pregovora sa investitorima UAE.

 Kako planirate da rešite problem zemljišta u Savskom amfiteatru koje nije u državnom vlasništvu?

- Takvog zemljišta je zaista malo. Oko 80 hektara je predmet eksproprijacije, i na tom mestu sada živi oko 2.000 ljudi što zakonski, što nezakonski, i oni će biti izmešteni. Povoljna je okolnost što se čak 95 odsto zemljišta na kojem će se graditi “Beograd na vodi” nalazi u državnom vlasništvu.

 Hoćete li raspisivati tender za “Beograd na vodi”?

- Za izvođače radova sigurno, za arhitektonsko rešenje ne, pošto je poznato ko će ga raditi. Dogovor sa arapskim partnerom je da se maksimalno angažuje domaća radna snaga. Sve što mogu radiće domaća preduzeća jer je to za nas prioritet.

 “Prokop” će, dakle, biti nova Železnička stanica, a umesto Buvljaka dobićemo glavnu autobusku stanicu?

- Upravo tako. “Prokop” će biti glavna Železnička stanica koja će se završiti uz pomoć kuvajtskog kredita. Taj posao biće gotov za 15 meseci. Treba da se izmesti i autobuska stanica iz Savskog amfiteatra, a lokacija za nju je mesto gde se danas nalazi Buvljak, koji ćemo iseliti. Ona će biti završena do kraja 2015. godine. Ideja je da vozovi i autobusi više ne prolaze kroz centar grada.

 Šta je interes ulagača iz UAE u projektu “Beograd na vodi”?

- Prvi motiv je da zarade novac, i to je sasvim u redu. Jer, ako oni zarade novac i mi ćemo da zaradimo. Drugi motiv je da u Srbiji ostave nešto vidljivo, nešto konkretno, što želi i sam autor projekta, gospodin Muhamed Al Abar. Iako je u početku bio skeptičan, iz Beograda je otišao oduševljen potencijalom naše prestonice, njenim rekama i zelenilom. Oni znaju da se polako iscrpljuju rezerve nafte u njihovoj zemlji i sada grade i ulažu u stambene i poslovne komplekse u svetu, ali i u visoku tehnologiju, koja može da se razvija samo uz velika ulaganja.

 Privremena uprava grada Beograda predložila je preduzeću “Bus plus” da otkupi njegov većinski udeo. Dokle se stiglo i kakvi su tu planovi?

- Jedan od trenutno najvećih problema koji ima grad Beograd je upravo sistem “Bus plus”, koji defakto ne funkcioniše zato što ne ispunjava svoju osnovnu svrhu. A to je da se plaćaju karte i da se time na neki način relaksira budžet grada, odnosno da se obezbedi normalno funkcionisanje Gradskog saobraćajnog preduzeća “Begrad”. U proteklom periodu iz raznih razloga stvorena je jedna totalno negativna konotacija “Bus plusa” kao firme kojoj građani plaćaju kartu, a u stvari daju novac “nekim tamo tajkunima, nekim strancima”. Zbog toga i imate veliki broj sukoba između putnika i kontrolora, zato što ljudi ne žele da plaćaju nekom srpsko-turskom konzorcijumu “Apeks”. I onda smo razmišljali na koji način možemo da rešimo ovaj problem. Verujemo da bi građani blagonaklo gledali na to da novac od karata koje kupuju ide Beogradu, što zahteva i promene u vlasničkom udelu u ovom preduzeću. U proteklih nekoliko godina, kada je krenuo sistem “Bus plusa”, rastu i subvencije grada Beograda GSP-u. Prošle godine to je bilo 7,5 milijardi dinara koje su date GSP-u samo da preživi. Pritom prihodi koje dobijamo od “Apeksa”, odnosno “Bus plusa”, opadaju. Tako da to nije održivo rešenje.

 Kako teku ti pregovori?

- Mi smo dali predlog da preuzmemo večinski udeo u sistemu “Bus plus”. Sistem javnog prevoza mora da funkcioniše, a karte moraju da se plaćaju. Ovih dana imaćemo sastanak. Poslali smo im taj predlog i dobili dopis da su spremni da nastave pregovore. Rano je sada reći kako će se oni završiti ali mi ćemo svakako insistirati da se ovaj problem što pre reši.

 Dosta bure u javnosti izazvala je i vest da Grad više neće finansirati veštačku oplodnju?

- Vantelesna oplodnja, penzije i socijalna davanja, zaista nisu teme koje treba da se zloupotrebljavaju. Bio sam zapanjen kada sam video da je upravo ovu temu zloupotrebila Demokratska stranka u izbornoj kampanji. Vrlo je važno da se zna puna istina. Mi nikada nismo rekli da ćemo ukinuti finansiranje trećeg pokušaja za vantelesnu oplodnju, kojeg inače ni u 2013. godini nije bilo kada je Demokratska stranka bila na vlasti u Beogradu. Da smo hteli da budemo maliciozni mogli smo da kažemo da je Beograd ukinuo plaćanje vantelesne oplodnje upravo kada je Đilas bio gradonačelnik. Nismo, jer mi ne želimo da zloupotrebljavamo ovu temu. Istina je da je razlog zbog koga je Beograd još u januaru 2013. godine, dakle pre godinu dana, prekinuo sa plaćanjem vantelesne oplodnje odluka Stručne komisije pri Ministarstvu zdravlja da ovo ministarstvo plaća prvi i drugi pokušaj vantelesne oplodnje u čitavoj Srbiji, uključujući i Beograd. Prema istoj odluci, bolnice u Srbiji nemaju kapaciteta da se obavi treći pokušaj za vantelesnu oplodnju. Dakle, Beograd ne može da plaća treći ili četvrti pokušaj sve i da želi i tako je već godinu dana. I Đilas to zna i ružno je da nas optužuje za nešto sa čime nemamo veze. Da budem jasan, Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO) finansira na teritoriji čitave Srbije, uključujući i Beograd, prvi i drugi pokušaj vantelesne oplodne, dok za treći pokušaj, nažalost, nema kapaciteta u Srbiji. Čak nam je rečeno da je RFZO u ovaj projekat uključio i privatne klinike. Ako se u Beogradu pojavi mogućnost da ima kapaciteta u privatnim ili državnim klinikama da se vrši treći ili četvrti pokušaj vantelesne oplodnje i to dozvole Ministarstvo zdravlja i RFZO, vrlo rado će Grad učestvovati u takvom projektu.

Da li će biti smanjena socijalna davanja?

- Sva socijalna davanja koja smo preuzeli isplaćivaćemo i tu neće biti nikakvih promena. Beograd, na primer, nastavlja sa isplatom svih vidova pomoći trudnicama i porodiljama. Od 1. januara ove godine pravo na besplatan boravak u vrtićima ima svako treće, četvrto i naredno dete u porodici. Tu vrstu pomoći dobiće oko 4.500 mališana.  Takođe, sprovode se projekti za pomoć najsiromašnijim penzionerima, a ovu vrstu pomoći dobija oko 110.000 najugroženijih penzionera čija su primanja manja od 20.000 dinara. Neće izostati ni jednokratna pomoć za dvojke, trojke i četvorke i duple blizance. Pomoć je dobilo 90 porodica sa 285 dece, koja im je uručena u decembru 2013. Roditelji dece predškolskog uzrasta dobili su dve prosečne zarade u Beogradu, osnovaca tri zarade, roditelji srednjoškolaca četiri, a studenata pet prosečnih zarada isplaćenih u Beogradu u oktobru. Para u budžetu nema za razne druge stvari, štedimo na svim frontovima, ali ćemo socijalna davanja ispoštovati u potpunosti. I tu nikakve dileme nema.

 Dosta se polemisalo o dugovima Grada. Da li smo izbegli priču o bankrotu gradske kase?

- Mislim da nismo izbegli priču o tome i mogućnost bankrota. Ukupne obaveze grada Beograda pred Novu godinu bile su 960 miliona evra, dok opštine duguju još oko 20 miliona evra. Nažalost, mi idemo ka cifri od milijardu evra, i to su obaveze koje grad Beograd, zajedno sa kamatama, treba da isplaćuje u narednih 20 godina. Krajem februara imaćemo završni račun i u njemu jasan presek. Projekcija za ovu godinu je ponovo smanjenje budžetskih prihoda i Grad je stvarno u vrlo delikatnoj i složenoj situaciji. Preduzeli smo sve što smo mogli da smanjimo materijalne troškove, da uštinemo gde god možemo, i to smo dobro uradili. Prošle nedelje imali smo sastanke sa bankom “Inteza”, “Aik” bankom i “Komercijalnom” bankom. Uspeli smo da reprogramiramo 15 miliona evra glavnice kredita na 2015. godinu, dali su nam mogućnost da prodišemo bar ovu godinu, pa da teret dela obaveza krenemo da vraćamo dogodine. Pokušavamo da se domaćinski ophodimo prema gradskoj kasi i da što je moguće više relaksiramo obaveze koje imamo kako bismo mogli da u potpunosti ispoštujemo i socijalna i neka druga davanja o kojima ne možemo mnogo da pregovaramo.

 Koliko je zaista koštao Most na Adi i koliko je on rasteretio saobraćaj u Beogradu?

- Koliko je stvarno rasteretio saobraćaj u Beogradu ne znam, a koštao je sa pristupnim saobraćajnicama 387 miliona evra, dok za završetak deonice Buvljak - Tošin bunar treba platiti još oko 20 miliona evra.

 Kada se zavrašava Most Zemun - Borča ?

- U septembru sledeće godine, što znači da se ceo taj deo obilaznice tada završava.

 Da li su tačne informacije da će nacionalni stadion biti izgrađen u Borči?

- Ima nekoliko lokacija za taj nacionalni stadion, ali to je inicijativa koja potiče od Fudbalskog saveza Srbije i u vezi je sa organizacijom Evropskog prvenstva u fudbalu 2020. godine. Što se mene tiče ja nemam problem da taj stadion bude gde god oni reše, ali ne znam u ovom trenutku da li za tim ima potrebe, a sasvim sigurno ne postoji mogućnost grada Beograda da se bavi takvim planovima, a kamoli da ih finansijski podrži. Beograd je vlasnik Omladinskog stadiona na Karaburmi koji se raspada jer decenijama u njega ništa nije uloženo i ne znamo ni sa tim šta ćemo.

 Verovatno ste čuli šalu da Beograd zovu metropolom zato što ima metro do pola. Kako napreduju planovi da Beograd dobije metro?

- Započeli smo analizu stanja u projektu izgradnje metroa, i utvrdili smo da je urađeno samo jedno idejno rešenje prve trase. To su uradili potencijalni investitori iz Francuske, zajedno sa domaćom radnom grupom koja je bila formirana, i dalje se od toga nije odmaklo. U narednom periodu imam u planu da pozovem ambasadora Francuske i ostale zainteresovane da pokrenemo dalji rad na tom projektu.

 Oštro ste osudili rad sada već bivšeg ministra privrede Saše Radulovića. Zbog čega kažete da je izbor Radulovića bio pogrešan?

- Radulovića je postavila Vlada Srbije kao jednog od dva reformatora koja su dobila zadatak da pokrenu proces teških reformi u zemlji. Međutim, šest meseci svog mandata Radulović je iskoristio više za neke svoje političke promocije i izradu ličnih karata javnih preduzeća, koje prema mom mišljenju nisu bile prioritet, nego za pripremu i sprovođenje reformi. Tako da smo na neki način izgubili tih šest meseci da koliko toliko konsolidujemo privredu i da je povučemo napred. I zbog toga smatram da je Radulović pogrešio.

 Učestvovali ste i u projektu stvaranja nove nacionalne aviokompanije “Air Serbia”.

- Ponosan san što sam bio deo tima koji se bavio stvaranjem nove nacionalne aviokompanije. Situacija u kojoj smo zatekli “Jat” bila je takva da je on bio pred kolapsom. Od desetak aviona koja su korišćena, tri nisu mogla da se voze. “Jat” nije imao ni dobru uslugu, letovi su kasnili, a država ga je svakog meseca dotirala jer je imao velike gubitke. I onda se otvorila mogućnost da razgovaramo sa ljudima iz “Etihada” koji su bili zainteresovani da uđu u strateško partnerstvo. To su bili rekordni pregovori, koji su trajali svega dva meseca, a rezultati se već vide za ovih šest meseci rada nove kompanije. “Air Serbia” je već dobila pet novih aviona, a do aprila biće ih još pet. Imamo 23 nova pilota, bolju uslugu, ketering, letimo na 16 novih destinacija.

Na Harvardu je urađena jedna studija šta znači nacionalna aviokompanija za jednu zemlju. Za svakih 10 odsto povećanja destinacija nacionalne aviokompanije, imate godišnji doprinos rastu BDP-a od 0,07 odsto. Očekujemo da će “Air Serbia” do kraja ove godine doći na pozitivnu nulu. Naravno, pred nama je dug put da se ta kompanija u potpunosti oporavi. “Air Serbia” je definitivno jedna od lepših priča koja se desila prošle godine. Jedno preduzeće, za koje su svi mislili da je izgubljeno, zaboravljeno, odjedanput kreće u svoju bolju budućnost.

 Tu ste dosta radili i sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem. Kakva vam je saradnja?

- Naša saradnja je izuzetno dobra. On me je i pozvao da se priključim njegovom timu. Imamo zaista dobru i prijateljsku saradnju. Delimo istu viziju gde Srbija treba da bude i kako treba da izgleda u budućnosti.

 Da li ste upravo vi kandidat za gradonačelnika Beograda?

- Zaista ni sa kim nisam razgovarao na tu temu. Niti sam razmišljao o tome. Dobio sam mandat da kao predsednik Privremenog organa Beograda učinim sve da grad dobro funkcioniše u ovom prelaznom periodu i ja se time i bavim.

 Rekli ste i da niste zainteresovani za mesto ministra privrede. Šta je onda neka vaša ambicija?

- U narednih nekoliko nedelja treba da se dogovorim sa prvim potpredsednikom Vlade šta će biti moj osnovni angažman. Ono čime se ja preko 20 godina bavim to su projekti i investicije, poslovi koji su u vezi sa kupovinom i prodajom preduzeća i njihovom konsolidacijom i restruktuiranjem. Voleo bih da se time bavim i u budućnosti.

(N. Sekulić - D. Zlojutro)