GAVRILO PRINCIP ŽIVEO U BEDI: Prodavao knjige da bi preživeo u Beogradu!

Istraživanja govore da atentatoru nije pomagala Srbija, već da je 1914. godinu u Beogradu proveo gladan i u velikoj bedi.

U predvečerje Prvog svetskog rata Gavrilo Princip i njegovi prijatelji iz Mlade Bosne proveli su godinu dana sa prekidima u Beogradu. Danas mnogi „moderni" istoričari pokušavaju da „uklope" atentatora na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda sa tadašnjim srpskim vojnim vrhom, dokazujući povezanost mladobosanaca i ondašnje srpske države, ali domaća nauka kaže da je bilo drugačije.

Stručnjaci JP „Beogradska tvrđava" uveliko rade na projektu u kojem analiziraju poslednje beogradske dane i mesece Gavrila Principa, koji je u srpski glavni grad došao 1913. godine. Tobožnja „zaverenička pomoć" koju je Princip navodno imao tokom beogradskih dana od države - jednostavno nije postojala. Kako objašnjava stručnjak „Tvrđave" Marina Andrić, izvesno je da je Princip beogradske dane proveo u gladi i siromaštvu.

Na neki način priča o Principu počinje u Sarajevu 1912. godine kada ujedinjena srpsko-hrvatska omladina pravi demonstracije protiv režima u Hrvatskoj. Demonstranti su uglavnom srednjoškolci. Najpoznatiji akter je Luka Jukić, koji će kasnije biti atentator na ugarskog komesara Cuvaja.

U žestokim okršajima u Sarajevu učestvuje i Princip, a ostalo je zabeleženo da je bio učenik šestog razreda gimnazije, da su posle sukoba sa policijom protesti nastavljeni štrajkom u kojem su srednjoškolci napustili nastavu, a da je potonji atentator na Ferdinanda obilazio učionice i isterivao štrajkbrehere napolje. Zbog toga je Principu zabranjeno školovanje u Bosni i on odlazi da nastavi u Beogradu.

Krunski dokaz da Beograd nije plaćao ni Principa ni njegove drugove je, pored ostalog, sačuvana prepiska mladobosanaca. Iz pisama se vidi da su oni bukvalno gladni, i da su primorani da prodaju knjige, kako bi opstali.

Kretali su se u okruženju lučkih radnika i uopšte, radničke populacije, kao i crnogorskih komita. Očigledno je da nisu imali beogradske prijatelje.

Posle mesec dana jedino što im je ostalo bile su knjige. Morali su da ih prodaju antikvarnici „Kod strike" na Zelenom vencu, kako bi opstali, jer su pre toga rasprodali svu rezervnu garderobu. Tada Princip dolazi u nevolju, jer ne želi da se odrekne knjiga. Ipak, kada je glad učinila svoje, zabeleženo je da „posle tri dana tokom kojih nisu ni zalogaj primakli ustima  Gavrilo popušta".

- Skupili smo onaj bedni ostatak knjiga na gomilu. Tada se Gavrilo trže. Video je među njima Rakićeve pesme, a tu zbirku ne bi nikome dao ni za živu glavu - beleži Principov savremenik.

Članovi Mlade Bosne skupljali su se u kafani „Zlatna moruna", na raskrsnici ulica Kraljice Natalije i Kameničke. Obilazili su i „Žirovni venac" u Brankovoj ulici, kao i kafanu „Bosfor" u Karađorđevoj, inače omiljeno okupljalište Bosanaca u Beogradu.

Gavrilo Princip i pripadnici Mlade Bosne nisu u Beogradu bili ni u kakvom centru pažnje. Stručnjaci „Beogradske tvrđave" pokušavaju da odgonetnu šta je Beograd bio njima, a šta oni Beogradu.

Odgovor stručnjaka je da je srpski prestoni grad zaverenicima bio prozor u svet i sloboda od nemilosrdnog austrougarskog režima.

Sahrana Jovana Skerlića bila je jedna od najvećih u Beogradu onog doba. Tog 3. maja 1914. godine venac u ime zahvalne bosanske omladine nosio je upravo Gavrilo Princip.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)