INTERVJU, BORIS MALAGURSKI: Evo zašto morate da volite Beograd! (VIDEO)

Srpsko-kanadski režiser Boris Malagurski napisao je scenario za prvi dugometražni igrano-dokumentarni film o Beogradu još 2007. godine. Dok nije skupio neophodna sredstva, kaže, držao ga je u fioci.

Tamo bi i ostao da nije u međuvremenu dobio podršku grada, Ministarstva kulture, ali i brojnih Srba iz dijaspore i stranih donatora, i to preko pejpala, preko koga je, saznajemo, skupio 16.000 dolara!

Novo ostvarenje režisera poznatog po filmu "Težina lanaca" (u kojem se bavio umešanošću Zapada u raspad Jugoslavije) zove se jednostavno "Beograd s Borisom Malagurskim". Snimano je na više od 80 lokacija, a ima za cilj da odgovori na pitanje koje su autoru najčešće postavljali tokom njegovog života u Kanadi: "Da li je u Srbiji i Beogradu još uvek rat"?

Srpska prestonica predstavljena je pre svega kroz priču (poznatih i nepoznatih) Beograđana, koji vole i poznaju svoj grad, ali i kroz do sada retko spominjane istorijske činjenice sa, prema rečima autora, ciljem da ovo mesto učini omiljenim odredištem stranaca.

Kako onih koji su spremni da ga posete, tako i onih koji neće doći, ali će nakon filma biti spremni da podele jednu pozitivnu sliku o našem gradu u svetu.

- Bilo je i lepih i napornih trenutaka tokom snimanja ovog filma, ali kad završite jednu ovako zahtevnu priču, sve što nije bilo bajkovito odmah zaboravite - počinje priču za Telegraf Boris, najavljujući svetsku premijeru svog filma 19. oktobra u Sava Centru.

Čula sam da ste imali problema tokom snimanja sa starom dobrom srpskom birokratijom?

- Jesam (smeh). Na nekim lokacijama smo teško dobijali dozvole za snimanje. Jednostavno su nas odbijali ili je trebalo mnogo vremena da ih dobijemo. Recimo, da bismo snimali na Kalemegdanu trebalo je dnevno da izdvajamo po 400 evra. Nedavno sam čuo da sada traže istu sumu po satu, tako da smo još i dobro prošli (smeh)… Šalu na stranu, mislim da bi nadležni trebalo da razmisle o ovakvim stvarima. Da li su umetnici oni od kojih treba uzimati novac? Naročito oni koji vas promovišu... Na jednu lokaciju smo otišli bez dozvole za snimanje, jer ni nakon tri nedelje čekanja nismo uspeli da je dobijemo. Kad su nas pitali imamo li je, jednostavno smo rekli da imamo, i tako smo prošli... Na kraju se ispostavilo da su nas pomešali s ekipom RTS-a. Kad smo odlazili sa snimanja mimoišli smo se s njihovim kombijem (smeh). Eto, imali smo sreće!

Vaša dosadašnja ostvarenja „Težina Lanaca“ i „Prepostavka pravde“ bave se kontroverznim temama, zbog čega su vam čak i pretili. Ima li razloga da vam prete i nakon ovog filma?

- Iako je ovo afirmativno i promotivno ostvarenje, ima mesta i takvom razmišljanju. U filmu pričamo o devedesetim i Miloševićevom padu... Možda se nekom neće svideti način na koji se bavimo tim temama.

Hoće li biti podataka o Beogradu koji će nas iznenaditi ili šokirati?

- Svakako. Bilo je podataka koji su i mene zapanjili, ali sam ih radeći na filmu do te mere usvojio, da više ne mogu da se setim koji su. Znate, ovih dana se osećam kao zombi. Angažovan sam oko promocije ovog ostvarenja 100 odsto. Nakon premijere ima prvo dobro da se naspavam. Ne mogu da verujem da sam ovo rekao, s obzirom na to da važim za osobu koja ne gubi vreme na spavanje. Kad se dobro odmorim, čeka me rad na nastavku filma "Težina lanaca". Već sam uradio sjajne intervjue s čuvenim lingvistom Noamom Čomskim i režiserom Oliverom Stounom. Deo intervjua sa Oliverom Stounom postavio sam na Jutjub. Planiram i da se pozabavim radom nevladinih organizacija koje tvrde da štite ljudska prava u našoj zemlji, a provode sasvim drugačiju agendu. Otkriću i ko ih finansira i s koliko novca.

Od svetskih režisera često vas porede s kontroverznim Majklom Murom. S kojim domaćim režiserom biste voleli da vas porede i da li vam je žao što niste imali priliku da sarađujete s nekim od naših glumačkih bardova?

- Cenim rad Majkla Mura, ali ne volim da me porede s bilo kim. Što se glumaca tiče, po meni je najbolji glumac svih vremena – Danilo Bata Stojković i žao mi je što nikada neću imati prilike da radim s njim. Obožavam ga i u "Varljivom letu" i u "Balkanskom špijunu". Jedan deo filma o Beogradu posvetio sam njemu, baš kao i malo poznatoj priči da su braća Limijer priredila prvu filmsku projekciju na Balkanu, baš u Beogradu. Ovde je otvoren prvi bioskop na Balkanu! Zapanjiće vas koliko toga ne znate o Beogradu...

Hoćemo li ikad uspeti da se rešimo lošeg imidža koji je u svetu stvoren ne samo o Beogradu, već o Srbiji uopšte?

- Sada je pravi trenutak da se poradi na borbi protiv lošeg imidža koji je o nama stvoren, jer su ljudi počeli da zaboravljaju šta se sve pričalo. Imamo najbolji noćni provod, sjajnu hranu, restorane, srdačne ljude... To su stvari zbog kojih sam se i sam vratio iz Kanade da živim u Beogradu. Moramo iskoristiti prednosti koje imamo i predočiti ih svetu. Nakon svetske premijere filma o Beogradu, planiram da ga distribuiram na strane televizije. U kontaktu sam, između ostalog, i s kanalima "National Geographic" i "Discovery". Hoću da navedem što više ljudi da dođe ovde.

U trejleru filma kao prednost Beograda ističete zagonetne žene. Pojasnite mi malo tu definiciju.

- Srpkinje su zaista zagonetne žene. Treba vam vremena da ih pročitate i osvojite. Za razliku od drugih žena, one kriju toliko toga zanimljivog. Definitivno su produhovljenije od drugih.

U trejleru vas vidimo i u Muzeju Nikole Tesle. Da li je istina da u svetu zaista ne znaju da je Tesla bio Srbin?

- Zaista ne znaju. Mislim da bi država trebalo da iskoristi to što se sada snima film o njemu i što ceo svet bruji o tome i da istakne u prvi plan da je Tesla bio Srbin. To ni on sam nije krio, a suočavamo se s tim da hoće da nam ga otmu. Takve stvari su jednostavno nedopustive!

Da li ste odustali od borbe da se vaš film „Težina lanaca“ emituje na RTS?

- Nisam. Čekam da se promeni rukovodstvo nacionalne televizije i da se konačno emituje moj film.

Pored režije potpisujete i produkciju i montažu. Ko je još radio na filmu?

- Direktor fotografije je Mladen Janković, za vizuelne efekte bio je zadužen Alex Tselekidis, za muziku Veljko Kuzmančević, a montažu - Jovana Dimitrijević. Vidimo se u Sava Centru!

(Katarina Vuković)