JEZIVO: Naši prosjaci ne drogiraju decu, ali ih izgladnjuju i iznajmljuju!

"Može koji dinar?", " Daj neku paru. Neću sok, daj neki dinar", "Jao što si šaramantna, hoćeš da mi daš neke pare?", "Vidiš da imam bebu, daj za mleko"...

Uukoliko ste vozač, ove rečenice čujete verovatno svaki put kad stanete na nekoj većoj raskrsnici dok čekate da se upali zeleno svetlo.

Golišava deca, najčešće bosa i prljava, idu od auta do auta i mole za "koju paru". Ne vode mnogo računa o tome da li će ih neki auto udariti, a davno su oguglala na drsko: "Briši!". Ne upuštaju se u razgovore, a ukoliko dobiju manje od deset dinara, znaju i da se naljute.

Niko ne pita da li su gladni ili žedni. Da li ih možda leti tabani peku od vrelog asfalta i da li im je na minus petnest "toplo" u jednoj tankoj dukserici, bez rukavica i čizama. Onu malu decu, do tri godine, ne mnogo stariji roditelji "razvlače", ne pazeći da li će ih povrediti. Ta deca su najčešće mirna, u snu ili polusnu. Poslednjih dana, pominje se da su ponekad i nadrogirana, nakljukana "bensedinima" ili pijana kako ne bi pravila buku dok roditelji rade.

Malo starije devojčice, one od 10 do 12 godina, najčešće su ofarbane u narandžasto ili crveno, nose "puš-ap" grudnjake i oskudno su obučene. Leti na sebi najčešće imaju šorts i kratku majcu, obavezno su golog stomaka.

Iako se zna da ovih mališana, "dece ulice", u Srbiji ima puno, tačan broj nije poznat. Iz Centra za socijalni rad Beograda kažu da je razlog tome što se ova deca ne vode kao posebna grupacija, već se ona nalaze unutar grupa koje su evidentirane kao: deca žrtve zanemarivanja i zlostavljanja, maloletni učinioci krivičnih dela i prekršaja, deca iz socio-materijalno ugroženih porodica, kao i deca čiji se roditelji spore oko vršenja roditeljskog prava.

Iznajmljivane dece za prosjačenje kao biznis

Milica Đorđević, izvršna direktorka Centra za integraciju mladih (u čijem je sklopu i dečije Svratište, gde upravo deca s ulice mogu pronaći sklonište), kaže da ova organizacija trenutno radi sa trideset i troje dece koja su bila iznajmljena za prosjačenje!

- Dete koje neko drži u naručju dok prosi često nije dete te osobe. Neretko se dešava da roditelji iznajmljuju malu decu za prosjačenje, a onda sa onima koji prose dele zaradu - kaže Đorđević.

Ona objašnjava i da je velika zabluda da na ulicama Beograda postoje velike bande koje sve prosjake okupljaju na jednom mestu, već da su deca najčešće "angažovana" od strane svojih roditelja i srodnika.

- Ta deca se od rođenja uče da moraju ravnopravno da učestvuju u kućnom budžetu. Postoje situacije kada roditelji iz nemoći vode decu u prosjačenje, ali naravno postoje i one situacije kada dete ima šest godina i samo izlazi na ulicu, jer smatra da treba da zaradi - objašnjava Đorđevićeva.

Deca na ulici ostaju do onog momenta dok ne skupe količinu novca koja im je rečena. U zavisnosti od toga za koga rade, nekada je to 1.000, 2.000 dinara, a nekada i više. Oni najčešće prose u grupicama, a po završenom radnom danu dele novac i svako ga nosi svom poslodavcu, bilo da je to roditelj ili neko drugi.

Mnogo strašnija strana od prosjačenja je seksualna eksploatacija dece. To se na ulicama Beograda svakodnevno dešava! Centar za Integraciju mladih (CIM) radio je s nekoliko dečaka od 11 godina koja su bila primoravana da pružaju seksualne usluge. I ta deca to rade da bi "popunila kućni budžet".  To su strašna detinjstva i strašne traume, kažu iz ove ustanove.

- To su deca koja su od malena pripadala grupi ljudi gde nije bilo sredstava za preživljavanje. To su strašne sudbine i ako se s tom decom ne radi na pravi način, mogu ostati traume za ceo život - kaže Đorđević.

Drogiraju decu da bi bila mirna?

"Zašto deca uvek spavaju kada ih majke nose u naručju dok prose?" - ovo pitanje postavio je jedan novinar iz regiona, a odgovor do kog je došao potresao je ceo Balkan: "Zato što su na heroinu ili votki".

Dešava li se ovo i u Srbiji?

Ako ste ikad obratili pažnju na dete koje žena koja prosi nosi u naručju, sigurno ste primetili da su ona uvek opijena, mirna. Sem meškoljenja, teško da ste čuli plač, vrsiku ili čak smeh. 

- Ne znam da li im daju nešto jače, ali sam video da im drobe "bensedine" u mleko. Tako ih uspavaju ili smire, kako bi mogli da rade ceo dan, a i kad spavaju ne moraju da ih hrane - kaže naš izvor.

Milica Đorđević iz CIM-a kaže da, iako se nije susretala s takvim slučajevima, "uvek postoji mogućnost da su neka deca i nadrogirana". Mnogo je realnije da su ti mališani klonuli od umora i konstantne gladi koja nekad traje i danima.

Iz Centra za socijalni rad Beograda takođe kažu da se s ovim slučajevima nisu susretali, ali da svako ko ima takva saznanja treba to da prijavi policiji.

Vodi li država računa o ovoj deci?

Po pitanju zloupotrebe dece u smislu prisile na rad i prošnje na ulicama, Centar za socijalni rad postupa po službenoj dužnosti po obaveštenju drugih institucija: policije, pravosudnih organa ili po obaveštenju građana koje može biti i anonimno. Nakon prijave takvog slučaja Centru za socijalni rad, stručni radnici Centra po hitnom postupku pokreću proceduru neodložne ili hitne intervencije s ciljem uspostavljanja bezbednosti za dete.

- Nakon što sklone dete s ulice, stručni radnici najpre pokušavaju da pronađu roditelje ili najbliže srodnike. Ukoliko se pronađu roditelji proveravaju se i procenju uslovi u kojima dete živi, razlozi zbog kojih se našlo na ulici - kažu u gradskom Centru za socijalni rad.

U zavisnosti od situacije, odlučuje se da li će dete ostati u primarnoj porodici ili ne, i kako će se sprečiti dalje zlostavljanje deteta.

Ono što zabrinjava je činjenica da beogradska policija u prethodnom periodu nije dobila nijednu prijavu građana u vezi sa prosjačenjem dece. Takođe, iz MUP-a kažu da ne raspolažu saznanjima da li su deca kad prose pod dejstvom opojnih droga, lekova ili alkohola.

(M. Batinić)