POBEDA TELEGRAFA: Zoran (11) i njegova porodica dobili pomoć od grada Beograda (FOTO)
IMA NADE! Tužna životna priča o Zoranu Kominoviću (11), koji dane provodi u Čika Ljubinoj ulici moleći prolaznike da mu kupe osnovne namirnice kojima bi nahranio svoje ukućane, ipak će imati srećan kraj.
Porodicu malog Zorana danas je u Ovči, gde su prinudno smešteni u kući svojih rođaka, posetili ljudi iz kabineta gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. Obećano je u najskorije vreme, redom, pomoć u pronalaženju adekvatnog smeštaja, da će Zoran opet u školu, kao i da će biti nađen posao njegovoj majci Merimi Kominović.
- Bili su ljudi iz Grada, hvala im do neba. Obećali su da će učiniti sve što je u njihovoj moći da nam pomognu i obezbede krov nad glavom, da mi nađu nekakav posao, kao i da mog Zokija vrate u školu - kaže nam srećna Merima, u čijim se očima jasno vidi nada i vera u bolje dane za nju i njihovu porodicu.
Reportaža koju je o malom Zokiju napravio Telegraf ganula je mnoge naše čitaoce i učinila da se redakcijski telefoni i mejl adresa usijaju. Svi su želeli jedno - pomoći detetu. Posebno nas je obradovalo to kada se našoj akciji odazvao i sam gradonačelnik Beograda.
Telegraf je krenuo u potragu za ovim malim junakom i našao ga, kao i njegove dve sestre i majku Merimu. Krov nad glavom našli su kod njegove rođene tetke u Ovči, gde ih je trenutno 15 u kući.
Ovi divni i pitomi ljudi, Zoranova tetka i teča, kažu za Telegraf da nisu mogli da ih ostave na ulici, već su ih primili u svoj dom da budu tu dok se nešto ne reši.
- Niko mi nikada nije ni ponudio pomoć, a kamoli da mi je pomogao, zato sam u šoku, presrećna sam. Posle vašeg teksta zovu dobri ljudi, nude pomoć i radosna sam što će moja deca imati šansu da postanu pravi i dobri ljudi - kaže Merima Kominović u suzama za Telegraf, pa nastavlja:
MAJKA MERIMA: ZORAN JE NAŠ JUNAK!
- Siromašni smo, s primanjem iz socijalne pomoći nemamo za hranu. To što zaradim, sve se brzo potroši, ali trudimo se da preživimo. Zoran je samo jedan dan došao s hranom u rukama, pitala sam ga odakle mu, bojala sam se za njega, a on mi je odgovorio da je zamolio nekog čoveka da mu kupi hranu za njega i sestre i da ne može da dozvoli da gladujemo. On je naš junak - počinje svoju ispovest ova hrabra žena.
Ona dodaje da su uvek živeli skromno, ali da je svoju decu uvek vaspitavala da budu dobri ljudi, i naglašava da joj je životni san da imaju svoj krov nad glavom i da njena deca završe škole.
- Zoran je zbog naše nemaštine napustio redovnu školu, ali je upisao večernju i odličan je matematičar. Životna želja mi je da se skućimo i da mi oni završe škole. Uvek sam im govorila da je jedini i pravi put da budu dobri ljudi - kaže.
Zorana smo zatekli kako se igra sa sestrom. Kaže da mu je sve ovo čudno, ali da se nada da će mu se san o školovanju konačno ostvariti.
- Nadam se da će mi pomoći da nastavim sa školom. Obožavam matematiku i jedva čekam da se ponovo vratim u školske klupe - priča nam ovaj skromni junak.
Sa suzama u očima kaže da se nada da će sada moći i da se leči, jer boluje od bubrega, zbog čije bolesti ima uput za bolničko lečenje, ali nikada nije otišao jer, kako kaže, nije mogao da ostavi majku i sestre gladne, a nije imao ni pidžamu.
- Bole me bubrezi, trebalo je da prošle godine idem u bolnicu, ali nisam mogao jer sam morao da obezbedim hranu za moje sestre i majku. A i pidžama mi je pocepana - dodaje.
ZOKI: VELIKI SAM "DELIJA", IDOL MI JE JANKOVIĆ!
Zoki kaže da je veliki navijač Crvene zvezde, da mu je idol Boško Janković i da bi voleo da ode na bilo koju utakmicu voljenog kluba.
- Navijam za Zvezdu, nikada nisam išao da je gledam, a baš bih voleo da odem i da otpevam neku pesmu zajedno s najboljim navijačima na svetu, mojim "delijama" - kaže on.
Odmah nakon priče o malom Zoranu uključio se i Grad Beograd, koji je obećao da će učiniti sve da se ovom malom heroju pomogne.
- Video sam na Telegrafu članak o Zokiju i iskreno me potresla ova priča. Grad Beograd i ja lično ćemo se angažovati da pomognemo i njemu i celoj njegovoj porodici. Pozvaću ih i videti koja vrsta pomoći im je potrebna i odmah ćemo krenuti u akciju. Naravno, Grad Beograd pomoći će i drugima koji, poput ove porodice, žive u teškim uslovima. Hvala svim medijima koji na ovaj način pomažu i ukazuju nam na životne probleme koje treba rešavati – rekao je prvi čovek Beograda za Telegraf.
POMOĆ SA SVIH STRANA
Svega nekoliko sati nakon što smo objavili Zoranovu tužnu priču, na društvenoj mreži Fejsbuk formirana je u grupa “Pomozimo malom Zoranu i njegovim sestricama“, koja okuplja sve one kojima želje i mogućnosti dozvoljavaju da Zokiju pomognu.
Zokijeva priča nije prošla nezapaženo ni na Tviteru, gde je nekoliko sati bila glavna tema.
Redakcija portala Telegraf ovim putem se zahvaljuje svojim čitaocima i pratiocima na društvenim mrežama, jer su doprineli da se naša priča raširi i Zokijev glas stigne do onih koji mogu da mu pomognu. Takođe, zahvaljujemo se svim ljudima dobre volje koji su nam se javili sa željom da ovom dečaku i njegovim sestrama makar malo olakšaju detinjstvo.
BROJ ŽIRO RAČUNA PREKO KOJEG MOŽETE POMOĆI MALOM ZORANU
Ovo su zvanični, otvoreni dinarski i devizni računi za pomoć heroju Zoranu i njegovoj porodici, otvoreni u "ERSTE banci".
Dinarski račun: 340-3217943793
Devizni račun: 340-7644829793
swift code: gibars 22
Erste banka a. d. Novi Sad
iban: RS35340000003217943793
Napominjemo da će u nedelju na Trgu republike, pod organizacijom ljudi s pomenute Fejsbuk grupe, biti sakupljanje stvari i odeća za pomoć ovoj porodici. Pozivamo sve koji mogu i žele da to i učine.
(D. Zlojutro / Foto: M. Todorović)
Video: Selaković na otvaranju 5. Rusko-srpskog kulturnog foruma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dakison!
Moram reci da postajem sve gadljiviji na ovakve tekstove i njima slicnim! U vecini slucajeva su to romske porodice koje imaju 3 ili vise dece i pritom su tu decu radjali u uslovima gde su znali da ih nece moci izdrzavati! I sad novac iz grada ide njima! Molio bih telegraf da dodje do moje kuce i da im ja ispircam pricu, gde je moj otac sa VSS bio u ratovima 90ih i '99 da je 2001. otpusten iz drzavne firme i da od 2006.radi kod privatnika najteze fizikalije za 20.000 din a pritom je dosta slab plus boluje od posleratnog sindroma. Majka takodje otpustena pocetkom 2000ih godina kada je demokratska imperija krenula u pohod i ona radi kod privatnika ali tek posle 4,5 godina od kad je otpustena. Nas zivot prethodnih 20 godina je za film od toga koliko je moj otac "zaduzio" ovu zemlju i oboleo a od drzave dinar nije dobio,nije ni trazio, plus ga oteraju s posla, do majke koja prodaje na pijaci kako bi imala za hleb i mleko!!! Pa smo danas kolko tolko obezbedjeni za osnovne potrebe al daleko od lepog zivota! ZATO MUKA MI JE OD OVIH NERADNIKA I LESINARA KOJI SE RAZMNOZAVAJU KAO ZECEVI A NE DOPRINOSE DRUSTVU!!! PRIJATELJI ROMI POSTOJE KONDOMI PA IH KORISTITE A NE DA RADJATE ARMIJE PROSJAKA!!!! ISKRENO SE NADAM DA CE TELEGRAF ISPOSTOVATI SLOBODU GOVORA I PUSTITI KOMENTAR!
Podelite komentar
Jelena
Dakison, potpuno Vas razumem, to znaci da je i Vasoj porodici potrebna pomoc. Ali nemojte govoriti jezikom rasizma. Budite srecni sto su ta decica nahranjena. A da je srece, ova drzava bi se postarala za sve nas i sva gladna usta bi plodovima ove izdasne zemlje nahranila.
Podelite komentar
Tamara
Pa ti Dakison ako ti je zao tvojih idi pa radi da bi pomogao tvojima. A drugo dete je sako pitalo da mu se kupi hleb. I meni je muka od takvih kao ti
Podelite komentar