UPOZNAJTE BEOGRAD: Od sirotinjske četvrti ostala je samo kaldrma, na kojoj je nastala boemska duša grada (FOTO)

"Zovem se Skadarlija ili Skadarska ulica, kako hoćete. Ja nisam ni bulevar, ni avenija, ni magistrala. Ja sam običan, strmi, krivudavi i loše kaldrmisani sokak usred Beograda, i to bi bilo sve što bi vredelo reći o meni da nema moje duge povesti, da nema mojih trošnih krovova, rasklimatanih stolica i rasporenoga jendeka".(Zuko Džumhur, putopisac)

U tursko doba, kada je centar beogradske varoši okružen šancem, jendecima i rovovima, u blizini Stambol-kapije, na čijem će mestu kasnije nastati Pozorišni trg, formira se novo naselje. Prigradsko naselje, u kojem žive Romi i sirotinja, pred kojim, kako beleži putopisac Bjanki, "morate zapušiti nos". Šićan-mala (ciganska mahala) od Stambol-kapije odvojena je dubokim rovom.

- Iz te travuljine u svako doba mogli su jurnuti ili zli ljudi na putnika sama i bez oružja. Kako pse, po turskom zakonu, niko nije smeo ni taknuti a kamoli ubiti, sirotinja raja morala je strpljivo da podnosi njihov obesan lavež, zavijanje, pa i ujede - zapisao je hroničar Milan D. Milićević.

Onima koji ovde žive veći strah od pljačkaša i ubica zadaju odsečene glave srpskih buntovnika, nabijene na na obližnje palisade i ograde.

Godine 1867, Ali-riza paša predaje ključeve Beograda srpskom knezu Mihailu, a već pred kraj veka Turci sasvim napuštaju grad. Zajedno sa njima iz grada odlaze i Romi, ostavljajući pustu Šićan-malu, koju naseljavaju siromašne zanatlije i u kojoj od Turaka ostaje samo kaldrma. Narod zatrpava rovove, ruši ograde ka Stambol-kapiji, pa u ovom sokaku počinju da niču prve prave prizemne kućice.

S proleća 1872. godine Šićan mala od Beogradske opštine dobija zvanično ime Skadarska ulica. Ovde godine u Skadarsku ulicu broj 34 nastanjuje se pesnik i slikar Đura Jakšić, koji će nekoliko godina kasnije, navodno, pesmu "Otadžbina" napisati upravo u jednoj od ovdašnjih kafana, i to na papiru u koji je bio zamotan burek.

Decenijama kasnije, kada je Srbija slobodna i kada Beograd počinje da se širi i, za ondašnje prilike, urbanizuje, promene stižu i u ovaj sirotinjski kraj.

Gde stvaraju Jakšić, Sremac, Zmaj...

"Moji gosti su, od davnine, bili čuveni ljudi od pera. Moji gosti su bili prvi beogradski glumci, pesnici, reditelji, slikari i pripovedači. Srdačno sam dočekivala prijatelje iz Zagreba, iz Sarajeva, iz Skoplja, iz Ljubljane. U mojim bledim noćima oni su se bratimili. Dolazili su meni i ministri, i uvaženi načelnici, i sarači, i bozadžije, čevabdžije, i propali đaci, i učeni profesori. Pod mojim krovovima i na mojoj kaldrmi svi su pevali, sevdisali, lumpovali...", pisao je dalje Džumhur.

Već nekoliko godina, tačnije od 1869, u blizini mesta na kome je bila Stambol-kapija, postoji Narodno pozorište, po čemu je i ovaj trg dobio ime. U Beograd počinju da dolaze mladi i talentovani glumci iz svih krajeva zemlje, koji jeftine sobe nalaze upravo u Skadarliji.

Kada ne moraju da probaju predstave, ova glumačka omladina, ali i mnogi pisci, umetnici, novinari o ostali "od te sorte" vreme provode u kafani "Dardaneli", u kojoj čak Vojislav Ilić sastavlja jednu od svojih najlepših pesama - "Sveti Sava". Međutim, gradske vlasti 1903. godine ruše "Dardaneli" kako bi na tom mestu nikla nova zgrada Uprave fondova.

Vrlo brzo "umetničke duše", skoro u kolonama, slivaju se u Skadarliju, u kojoj ih već čekaju oni mladi glumci, što ovde iznajmiše stanove i sobe.

Boemski šarm Skadarlije iz godine u godinu postajao je sve jači, pa, osim umetnika i glumaca, počinje da opija i one kojima je strogost osnovna odlika a pendrek "pero za pisanje".

- Priča se da je, okružen pesničkim, veseljačkim društvom, neki policijski pisar, poznat po svojoj strogosti, u Skadarliji, odjednom, počeo da govori u stihovima! Uhvati lopova, sedne s njim kod Tri šešira i napravi zapisnik -u stihovima - piše Kosta Dimitrijević u "Životu boemske Skadarlije".

Strmi i kaldrmom prekriveni sokak budnim do kasno u noć drže muzika, rasprave i umetnost, stvorene za stolovima u "Pašoninom Bulevaru", "Esnafskoj kafani", "Vuku Karadžiću", "Bums-keleru", "Bandistu", "Maloj pivari", "Zlatnom bokalu", "Tri šešira", "Dva jelena"...

O tome koliko je ova ulica značajna za duh beograda i njegove mladosti i napretka, u 20. veku piše Branislav Nušić.

- I ne samo politički već i sav duhovni život kretao se u kafanama. Ako je trebalo povesti kakvu inicijativu umetničku, književnu ili ma koju drugu javnog značaja, prvi sastanci, na kojima bi se izmenile misli, bili su za kafanskim stolovima. Za kafanskim stolovima osnivali su se i listovi i politički i književni, a organizovale su se i redakcije; tu je mnogi i mnogi saradnik napisao uvodni članak, a mnogi poeta pesmu.

Tokom dvadesetog veka u Beogradu istoriju "pišu mnogi pobednici", menjavši ideologije, junake, pa i imena ulica. Verovano jedini deo grada koji kroz čitavo svoje postojanje opstaje pod jednim imenom i sa jednom namenom upravo je Skadarlija.

Nakon završetka Drugog svetskog rata, Beograd se, sve do 1952. godine, deli na reone i manje opštine, kakva je i Skadarlija. Međutim, 1. januara 1957. godine, u okrivu reorganizacije, Skadarlija postaje deo opštine Stari grad. Prema popisu stanovnika iz 2002. godine, mesna zajednica "Skadarlija" ima oko 6.000 stanovnika.

Na ulazu u samu ulicu, goste čeka zastava sa simboličnim oznakama: žirardo-šešir, crni štap i crveni karanfil, kao i poruka:

"Skadarlija - centar umetničke boemije, tradicija je stvaranja već ceo vek. Zato posetioče, kad dođeš u ovaj kutak Beograda da se zabaviš i razonodiš, pokušaj da maštom svojom dočaraš davno minulo vreme. Seti se svih oni generacija pesnika i glumaca, novinara i slikara, boema znanih i neznanih".

Ipak, "srpski Monmart" nisu zaobišle promene niti duh nove urbanizacije, koji već godinama ozbiljno menja lice ostatka Beograda. Kafane sve više postaju moderni restorani, "rastu" kafići koji se, ni po nameni a ni po profilu posetilaca ne ukpalaju u profil nekadašnje Skadarlije, a "promodili" su se i vino i muzika.

Ono što se ne menja jeste posećenost ove četvri i njen suštinski boemski duh, koji i danas mnoge mlade ljude "svrati" ovamo, na "čašicu" razgovora uz bokal vina, i koji će možda stvoriti neke nove Nušiće, Jakšiće i Iliće...

(M. Stojanović / Izvori: Wikipedia, Kosta Dimitrijević "Život boemske Skadarlije")