MUZEJ NASILJA: Ne slavimo nasilje, želimo adekvatniju kaznenu politiku za nasilnike!

Beograd će uskoro dobiti još jednu tekovinu civilizacije – Muzej nasilja! Prva umetnička postavka planirana je za februar naredne godine u Kulturnom centru Beograd u galeriji "Podroom", a do tada kreatori ideje o stvaranju muzeja rade na prikupljanju eksponata i dokumentacije, medicinskih nalaza, rendgenskih snimaka i nalaza lekara, autentičnih svedočenja žrtava nasilja.

Izložba će biti podeljena u nekoliko segmenata, a eksponati će svedočiti o nasilju koje je nastalo kao posledica diskriminacije, nacionalizma, šovinizma, fašizma, nasilja u porodici, rodno zasnovanog nasilja, homofobije, rasizma i ksenofobije.

Iako ovakva izložba može delovati kontroverzno i šokantno, ideja je duboko humana, objašnjava Radojica Bunčić iz Muzeja nasilja.

- Nasije nije za nas nešto što slavimo, ono je užasavajuće,  šokantno, i mi želimo da šokiramo kako bi se ta pojava iskorenila i nestala. Želimo da navedemo institucije da preispitaju kaznenu politiku. Prikupljati takvu dokumentaciju je jako važno jer onda možemo da kažemo na bazi precizne statistike koliko ljudi prijavljuju nasilje, u koliko slučajeva reaguje policija ili sud, kako je nasilnik kažnjen. Samo sa preciznim podacima možemo da utičemo na institucije i da poboljšamo mehanizme zaštite. To nikako nije afirmativno prikazivanje nasilja, nego poruka nasilnicima da, iako je neko nekada za krivična delo bio neadekvtano kažnjen, to više neće smeti da se dogodi - kaže Bunčić.

Na ideju o stvaranju Muzeja nasilja došao je radeći u civilnom sektoru i institucijama za zaštitu ljudskih prava.

- Mi gubimo generacije i treba da vidimo kako da budemo odgovornije društvo. Nasilje je jedan od gorućih problema u našoj zemlji. Svaka druga žena je žrtva nasilja, a tome su izloženi i pripadnici LGBT populacije, nacionalne i verske manjine. Dokumentacija koju želimo da prikupimo od ljudi koji su nasilje doživeli poslužiće nam da utičemo na ovaj problem - naglašava Bunčić.

Anonimnost donatora eksponata je zagarantovana, a eksponat može biti bilo šta ukoliko ima veze sa fizičkim nanošenjem povreda.

- Anonimnost je zagarantovana, ali su podaci nama poznati. U prvoj fazi smo fokusirani na fizičko nasilje, prikupljanje medicinske dokumentacije, rendgenskih snimaka, izveštaje od lekara, predmete kojima je nasilja počinjeno, na primer: bokser, nož, šipka, maramica koju je neko posedovao dok je bio pretučen... Sve ono što je korišćeno tokom nasilja. U oblasti psihičkog nasilja, mobinga ili zlostavljanja, eksponati bi bili memorandum koji je osoba dobila od šefa, prepiska na četu, mobilni telefon koji sadrži neprilične poruke... Jako nam je bitna savremenost, da su to slučajevi modernog doba. Uvažili bismo materijale stare i desetine godina, ali za pojavu koja je opšte prisutna ne moramo da se vraćamo u prošlost - kaže Bunčić.

Trenutno radimo na povezivanju sa drugim institucijama koje se profesionalno bave sličnom tematikom. Bitno je  razviti i mehanizme kako da u određenim institucijama ostvarimo mogućnost da se ljudima koji su doživeli nasilje skrene pažnju da mogu svoja dokumenta donirati Muzeju, uz puno uvažavanje žrtava. Svi mladi su dobro došli jer do februara radimo punom parom, a ovaj projekat će se razvijati i u narednim godinama - naglašava Bunčić.

(Lj. V.)