UPOZNAJTE BEOGRAD: Od najimpozantnije vojne zgrade do kompleksa ruševina (FOTO)

Kada neki "novajlija" ili turista vozom ili autobusom stigne u Beograd, najimpozantniji prizor koji bi trebalo da ga pozdravi pri izlasku sa stanica i ulasku u grad je kompleks zgrada Generalštaba Vojske Srbije. Ipak, umesto zgrada koje svedoče o vojnoj snazi jedne države, na uglu Kneza Miloša i Nemanjine ostale su uspomene na neobične metode diplomatije.

Zgrade tadašnjeg Državnog sekretarijata narodne odbrane građene su od 1956. do 1965. godine. Zgrada A ima 12.654, a zgrada B 36.581 kvadratnih metara. Kompleks je prepoznatljiv po fasadi od kamena mrkocrvene boje iz okoline Kosjerića, na koji naležu bele mermerne ploče sa ostrva Brač. Ove zgrade, prema mišljenju nekih arhitekata, predstavljaju primer posleratne progresivne arhitekture.

Kompleks zgrada urađen je po ideji arhitekte Nikole Dobrovića. On je za ovo ostvarenje, pre tačno 50 godina, dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda.

Zgrada je zvanično useljena 23. marta 1955. godine. Tadašnja Kontraobaveštajna služba preime­novana je u Organe bezbednosti i izmeštena u Državni sekretarijat za narodnu odbranu – DSNO. U organizacijskom sastavu DSNO postojala je Uprava bezbednosti, a organi bezbednosti bili su u formacijskom sastavu komandi, jedinica i ustanova vojske i DSNO. Kada je 20. maja 1992. godine formirana Vojska Jugoslavije, Uprava bezbednosti izmeštena je iz SSNO u Generalštab VJ.

Važno je napomenuti to da se zgrada tadašnjeg Generalštaba nalazila u Ulici kneza Miloša 33. U toj zgradi, koju mnogi zovu Stari Generalštab danas je Vojnobezbednosna agencija.

Godine 1999, kao posledica loše vođene politike, nasilnog ostvarenja geo-strateških ciljeva ili nečeg trećeg, NATO alijansa napala je tadašnju SRJ. Tokom 78 dana agresije porušeni su ili drastično oštećeni mnogi objekti. Jedno od rušenja koje je ostavilo (još uvek) vidljiv trag na licu Beograda dogodilo se u dva navrata:  u noći između 29. i 30. aprila, i u noći između 7. i 8. maja 1999. godine.

Prvi napad desio se 29. aprila oko 2.30 sati, a drugi iste noći 15-ak minuta kasnije. Kako su tada pisali neki mediji, delovi kamene fasade bili su razbacani svuda u okolini. Kamenice su letele i do bolnice "Sveti Sava", koja se nalazi na stotinak metara od zgrade. Od siline detonacija oštećene su obližnje zgrade Vlade Srbije i Saveznog ministarstva inostranih poslova.

Od ovih noći prošlo je 13 godina, a niko ne zna šta će biti sa ruševinama nekadašnjeg vojnog zdanja. Jedna od mogućnosti je prodaja, ali uz uslov da kupac ne sme da menja prvobitni izgled zgrade. Naime, ovaj kompleks je 2005. godine zaštićen kao spomenik kulture.

Vlasnik prostora je država, a korisnik je Ministarstvo odbrane. I jedni i drugi saglasni su sa idejom da se kompleks proda. Naime, zbog ogromnog prostora, ali i troškova uklanjanja radioaktivnog materijala iz ruševina, država nije uspela da obezbedi sredstva za rekonstrukciju.

- Najlogičnije rešenje problema je prodaja u viđenom stanju, tako da prihodovana sredstva budu uložena u izgradnju nove zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba na nekoj drugoj lokaciji - stav je Ministarstva odbrane.

U međuvremenu, ruševine vojnog kompleksa svakoga dana podsećaju Beograđane na to koliko diplomatija ponekad može da bude surova.

(M. Stojanović / Foto: Arhiva, Vladimir Lukić)