UPOZNAJTE BEOGRAD: Kako je od ugledne kafane nastao Narodni muzej (FOTO)

Sigurno je da poznati pesnici i novinari koji su se krajem 19. veka okupljali u kafani "Dardaneli" nisu ni mislili o tome da će upravo na tom mestu dva veka kasnije biti Narodni muzej Srbije. Ipak, od kafane do muzeja istorija je na ovom mestu "nacrtala" i Upravu fondova, odnosno Hipotekarnu banku, a svaka nova društvena epoha je stambenu zgradu na Trgu Republike obeležavala na svoj način.

GDE JE VOJISLAV ILIĆ NAPISAO PESMU O SVETOM SAVI

Centar prestoničkog života sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka svakako je Pozorišni trg. Ovde se nalaze tri od pet najpoznatijih gradkih kafana: "Kolarac", "Pozorišna kasina" i "Dardaneli".

- Za kafanskim stolovima osnivali su se i listovi, i politički i književni, a organizovale su se i redakcije. Tu je mnogi i mnogi saradnik napisao uvodni članak, a mnogi poeta pesmu. Pokojni Vojislav Ilić je na stolu kod "Dardanela" napisao za Jovićev dečji list mnoge pesme, pa i onu poznatu svetosavsku pesmu: "Ko to tako pozno lupa" - piše Branislav Nušić.

KRAJ BOEMSKOG ŽIVOTA NA POZORIŠNOM TRGU

Svetoandrejska skupština 1858. godine donosi odluku "da država ustanovi jedan veliki kreditni zavod". Tu odluku Skupštine sprovodi, avgusta 1862. godine, tadašnji ministar finansija Kosta Cukić osnivanjem Uprave fondova, prve bankarske institucije u Srbiji. Ovo je vreme kada je oslobođena srpska država vodi veliku diplomatsku bitku za sticanje svih atributa nezavisnosti.

Svrha osnivanja Uprave fondova je u tome da se seljaci oslobode dugovanja zelenašima, te da se svi do sada primenjivani procenti od 12, 10 i 8 odsto svedu na interes od 6 odsto godišnje, a da se rok otplate duga produži na 23,5 godina.

Čuvena kafana "Dardaneli" ruši se 1903. godine i na tom mestu počinje izgradnja Uprave fondova.

Polako niče četvorostrana zatvorena palata sa pokrivenim atrijumom, prizemljem i dva sprata. Prizemlje je u rustici, a spratovi se rešavaju tako da se visinom oba nivoa protežu stubovi centralnog rizalita i široke lizene bočnih. Zgrada se završava atikom i kupolama iznad sva tri rizalita. Ukrasne dekoracije na fasadama i u unutrašnjosti građevine radi Franja Valdman, dok dekorativne slikarske radove izvode Bora Kovačević i Andrija Domeniko.

Gust oblak Prvog svetkog rata nadvijen je nad Srbijom, pa Uprava fondova deli sudbinu svih ostalih državnih organa. Ona se zajedno sa njima povlači na Krf, gde se osniva Krfska kancelarija uprave fondova. Beogradska zgrada ostala je prazna.

Jedan rat je završen, a sledećem se ne nadamo. Godina je 1922, a Uprava fondova se reorganizuje i nastaje Državna hipotekarna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Nekoliko godina kasnije, 1930. godine, zgrada Banke proširena je dogradnjom jednog krila, po projektu arhitekte Pavlovića.

Neočekivano ili ne, tek. 6. aprila ujutru nad Beogradom se ponovo oglašavaju sirene. Okupatorski avioni ruše sve pred sobom, pa ni zgrada banke nije pošteđena.

CVETA BANKARSTVO, ALI CVETA I KULTURA

Godina je 1844. i načelnik Ministarstva prosvete Jovan Sterija Popović donosi ukaz kojim se osniva Muzeum serbski. Ovo je početak sistematskog prikupljanja i zaštite kulturne baštine u Srbiji. Narodni muzej postaje samostalna ustanova 1881. godine, a 1908. menja ime u Istorijsko-umetnički muzej.

Vreme je, izgleda, došlo da muzej dobije svoje nove prostorije. Kralj Aleksandar 1933. godine odlučuje da kraljevski Novi dvor ustupi za muzej, a dve godine kasnije od ovog muzeja i Muzeja savremene umetnosti nastaje Muzej kneza Pavla.

Ipak, sirene pod kojima se Beograd budi ovog 6. aprila 1941. godine neće izmeniti samo izgled zgrada, nego će na duže staze promeniti i društvo u Srbiji.

NARODNI MUZEJ NA TRGU REPUBLIKE

Drugi svetski rat je gotov i komunisti su već krenuli u obnovu porušenih zgrada. Obnavlja se, dakako, i zgrada Hipotekarne banke. Međutim, verovatno u nastojanju da "obrišu" monarhiju iz kolektivnog pamćenja naroda, ovi novi graditelji sklanjaju sva obeležja nekadašnje umestnosti. Tako je zgrada obnovljena bez kupole i jednog kubeta s leve strane. Već je 1951. godina i vlast odlučuje da obnovljenu zgradu da na korišćenje Narodnom muzeju. Muzej se, sa novom svečanom postavkom, svečano otvara 23. maja 1952. godine.

Ipak, Udruženje arhitekata Beograda žestoko se protivi ovom idejnom rešenju za muzej. Šezdesetih godina počinje rekonstrukcija, nakon koje se muzeju vraća originalan izgled iz 1903. godine. Zgrada muzeja se 1964. godine proglašava spomenikom kulture.

Godina po godina, uređenje po uređenje i evo nas u 2012. godini. Narodni muzej je sa Trga Republike, simbolično, "ispratio" i dočekao mnoge režime. Ipak, ono što već godinama ne može da dočeka je nova rekonstrukcija. Godine 2003. povučena je stalna postavk, zbog katastrofalnih  mikroklimatskih i bezbednosnih uslova.

Sve zbike muzeja su konzervatorski pregledane, barkodirane, spakovane i pripremljene za selidbu još 2006. godine.

Aprila ove godine početak radova je odložen, jer se još traži adekvatan prostor za iseljenje eksponata i zaposlenih. Radovi će trajati oko tri godine, a kada će početi, to još niko od zvaničnika ne zna. Samo iseljenje 400.000 predmeta iz muzeja i svih zaposlenih u privremeni objekat trajaće najmanje 2 meseca, modernizacija infrastrukture i adaptacija ovog objekta najmanje dve godine, a još šest meseci vraćanje stalne postavke u prostorije muzeja. To je skoro tri godine, a građani Srbije još od 2003. godine ne mogu da posete stalnu postavku muzeja.

Šest ministara kulture se promenilo od 2003. godine, a rekonstrukcija opet kasni.

(Milica Stojanović)