UPOZNAJTE BEOGRAD: Prošetajte Savamalom, prvom beogradskom varoši na Savi (FOTO)

"...Nekada je Savamala bilo selo van Beograda, koje je imalo i svoj seoski zapis na onoj pijaci pred Bajlonovom pivarom. Tu se je o Markovdanu igralo kolo i održavao se vašar, na koji su mnogi Beograđani, pa i sam knez Miloš, odlazili. Docnije je knez Miloš raselio Savamalu i naselio njene stanovnike u današnjoj Paliluli, gde se i danas Markovdan slavi kao stara slava Savamalaca..." (B. Nušić)

Naziv ovog dela Beograda dolazi od imena reke Sava i reči "mahala", uglavnom sažete "ma('a)la" na srpskom, jedne od turskih reči za mala naselja ili blokove kuća. Ušuškana između reke Save i Kalemegdanske tvrđave i naselja Kosančićev venac, Savamala svoju priču počinje u davno tursko doba.

Prvi srpski ustanak propada i Turci ponovo zauzimaju Beograd, a za beogradskog vezira dolazi Marašli Ali-paša. Ipak, Srbi "ne miruju", pa, samo dve godine nakon sloma Prvog, počinje Drugi srpski ustanak, koji predvodi Miloš Obrenović. On 25. oktobra 1815. godine sa Marašli Ali-pašom potpisuje "ferman" o mešovitoj srpsko-turskoj upravi u Smederevskom sandžaku. Uz taj, Miloš sa Marašlijem sklapa i zanimljiv usmeni dogovor.

PRISTANIŠTE NA POKLON

Stara Savamala prositre se od Varoš kapije ka savskoj padini, Karađorđevom ulicom, Nemanjinom do Miloša Velikog, celom donjom stranom iste do kafane "Tri ključa", zatim Abadžijskom čaršijom, pa Balkanskom, Prizrenskom do kafane "Zlatno burence" i Kosmajskom do Pop-Lukine ulice. Deo od Sava-kapije do kafane "Tri ključa" uglavnom je prekriven livadama i pašnjacima. Ovaj prostor naseljen je sa svega 150 kućeraka, u kojima žive begunci iz Bugarske i Mađarske, bosanski lađari i srpski Cigani.

Dogovorom sa Marašli Ali-pašom, Miloš Obrenović ovaj prostor dobija - na poklon. Savska obala mu se čini pitomijom od dunavske, pa odlučuje da pristanište premesti ovde i razvije trgovački deo grada. Zato naređuje da oni koji žele da se bave trgovinom na savskoj obali moraju ovde i da se nastane. Oni koji žive u Savamali mogu, umesto kućeraka, da podignu pristojne kuće i radnje, a da za to besplatno poseku svako drvo iz šuma oko Beograda.

Upravnik policije Cvetko Rajović sprovodi kneževu naredbu u delo, i o tome ga izveštava 11. februara 1834:

"Objavio sam u soglasiju suda ovdašnjeg žiteljima savamalskim da se odande sele i sojedine novo naselenije njihovo sa Palilulom, gdi ćemo u dogovoru suda ovog izići, razmeriti novim naseljenicima udobna i potrebna mesta po moguće lepo ustrojenom pravilu, o čemu ćemo pre izvršenja Vašoj Svetlosti ponizno donesenije učiniti na milostivije odobrenje".

Međutim, Savamalci ne žele da se isele i vrlo ljute kneza Miloša. Već je i 1835. godina počela, a Savamala još nije raseljena. Knežev lični lekar Vartolomej Kunibert pripoveda da knez naređuje da se Mahala sruši za jedan dan.

"U tom smislu se njegovi momci pridružiše Savamalcima, te pesnicama i petama sravniše sa zemljom za nekoliko časova ove straćare, ispletene od pruća i izlepljane zemljom. Njihovi vlasnici su prešli u nove kuće u Paliluli, ponevši sa sobom nešto od nameštaja. U podne istoga dana Savamala je predstavljala gomilu truleži i razvalina. A potpaljena vatra uništila je, i poslednje ostatke...".

SRPSKA BOEMSKA I TRGOVAČKA VAROŠ

Posle nasilnog iseljenja, knez Miloš počinje da gradi Srpsku varoš. O trošku države gradi se ukupno 46 dućana, koji se besplatno nude trgovcima. Ipak, oni ne žele da se sele na reku, pravdaju se da im je to "jako udaljeno od pazara". Knez preti da će im zatvoriti dućane u Varoši i ostaviti ih da gladuju, pa nevoljno pristaju. Srpska varoš se budi...

Knez ovde podiže park i Konak za svoje sinove, Veliku kasarnu (ovde će 1920. godine zasedati Ustavotvorna skupština) Šivaru, Đum-rukanu na Savi i Veliku pivaru (a ovde je 1858. godine zasedala Svetoandrejska skupština). Prvi put u istoriji, varoš se pomera na savsku padinu.

Centar Savamale sada su ulice Bosanska (Gavrila Principa), Sarajevska i Karađorđeva. Osim trgovine, ovde se rascvetao i kafanski život, pa ulice krase kafane: "Čokot", "Deligrad", "Kragujevac", "Venecija", "Liman", "Bosna", "Kičevo", "Bosfor", "Zlatna lađa", "Kraljević Marko" i mnoge druge u kojima buja veseo i buran život. Od "Bristola" do blizu "Tri ključa" sve uza Savu je Ciganska bara, koju jedan duhoviti Savamalac zove Barom Venecijom.

VOZ JE STIGAO U BEOGRAD

Ipak, Bara Venecija se mora nasuti, a kompletan ovdašnji močvarni prostor se isušuje. Železnička stanica završena je 1884. godine, a nedaleko od nje i prvi železnički most na Savi. Osim vozova, železničkim šinama stiže i razvoj i napredak, pa se podižu i nove državne zgrade, poput Državnog saveta, odnosno Narodne skupštine (ugao Kneza Miloša i Kraljice Natalije).

Osim železničke, kreće i tramvajska pruga, koja povezuje Železničku stanicu sa Zapadnim Vračarom i Slavijom. Već je 1895, Beograd se uveliko razvija, pa u savamalskom hotelu "Bosna" dobija i beogradsku berzu. Savska čaršija postaje najvažniji činilac u trgovinskom centru ovdašnje Srbije.

Naravno, sada svim uspešnim trgovcima Savamala služi "za početak". Kako se ko obogati, odlazi u neki otmeniji kraj, a na njegovo mesto dolazi drugi "novajlija" koji ovde započinje svoj beogradski život. Ipak, jedan čovek se obogatio, ali ipak neće da se seli u centar, nego će centar doseliti ovamo. Luka Ćelović - Trebinjac.

Počeo je kao šegrt, pa napredovao do kalfe, sve vreme vredno radeći i štedeći. Sada, kada je dovoljno zaradio, Trebinjac kupuje slobodne placeve i finansira gradnju velelepnih objekata oko Karađorđeve ulice.

GDE JE DANAS SAVAMALA

Skoro sto godina kasnije, Mahala na Savi je praktično neprepoznatljiva. Osim Karađorđeve ulice i centralnog dela Savamale, u ostalim delovima su podignute stambene zgrade, kuće ili komercijalni objekti. Takođe, zbog relativno niskog položaja u odnosu na reku Savu i nedostatka bilo kakve zaštite, Savamala je jedini deo u centru Beograda koji bude pod vodom onda kada je vodostaj Save visok. Bila je skoro potpuno poplavljena 1984. i tokom velikih poplava 2006. godine.

Iako danas više nije trgovački, Savamala je saobraćajni centar Beograda. Kroz nju prolazi Karađorđeva ulica, dva mosta preko Save, a u okviru nje su i glavna autobuska i železnička stanica.

(Milica Stojanović / Foto: Arhiva, Telegraf)