Džafer Aslani je omiljeni dečji doktor u Beogradu: On ima moć koju drugi lekari nemaju, otkrivamo u čemu je caka (FOTO)

Na sam pomen palilulskog naselja Padinska skela, ljudi imaju razne asocijacije. Neko pomisli na zatvor, neko na psihijatrijsku ustanovu, mnogi na navijače Partizana ili na PKB. Jedno sasvim obično i prosečno naselje. Ima i onih koji zapitaju: "A gde je to?" Možda nema veliki i prostrani park za decu i razne druge sadržaje dostupnije deci u bogatijim delovima grada, ali ima nešto što niko drugi nema.

Preporučujemo

Evo kako da zamenite lekara ako ne želite da leči vaše dete

Linija 101 svakodnevno odvozi i dovozi na posao čoveka koji voli decu. On nosi beli mantil, a mališani kad ulaze kod njega u ordinaciju čine to s osmehom i uvereni da dolaze kod drugara.

Ako i ima nekog deteta koje plače pre nego što uđe u ordinaciju doktora Džafera Aslanija, smiri se čim kroči unutra. Nadaleko poznat pedijatar ima neku "moć", koju drugi doktori nemaju, bar ne u tolikoj meri. On se trudi da smiri decu, ali i roditelje, kad dođu izbezumljeni jer dete gori od temperature.

Pa po čemu je on toliko poseban, pitaćete se vi, s pravom?

- Sve je do pristupa. Treba znati da priđete detetu. Lako je reći "skini se", "nakašlji se", "okreni leđa" i takve stvari. Mogu da vidim koje se dete plaši, a koje ne. I to ne samo ako je uplakano. Pa i odrasle mogu da "pročitam" - priča doktor Aslani.

- To je ono što me čini drugačijim. I kažu mi da zvučim smireno. Treba znati smiriti roditelje kad uđu uplašeni s malom bebom - priča doktor. - Nisam čitao neku posebnu literaturu za to. Ja mogu da vam posvetim 15 ili 20 minuta, ali vi ste s detetom 24 sata.

Foto: Telegraf

I onda je rekao nešto što, verujem, roditeljima mnogo znači:

- Treba kao roditelj da osetite, kad vas pogledam u oči, da sam siguran u to što sam rekao.

Prema rečima doktora Aslanija, dozu ozbiljnosti morate kod roditelja da pomešate sa opuštajućom atmosferom.

Drugi ljudi, oko njega, primetili su njegov stav i odnos sa decom. Pa iako je planirao da bude internista, okolnosti su odredile njegovu sudbinu. Kada je raspisana specijalizacija iz pedijatrije, odlučio se.

- Svi su mi govorili da sam rođen za pedijatra - priča doktor koji leči decu od 2003. godine.  - Sreća moja što sam to završio, bilo bi mi krivo da nisam. "Izbaksuzirali" su mi! Od prvog dana radnog veka radim sa ekipom za vakcinaciju - smeje se doktor Džafer.

Tačan broj njegovih pacijenata može da se utvrdi, mada za to treba posla, kao i broj pregleda na mesečnom i godišnjem nivou. Recimo samo da je kod njega uvek gužva i to je redovna pojava. U pitanju je ipak nekoliko hiljada pacijenata. Dolaze mu pacijenti iz celog rita, Padinske Skele i okolnih naselja, Glogonjski i Jabučki Rit, Kovilovo, Vrbovski, Dunavac...

A kada je sa mesta pedijatra u Borči došao u Padinsku Skelu, deo pacijenata krenuo je sa svojim doktorom. A ima i pacijenata iz Zemuna, sa Novog Beograda, iz svih delova grada. A sada već ima i male pacijente koje dovode njihovi roditelji, njegovi nekadašnji pacijenti.

Ali, on za svakoga nađe vreme i posveti mu se, pauze skoro da i nema. Pored kompjutera stoji šolja odavno ohlađene kafe, koju doktor srkne onako usput. Čim uđe mali pacijent, pre nego što se vrata zatvore, iz ordinacije se čuje: Ooo, zdravo, pa gde si ti!?

Njegovo umirujuće dejstvo na pacijente svima je dobro poznato. Ispričao mi je slučaj dečaka koji sada ima 7 godina, a njegov pacijent je zadnje dve godine. Dete je zbog problema sa urinarnim traktom naplašeno, jer se leči od šestog meseca po bolnicama. Prvih nekoliko puta ulazio je u ordinaciju sav "zarozan", natečen od plakanja, uplašen od nepoznatog, a najviše od toga da li će da ga bodu.

Foto: Telegraf

Posle dva, tri dolaska u ordinaciju, video se očigledan pomak. Dečak je i dalje stajao daleko od stola, ali imao je mnogo više poverenja i više nije plakao. Doktor Džafer mu je objašnjavao sve i pričao s njim kao sa velikim. Mama je stajala sa strane, ćutala i čudila se.

Ubrzo, kaže, dečak je došao s majkom po uput i trebalo je da je sačeka ispred ordinacije. Kada je prozvan, uleteo je pre majke u ordinaciju, rekavši da mora nešto da ispriča doktoru. Radilo se o tome da je dečaku uginuo kućni ljubimac i da je on to hteo da ispriča doktoru.

- Kažem ja, on nam je i pedijatar i psiholog i najbolji drug - kaže ta mama.

I doktor ima običaj koji nema većina pedijatara. Deli deci igračkice. Ako ih ima i ako nije sve već podelio. To nisu neke skupe igračke, već plastične, kao one koje se dobiju u kesici grickalica. To uvek obraduje decu. A dešava se i da neko od pacijenata, kad preraste igračku, donese doktoru, da se druga deca obraduju kad uđu kod njega.

Čim se povede priča o pedijatru, čujete još mnoštvo drugih, sličnih priča. Branislav kaže da je razmišljao o tome da se okumi s doktorom, a Sanja je ispričala kako je doktor pomogao njenoj ćerki da se opredeli koju srednju školu da upiše. Ugostiteljsku ili medicinsku?

Foto: Telegraf

- Zamolila sam doktora da mu pravi društvo 5 minuta kad ode u savetovalište, gde pregleda bebe, ne bi li tako "prelomila". Uveo je moju ćerku unutra i ostala je bar sat vremena. Za to vreme joj je sve objašnjavao, nije ga mrzelo. Ona je izašla nasmejana i sigurna da želi da upiše medicinsku - priča Sanja. - A da ne pričam o tome da mi je, kad mi je ćerka bila mala, dao broj mobilnog telefona da ga pozovem kad god zatreba, jer je video koliko sam bila unezverena kad mi je dete bilo bolesno.

Katarina Mitrović već 17 godina dolazi dok doktora Džafera. Sve troje dece su, od rođenja, njegovi pacijenti. Ona, kaže, tada nije imala dilemu:

- Baš sam htela da mi on leči decu, jer sam znala koliko je dobar. Ako je roditelj u panici, on nije taj koji će tu paniku da podstakne, naprotiv. Smiri roditelje, a i dete uvek izleči do kraja - kaže Katarina.

Doktor Džafer kaže da do penzije ima još 11 godina. Osim ako se u zakonu nešto ne promeni. A srela sam roditelje koji ne bi voleli da ikad ostanu bez njegove pomoći u lečenju. Jer, on je, ako ih pitate, nezamenljiv.

(Telegraf.rs)