Reforma javnih preduzeća u Beogradu: Iz minusa od dve milijarde, do plusa od 9,5 milijardi dinara!

Sada je uspostavljen suprotan smer, javna preduzeća posluju pozitivno i 85 odsto dobiti uplaćuju u gradski budžet. U njima više nema savetnika, broj rukovodilaca smanjen je za 24 odsto, za 1.800 je manje zaposlenih na neodređeno i više nisu poligon nekontrolisanog zapošljavanja, navodi se u autorskom tekstu gradonačelnika Beograda Siniše Malog i njegovog pomoćnika Borka Milosavljevića u NIN-u.

Preporučujemo

Troškovi za doček Nove godine 400.000 evra, a evo koliko je zarađeno

U Beogradu trenutno 8.500 dece čeka na mesto u vrtićima, ali roditelje očekuju dobre vesti

Protekle tri godine obeležio je reformski proces u kojem su performanse javnih preduzeća u potpunosti preokrenute. Sumarni rezultat poslovanja javnih preduzeća za 2013. bio je gubitak od dve milijarde dinara. Po proceni bilansa za 2016, javni sektor Beograda produkovaće dobit veću od 9,5 milijardi dinara, što predstavlja pozitivni pomak za više od 11 milijardi dinara. Sva javna preduzeća, njih 20, osim Gradskog saobraćajnog preduzeća "Beograd" i "Sava centra", poslovala su pozitivno.

Ovi rezultati su posledica dosledne primene ključnog principa, a to je jasno razgraničenje uloge osnivača – Grada Beograda i funkcije javnih preduzeća, odnosno menadžmenta u ovim preduzećima. Osnovna uloga grada je da kontroliše javna preduzeća koja je osnovao, a pred menadžment javnih preduzeća postavlja se osnovni cilj – efikasno poslovanje uz što kvalitetnije obavljanje delatnosti. Suština reforme jeste da se eliminišu nepotrebni troškovi – da se pod plaštom obavljanja javne delatnosti ne potkradaju nepotrebni i predimenzionirani troškovi.

Da bi sprečio "prenaduvane troškove", Grad Beograd je celokupnu svoju reformu bazirao na pravljenju sistemskog pristupa. Napravljeni su mehanizmi kontrole, kako preventivne tako i naknadne. Ključ kontrole je adekvatno planiranje, tj. programi poslovanja javnih preduzeća. Svaki program poslovanja sastoji se od plana radova, finansijskog plana i plana javnih nabavki. Plan radova se reflektuje na finansijski, a plan prihoda i rashoda na plan javnih nabavki, ali i suprotno. Ukoliko su javne nabavke neracionalne i ukoliko ima nepotrebnih javnih nabavki, omogućeno je da se preko javnih preduzeća potkradaju nepotrebni troškovi.

Foto: Wikipedia/Assembly of the City of Belgrade

U cilju sistemskog praćenja procesa, adekvatnog planiranja i kontrole, uspostavljen je i povezan čitav tim relevantnih institucija: resorni sekretarijati koji prate i kontrolišu adekvatnost plana radova, interna revizija bilansne stavke, Uprava za cene, obračun zarada i zapošljavanje, a budžetska inspekcija sa resornim sekretarijatima kontroliše osnovanost svake javne nabavke i njenu procenjenu vrednost.

Nalog za izgradu programa poslovanja izdaje se u septembru, vrše se tri kruga provera i na kraju godine usaglašeni program poslovanja usvaja se za narednu godinu. Tokom godine, resorni sekretarijati prate sprovođenje usvojenih programa poslovanja i time nastavljaju sa kontinuiranom kontrolom.  Inače, pored poslovno-finansijske konsolidacije, reformu javnih preduzeća karakteriše i institucionalno i organizaciono restrukturiranje. Osnivačka akta kao i statuti svih javnih preduzeća usaglašeni su sa novim Zakonom o javnim preduzećima. U organizacionom smislu, reforma je značila usaglašavanje svih pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji sa preporukama koje je dao osnivač u delu organizacionih šema, kao i principa da svako radno mesto ima i konkretno radno zaduženje.

To znači da javna preduzeća u Beogradu nemaju više u svojim sistematizacijama pozicije savetnika i pomoćnika, a takođe ukinut je i veliki broj nepotrebnih rukovodećih mesta. Broj rukovodilaca smanjen je za 24 odsto, a kroz sistematizacije se jasno iskazuje razgraničenje pozicija rukovodioca i izvršioca. Tokom reformskog procesa, smanjen je i broj zaposlenih za 1.800 na neodređeno, delom kroz socijalne programe, a delom prirodnim odlivom. Javna preduzeća i u ovom segmentu prave suprotni smer kretanja, više nisu poligon nekontrolisanog zapošljavanja.

Dva preduzeća u kojima nije zaokružen proces reformi su "Sava centar" i Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd". To su preduzeća koja su u strukturi svojih problema atipična u odnosu na sva ostala javna preduzeća. Optimizacija njihovih troškova je takođe urađena, ali za razliku od ostalih preduzeća, kod GSP-a suštinski problem su prihodi. U strukturi troškova tog preduzeća, 70 odsto su troškovi za zarade i gorivo.

Foto: Wikipedia/Daniel Aragay

Ukoliko bi se i jedna i druga komponenta smanjile, to bi značilo pad kvaliteta usluga, manji broj autobusa, odnosno manji broj vozača. Zbog toga drastično smanjenje troškova kod GSP-a ne može da postoji. Promena tarifnog sistema i unapređenje naplate i kontrole su osnovni cilj i zadatak.

Kod "Sava centra" problem je nasleđena energetska neefikasnost objekata, tako da ogromni troškovi energenata dominantno utiču na negativno poslovanje. Takođe, "Sava centar", kao kongresni centar, podrazumeva da se mnogi kongresi ugovaraju i po nekoliko godina unapred. Zbog neažurnosti mendžmenta nasleđen je deficit u broju događaja koji dominantno utiču na prihode. Uvođenjem strateškog partnera po principu da grad bude većinski vlasnik, a privatni partner manjinski, gde će funkcija upravljanja biti preneta na privatnog partnera i ugovorom, gde će privatni partner biti obavezan da izvrši investiciono ulaganje u saniranje i unapređenje energetske efikasnosti, izlaz je za "Sava centar".

Benefiti reforme javnih preduzeća su ogromni kako za grad tako i za sve stanovnike Beograda. Javna preduzeća u Beogradu su osnovana kako bi obavljala komunalnu delatnost, koja predstavlja žilu kucavicu jednog velikog grada. Svakodnevni život svakog Beograđanina direktno zavisi od pružanja komunalne usluge. To podrazumeva vodosnabdevanje, kanalizaciju, održavanje javnih i zelenih površina, zoohigijenu, gradsku čistoću, prenos toplotne energije, javni prevoz i druge. Dovoljno je da samo jedna od tih usluga ne funkcioniše, grad bi bio u kolapsu.  Pozitivni finansijski rezultati javnih preduzeća znače da 85 odsto te dobiti ide direktno u budžet. Na taj način ona direktno utiču i doprinose svim budžetskim korisnicima, penzionerima, trudnicama, socijalno ugroženim grupama, a pomažu i boljem kulturnom i sportskom životu. Tu je napravljena drastična promena u odnosu na prethodni period.

Foto: Beoinfo

Ta preduzeća nisu sada nelikvidna, troma, preglomazna, preduzeća koja su zadužena pa im budžet dotira da bi funkcionisala. Sada je uspostavljen suprotan smer, javna preduzeća uplaćuju sredstva u budžet prenosom dela ostvarene dobiti.  Osim značajne uloge za građane u smislu kvaliteta života, javna preduzeća su postala i veliki investitori u gradu. Dva su pravca investiranja: iz sopstvenih sredstava i putem projekata javno-privatnog partnerstva. Iz sopstvene akumulacije u 2016. javna preduzeća su investirala 12 milijardi dinara, a programima poslovanja za 2017. opredeljeno je 16 milijardi dinara za unapređenje komunalne infrastrukture.

Neki od projekta su: rekonstrukcija Kalenić pijace, potpuna rekonstrukcija Palilulske pijace, rekonstrukcija garaže na Obilićevom vencu, novi priključci na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, zamena 70 kilometara dotrajale vodovodne mreže i uspostavljanje cilja da se svake godine dva procenta mreže zanavlja, gašenje starih kotlarnica na mazut i prelazak na gas i mnogi drugi. Sve ove investicije govore da ne postoji javno preduzeće koje nema velike investicione poduhvate.

S obzirom na to da su javna preduzeća postala stabilni privredni subjekti, profitabilna preduzeća, sve više se javlja mogućnost privatnih inicijativa, privatnog kapitala, da se određeni projekti rade po principu javno-privatnog partnerstva. Tokom ove godine, u oblasti JPP, planira se veliki projekat izgradnje šest podzemnih garaža, zamena ulične rasvete u prigradskim opštinama po principu ESCO modelsa i sl.

Foto: Promo

Reforma javnog sektora u Beogradu značila je institucionalno, finansijsko i organizaciono restrukturiranje javnih preduzeća. Javni sektor trenutno u sumarnom rezultatu posluje pozitivno, kvalitet usluge i proizvoda koje pružaju javna preduzeća se stalno unapređuje, a efikasnost poslovanja je ključni cilj menadžmenta preduzeća. Kreditni rejting koji je Beograd dobio, najbolja je potvrda sveobuhvatnih reformi koje su se desile. Sa jedne strane reforme u okviru javnih finansija i budžeta grada, a sa druge strane reforma javnih preduzeća. Reforma javnih preduzeća je neverovatno bitna u celom postupku jer ako imamo nereformisana javna preduzeća, ona u nemogućnosti likvidnog poslovanja postaju teret budžeta. Upravo reformisanjem javnih preduzeća omogućeno je da ona posluju kao stabilni privredni subjekti, gde svoju nelikvidnost i preglomaznu aparaturu neće finansirati iz budžetskih sredstava.

(Telegraf.rs/ PR)