Žena ga je ostavila posle rata, ni dete ne viđa: Sad živi u prihvatilištu i našao je pravu ljubav (VIDEO) (FOTO)
Aleksandra Stojanovića (64) rat je doveo iz Sarajeva u Srbiju. Tamo je imao sve, ženu, dete, svoju fotografsku radnju, a po dolasku u Srbiju, doživeo je moždani udar, raspao mu se brak, dete je ostalo sa majkom, a on se snalazio radeći razne poslove, pa i na građevini. Kako su ti poslovi bili tek povremeni, spas u vidu hrane, toplog ležaja i čiste odeće, potražio je u Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Beogradu.
- Nekada sam izrađivao sve vrste fotografija, od umetničkih do sportskih, a danas radim na građevini. Ne pada mi teško čak ni po ovoj zimi. Čak mi hladnoća više godi nego velike vrućine - otkriva Stojanović, kome se po držanju i manirima vidi da nije za teške i grube radove na koje je primoran. Uredno ošišane bele brade u beloj jakni, više je nalik na nekog umetnika.
Žena mu je sa detetom u Ćupriji, ne viđaju se, ne obilaze ga.
- To je sastavni deo života. Niko se ne ženi, niti daje garanciju da će ostati sa nekim. Pukao mi je brak, dete neka mi je živo i zdravo sa ženom. Ja za sebe, oni za sebe - kaže naš sagovornik zvučeći kao da i sam sebe ubeđuje da je bolje tako i kao da mu nije teško zbog razdvojenosti.
Dok razgovaramo, hodnikom prolaze neobični ljudi još neobičnijih sudbina. Svako od njih svoju muku muči. Neko je svestan šta ga je snašlo, neko nije, pa se kikoće ili zadirkuje onog do sebe. Dok nam neprijatni mirisi ispunjavaju nozdrve, posmatramo kako za stolom pored starija romska žena otima koru hleba, svom dosta mlađem partneru. Deluju nekako bezbrižno u toj igri...
- Ima nas raznih profila, raznih ljudi. Moramo da se lakše prilagođavamo jedni drugima. Ali, nekome to bude teže. S kim mogu mogu, s kim ne mogu, bolje zaobići, nego imati probleme. Bolje to znati nego sebi skraćivati život.
Ubrzo krećemo na sprat prihvatilišta da vidimo kako žive, ali se kroz prozor ori pesma "Put putujem" grupe Magazin, koja je bila najpopularnija u vreme Jugoslavije.
Aleksandar nas ubrzo presreće i kao da je zaljubljeni tinejdžer dobacuje:
- Mogu li da vam pričam o svojoj ljubavi? Ja volim jednu ženu - dobacuje.
Nije morao mnogo da insistira. Pustili smo ga da nam priča o svojoj slabovidoj Goci, koja je tek provirivala iz sobe osam, ali nije htela da nam se pridruži.
- Čitav život sam u potrazi za iskrenom dušom i mislim da sam je konačno našao. Našli smo zajednički jezik. Žena je potpuno normalna, samo je pomalo muči prošlost. Ima nekih problema koje pokušavam da suzbijem kod nje i verujem da ću uspeti - kaže ushićeno Stojanović.
- U ovim matorim godinama sam ipak našao ono što sam čitav život tražio. Svi će znati za nas i svi će nas blagosloviti - završava on svoju ispovest sa žarom tinejdžera koji se zaljubio po prvi put.
(Slađana Vasić / s.vasic@telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ljudmila
Neka mu je sa srecom, nikada nije kasno. . .
Podelite komentar
Dino
A to je cijena vjerovanja u Slobinu propagandnu mašineriju,tko te tjerao iz Sarajeva, hiljade srba žive u Sarajevu i dan danas i živjet će ako bog da do kraja svijeta.Je li i jedna srpska crkva srušena u Sarajevu?? Nije niti jedna jedina
Podelite komentar
RS
Slobodan Milošević u potpisu.
Podelite komentar