STIGAO NOVI UREĐAJ za merenje tačnih podataka o STEPENU ZAGAĐENJA VAZDUHA U BEOGRADU

  • 2

Gradski menadžer Goran Vesić i sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan danas su, povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine na platou ispred zgrade Gradske uprave, prezentovali uređaj koji meri zagađenje vazduha, a koji je namenjen za procenu lične izloženosti prilikom svakodnevnih aktivnosti.

Vesić je rekao da je ovaj dan posvećen kvalitetu vazduha, te da se današnjim akcijama skreće pažnja javnosti na to da je važno voditi računa o njegovom kvalitetu u Beogradu.

- Skupština grada je početkom ove godine, zahvaljujući Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, usvojila plan merenja kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda između 2016. i 2020. godine. On bi trebalo da nam pomogne da preduzememo određene mere kako bi se smanjila zagađenost u nekim delovima grada. Osim toga, sa Institutom „Vinča” pokrenuli smo akciju „Siti sens”, koja podrazumeva merenje kvaliteta vazduha u određenim delovima grada. Da bi se to sprovelo, koristi se aparat „leo”, koji nosimo. Nosićemo ga 24 sata i gde god se budemo kretali, meriće kvalitet vazduha a podaci se šalju na server. Tako će građani moći da provere kakav je nivo zagađenosti u određenom delu grada - objasnio je Vesić.

JOŠ MALO, PA KAO BARSELONA I LONDON: Razvijaju se "pametni gradovi" u Srbiji

- Pred nama je mnogo posla - dodao je gradski menadžer - kako bismo rešili problem aerozagađivanja u Beogradu, koji se nije dovoljno tretirao.

- Nije reč samo o automobilima već i o kotlarnicama i svim zagađivačima atmosfere. Grad će morati više da se pozabavi ovim problemom u narednom periodu jer to utiče na kvalitet života ljudi - istakao je Vesić i naveo da je najzagađeniji deo grada u predelu Ulice despota Stefana.

Sekretar Goran Trivan je naglasio da kvalitet životne sredine u prestonici nije loš, ali je želja da on bude i bolji.

- Skupština grada je poslednjih godina usvojila niz strateških dokumenata iz kojih proističe operativna aktivnost našeg sekretarijata. Da bi kvalitet vazduha bio bolji, izmešten je teški saobraćaj iz Ulice despota Stefana i tog dela grada na Most Mihajlo Pupin. Centralni deo grada je najzagađeniji, a to je Terazijski tunel, kao i centar Zemuna. Izmeštanjem saobraćaja već postižemo efekat, ali želimo da sa još više mernih mesta to proveravamo u gradu. Osim toga, Beograd poslednjih godina radi i na gašenju individualnih kotlarnica, koje rade na mazut ili razne nekvalitetne vrste uglja, a to ćemo činiti i dalje - precizirao je Trivan.

Beograd obeležio Dan planete Zemlje!

Goran Vesic 1 v

Prema njegovim rečima, Beograd je jedan od malobrojnih gradova koji se bavi pošumljavanjem aktivno i kvalitetno i ukoliko se to nastavi, biće manje problema sa bujicama, poplavama i erozijom. Za prethodne četiri godine u Beogradu je pošumljeno 600 hektara. Trivan je pozvao građane da se uključe u akcije pošumljavanja jer je to na duži rok pitanje kvaliteta životne sredine.

Sistem za monitoring aerozagađenja u urbanim sredinama služi za mobilnu detekciju, za lični montiroing takvog zagađenja. On radi kao kombinacija dve različite komponente, personalne jedinice „leo” i aplikacije za android telefone. Kada se osoba kreće po gradu, senzori mere i na taj način mogu da se procene lokalna žarišta, gde su koncentracije aerozagađenja najveće. Aplikacija šalje podatke na server, gde se vrše dodatne obrade podataka, a sve to će se videti na sajtu, kome će svaki korisnik moći da pristupi.

(Telegraf.rs)

Video: Na Kopaoniku metar snega, skijaši uživaju

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Liberto

    3. jun 2016 | 14:53

    Zagađen je. Treba kupiti uređaj za čišćenje vazduha kad bude postojao!

  • Joj

    3. jun 2016 | 14:44

    Super a livnica u Rakovici ce i dalje da truje ljude

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA