STARO SAJMIŠTE VIŠE NIKADA NEĆE BITI ISTO: Rekonstruisanje nekadašnjeg logora počinje sledeće godine

Do kraja godine treba da bude završen projekat rekonstrukcije Centralne kule na Starom sajmištu, što bi značilo da bi u 2017. godini moglo da se počne sa radovima, rekao je gradski menadžer Goran Vesić na sednici Komisije za utvrđivanje koncepcije programskih sadržaja i davanje predloga modela upravljanja memorijalnim kompleksom na Starom sajmištu, na kojoj je podnet izveštaj o svim merama koje Grad Beograd preduzima kako bi Staro sajmište pretvorio u memorijalni kompleks.

Preporučujemo

DA SE NIKAD NE ZABORAVI HOLOKAUST: Obnavlja se memorijalni kompleks Staro sajmište

- Posao na raseljavanju Centralne kule je završen. Tokom ove nedelje su i poslednja dva umetnika dobila druge prostore i na taj način grad je preuzeo Centralnu kulu, koja je inače njegovo vlasništvo, i ona je spremna za rekonstrukcija u novi centralni objekat budućeg kompleksa. Pored toga grad je popisao sve one koji se nalaze u dva paviljno, tzv. Čehoslovačkom i Italijanskom, oba pripadaju gradu, i počinjemo sa procedurom iseljavanja ljudi iz tih objekata i pronalaženja nekih drugih lokacija za njih - rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, u saradnji sa Opštinom Novi Beograd počela je procedura raseljavanja tzv. Turskog paviljona, gde se nalazi restoran, i za ovo mesto neadekvatni objekti, i ova opština je pokrenula proceduru za njihovo iseljavanje.

Foto: Beoinfo

- Grad Beograd je za ove dve godine uradio nešto što nije decenijama unazad i učinili smo ogroman korak na pripremi lokacije za izgradnju budućeg memorijalnog centra. Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda u narednom periodu treba da pripremi uslove koji će biti sastavni deo tendera za rekonstrukciju Centralne kule Agencije za investicije i stanovanje. Nakon toga očekuje se da do kraja godine bude završen i projekat rekonstrukcije, što bi značilo da bi u 2017. godini moglo da se počne sa rekonstrukcijom - rekao je Vesić i dodao da su sve gradske službe u potpunosti usmerene ka realizaciji ovog projekta.

Episkop slavonski i predsednik komisije Jovan Ćulibrk istakao je da su u dosadašnjem radu komisije učestvovali predstavnici diplomatskog kora, ambasador Izraela, predstavnik Muzeja holokausta u Vašingtonu, a da su ovog puta konsultacije održane i sa predstavnicima Ambasade Ruske Federacije.

Foto: Wikipedia/WhiteWriter

- Na današnjoj sednici komisije gosti iz Ambasade Ruske Federacije prikazali su nam jedan od najvažnijih svetskih memorijala Drugog svetskog rata, Poklonu goru u Moskvi. Ona je značajna i zbog same uloge koju je Rusija imala u Drugom svetskom ratu, ali i zbog uloge tog rata u nacionalnom biću rusa, koji taj rat nazivaju Velikim otadžbinskim ratom. Oni su nam predstavili kompleksnu strukturu ovog memorijala, i posebno naglasili važnost religioznih ustanoa, pa tako imaju džamiju i sinagogu za borce Crvene armije koji su bili muslimani i jevreji, pa čak i crkvicu za borce koji su došli iz drugih zemalja da se bore protiv nacizma. To je od dragocene važnosti za naš memorijal, koji će isto tako biti mozaičkog tipa jer postoji i čitav mozaik žrtava. Istovremeno, ne smemo zaboraviti da smo mi pobednici u Drugom svetskom ratu i da i ta pobednička dimenzija mora biti istaknuta u karakteru memorijala - rekao je vladika Jovan Ćulibrk.

Foto: Privatna arhiva Baneta Gajića

Glavni gradski urbanista Milutin Folić kazao je da je pored konsultacija sa predstavnicima Ambasade Ruske Federacije, saslušan i izveštaj predstavnika Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda o pripremi za raspis tendera za rekonstrukciju Centralne kule Starog sajmišta.

- Grad Beograd je projektovano radio na raseljavanju iz kule i ona je sada imovinski sasvim rasterećena, čime se stvaraju uslovi Agenciji za investicije da može da nastavi sa planom za rekonstrukciju Centralne kule. To će označiti početak procesa rekonstrukcije celog Starog sajmišta i u kuli će biti smeštena uprava budućeg memorijala, što će biti nukleus za dalje uređenje tog prostora. Imamo planski i pravni osnov za eksproprijaciju, radimo na iseljavanju, a nakon Centralne kule nastavićemo ka Italijanskom, Češkom, Turskom, Spasićevom paviljonu koji nisu porušeni tokom rata i koji će u narednom periodu biti predmet eksproprijacije i raseljavanja ljudi na druge lokacije kako bi Grad Beograd došao u posed tog prostora i obezbedio da Staro sajmište postane memorijalni kompleks i dobije status koji zaslužuje - rekao je Milutin Folić.

Arhivska fotografija

Staro sajmište je 1987. godine proglašeno za kutlruno dobro pod nazivom "Staro sajmište - logor Gestapoa", a detaljnim urbanističkim planom iz 1992. stvoren je osnov da se taj prostor proglasi za javni i počne sa raseljavanjem. Ceo prostor ima 20,2 hektara i obuhvata prostor između Ulice Vladimira Popovića, reke Save, Brankovog i Savskog mosta.

Sednici su prisustvovali članovi komisije Bratislav Petković, Vladan Vukosavljević, Slavica Savičić, Ruben Fuks, Milena Dragičević Šešić, Miodrag Vujošević, dr Mira Radojević, dr Jovan Babić, dr Milan Koljanin, Dragoljub Acković, Haris Dajč i Boro Ercegovac, a kao gost Irina Gnetkova, predstavnica Ambasade Ruske Federacije sa saradnikom. Pored članova komisije u radu sednice učestvovali su i Jasmina Mitrović Marić, Nenad Lajbensperger, Dragana Mladenović Nestorović, Goran Radulović, Aleksandra Šević, Aleksandra Mihajlov i Vladimir Božović.

(Telegraf.rs)