Svaku reč ovog teksta mora da zna napamet svaki Beograđanin! Evo i zašto

Beograd je uvek bio mesto u kojem su se sudarali naučnici, umetnici, mislioci i razni profesionalci koji su bili oduševljeni njime. Naravno, svako od njih je izražavao svoje mišljenje na drugačiji način, ali je i dalje bio pod velikim utiskom. Telegraf je izdvojio nekoliko misli o njemu.

Preporučujemo

Duško Radović (1922 - 1984), srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik:

"Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno."

Foto: Youtube / rnrzakon

Alfred Hičkok (1899 - 1980), britanski filmski reditelj i producent:

"Koliko ste vi tek imali da gradite kad se zna da su bombardovali i Nemci i saveznici. Lako je drugim velikim gradovima Evrope da se hvale svojom lepotom… Imate lep mali zoo-vrt… Kazali su mi da je u vreme bombardovanja i zoološki vrt bio porušen i da su životinje bile pobegle na ulice, ali da su se same vratile nazad… Stvarno lepa priča – ne znam da li je istinita."

Foto: Foter/Flickr/ Il Fatto Quotidiano

Ivo Andrić (1892 - 1975), srpski književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost:

"Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoši; i za letnjih oluja kada se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišu pomešanu s prašinom panonske ravnice; i u proleće kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima.

Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha zbog svega što ne bi trebalo da bude. Ali najveći raskoš toga neba nad Beogradom, to su sunčevi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani i jarki kao pustinjske vizije, a zimi prigušeni tmastim oblacima i rujnim maglama.

A u svako doba godine vrlo su česti dani kad se oganj toga sunca koje zalazi u ravnici, među rekama pod Beogradom, odbije čak gore u visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po razasutoj varoši. Tada sunčano rumenilo oboji za trenutak i najzabačenije uglove Beograda i odblesne u prozorima i onih kuća koje inače slabo obasjava."

Foto: Wikipedia/Gajdario

Despot Stefan Lazarević (1377 - 1427) , srpski vladar, pri proglašenju Beograda za prestonicu 1403. godine:

"Došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnine, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo, sazidah ga i posvetih presvetoj Bogorodici."

Džek Nikolson, američki glumac, režiser, producent i pisac:

"Za kratko vreme u Beogradu utvrdio sam dve stvari, za mene vrlo važne: jede se izvrsno, a pristup filmovima je mnogo intelektualniji nego u Americi."

(Telegraf.rs)