OBESILA SAM SE U CENTRU BEOGRADA: Pročitajte jezivu priču novinarke Telegrafa! (FOTO) (VIDEO)
Ne brinite, nisam se stvarno obesila. Ali strah koji sam osetila dok sam gledala sve te užasne sprave za mučenje bio je stvaran.
Od danas u prostoru kazamata Vojnog muzeja na Beogradskoj tvrđavi možete pogledati dosad neviđenu izložbu srednjovekovnih sprava za mučenje.
Izložba će biti otvorena do sredine oktobra, a svi zainteresovani svakog dana od 11 - 19 mogu doći i pogledati Judinu kolevku, točak za mučenje i mnogo drugih interesantnih sprava kojima su mučene "veštice" i drugi prestupnici srednjovekovnog doba. Cena ulaznice je 300 dinara, a za studente, đake i penzionere 250. Mučenje nije uključeno u cenu.
Više od 60 sprava je izloženo i verno predstavljaju repliku sprava koje su bile priznate zakonom i širom Evrope korišćene tokom 16. i 17. veka, a slične sprave su ostale u upotrebi i u 20. veku.
- Ovo je gostujuća izložba koja je do sada prošla desetak evropskih zemalja, a sad je red došao i na Beograd. Njeni vlasnici, partneri iz Poljske, kažu da su Kazamati najbolji mogući prostor gde su sada izlagali. Sami Kazamati su po sebi atraktivni, i sve do danas su bili zatvoreni za svakodnevne potrebe - rekla nam je Ana Rajilić iz JP ''Beogradska tvrđava".
Pored svake sprave stoji i kratak opis i slika koja prikazuje kako i na koji način se koristila. Moj kolega (slika ispod) isprobao je neke od njih. Izgleda da su ga inspirisale. Pogledajte neke od sprava koje su nama bile zanimljive:
ROŠTILJ
Udruženje za zaštitu prava zatvorenika nisu postojala u srednjem veku, pa žrtve nepoštenih suđenja nije imao ko da štiti. Tako su tamničari bili slobodni da po svojoj volji primenjuju razne užasne vrste mučenja nad zatvorenicima, a roštilj je jedan od njih. Ispod roštilja, na koji bi se vezivao nesrećnik, ložena je vatra, koja je polako pržila žrtvu, sve do dobijanja željenog priznanja. Ne zna se broj nevinih ljudi koji su pod strašnim mukama na novoj spravi priznavali da su kriminalci.
SPRAVA ZA GNJEČENJE GLAVE
Ova srednjovekovna sprava najčešće je korišćena u severnoj Nemačkoj. Brada žrtve stavljala se u drveni ili gvozdeni kalup, a na temenu se nalazio mehanizam sa zavrtnjem. Prvo bi se lomili zubi i čeljust žrtve. Kako se pritisak dalje povećavao, dolazilo je do pucanja lobanje i izlivanja moždanog tkiva. Ova sprava koristila se za ispitivanje i mučenje.
STOLICA ZA ISLEĐIVANJE
Ova sprava korišćena je u centralnoj Evropi. Optuženik je nag postavljan u ovu spravu za mučenje, a svaki pokret bi prouzrokovao zabadanje bodlji u kožu. Ova tortura trajala je po nekoliko sati i obično je mučitelj, da bi uvećao agoniju, žrtvi dodatno udarao udove i koristio klešta i druge instrumente za mučenje. Sedišta su bila opremljena šiljcima i kaiševima koji bi žrtvu držali vezanu.
Pogledajte i video snimak na kojem Ana Rajilić iz JP ”Beogradska tvrđava" priča o izložbi:
(J. Marović)
Video: Sneg, kiša i olujna bura otežali saobraćaj na putevima u zemljama regiona
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Okk
Ovo je jezivo i citati. Strasno.
Podelite komentar
Dhjdtjvf
I ko je ovo izmislio, nego ta civilizovana Evropa?? Svi uzasi su potekli od Engleza i Nemaca..
Podelite komentar
Divos
Још у старом веку имамо "традицију" мучења оних који би били оптужени или оклеветани да су починили неки "грех". У средњем веку се то наставило, достигло је и стравичне размере, мушење се приликом ислеђивања подразумевало, чешће беше циљ изнудити признање за приписани "грех" него ли извући мучењем "корисне информације" (мада је и тога било). Ту би уређеније и у данашњој историји приказане као напредније државе тог времена више користиле ово "цивилизацијско достигнуће", мучење, а посебну је репутацију имала римокатоличка инквизиција. Мучење би се у правилу завршавало на губилишту, била би то и (бесплатна) представа за плебс, окривљени би био и додатно мучен пред смакнуће, одкидани делови тела или спаљиван на ломачи уз еуфорично одобравање плебса, многи би се и наслађивали у агонији оних који ће бити погубљени. Данас често кроз народно предање или пак кроз филмове средњи век се приказује као време витезова, принчева који би усрећили младенке и доконих племића који би се препушталчи разним облицима уживања. Истина је да то беше мрачно, сурово време, време опаких болештина, епидемија, ратова, насиља, терора, лоших хигијенских навика, несигурности, сталног страха да ћете злу судбину доживети, време бруталних злочина, и време монструозних ислеђивања.
Podelite komentar