Priča za koju Srbija ne zna: Devojčica (8) "živi" u vozovima sa psom u naručju (FOTO)
Na beogradskoj Železničkoj stanici, svakog jutra okuplja se veliki broj ljudi, odakle kreće na različita putovanja, kako po Srbiji, tako i po inostranstvu.
Jedni nose ogromne putne torbe, drugi u rukama drže glomazne kartonske kutije, a neki samo žurno prolaze sa rukama u džepovima.
U moru lica, ugledali smo jedno prelepo, mlado i čedno, koje nam je odmah privuklo pažnju.
Devojčica od sedam, osam godina, trčala je ka jednom od vagona, dok je u naručju čvrsto držala neku malu, čupavu životinju. Krenuli smo za njom, jer nas je prizor fascinirao i odmah smo želeli da saznamo ko je i kuda se uputila.
Pošto smo uleteli u gužvu, izgubili smo je iz vidokruga, pa smo brzo ušli u voz koji je tog trenutka od prestonice kretao ka Skoplju. Ljubazni kondukter dočekao nas je na ulazu i upitali smo ga da li je slučajno video malu devojčicu, koja je u rukama držala neku životinju.
- Video sam neko dete, ali nije bilo nikakve životinje. Eno je u drugom vagonu, treći ili četvrti kupe. Samo pravo, ne možete da promašite.
Poslušali smo ga i kroz dugački uzani hodnik provirivali u sve moguće kabine, ne bi li je pronašli.
A onda smo je ugledali.
Sedela je mirno, pognute glave. Pokucali smo i ušli. Odmah nam se osmehnula.
- Zdravo. Ja sam Marija, a ovo je Meda - rekla je. Odgrnula je jaknu a na krilu joj je ležao preslatki psić.
- On je moj najbolji prijatelj i mi svuda idemo zajedno - nastavila je osmogodišnjakinja, koja nam je otkrila da je iz Aleksinca i da često dolazi u prestonicu, ali i da dosta vremena provodi u vozovima, pa je tako obišla gotovo celu Srbiju.
Marija je najmlađa od petoro mališana i još uvek ne ide u školu. Ne seća se kada je bila kod kuće poslednji put i kada je videla braću i sestre.
- Ne mogu da idem u školu. Nemam vremena. Stalno putujem negde. U vozu je toplo i Meda i ja se ovde grejemo.
Bilo nam je čudno što je sama, pa smo je pitali gde joj je majka i zašto ne putuju zajedno.
- Ona je kod kuće. Bolesna je. Ali Meda me čuva - rekla je devojčica.
Dok nam je govorila, nemirni Meda je skakutao po sedištu, grickao joj jaknu i lizao je po rukama. Želeli smo da saznamo nešto o ovom divnom prijateljstvu, a Marija nam je otkrila da se od Mede ne odvaja i da ga voli najviše na celom svetu.
- On je moja duša. Neću ga dati nikada, nikome i vodim ga svuda sa sobom. On je sa mnom već 2 meseca i bio je mali kada sam ga našla samog i gladnog na ulici. Nije mogao da vidi i grejala sam mu mleko i davala da jede. To radim svakog dana, sama.
Marija danima krstari našom zemljom i vozi se sa svojim Medom. Njih dvoje neprekidno idu od mesta do mesta i uživaju u vremenu koje provode zajedno.
Ali, zabrinjavajuće je što devojčica od 8 godina sama luta našom zemljom, dok joj jedino društvo pravi pas od nekoliko meseci.
(Telegraf.rs)
Video: Pufnica ne želi da izađe iz torbe, jer kod mame je najlepše: Snimak preslatke prinove u Beo Zoo vrtu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Služba za socijalni rad
Nadam se da ste kontaktirali Centar za socijalni rad pošto se iz članka ne vidi da li je neko to već učinio. Iskreno se nadam da će i djevojčica i pas biti zajedno zbrinuti. Plašim se i da pomislim u kakvoj porodici i kakvom okruženju ona živi, ali smatram da bi nadležne službe trebale da se pozabave i njima.
Podelite komentar
zejnepa
Nadam se da ste je zbrinuli u nekom prihvatilistu jadno dete tuga.Ne odvajajte je od Mede.
Podelite komentar
$$$
Ostadoh bez reči. Šta se sve dešava na ulici a ona sama i nezaštićena tako mala. Treba brzo reagovati dok nije kasno. Koliko je ona svesna svoje situacije kad kaže da je štiti Meda, ta mrvica koja je i sama nezaštićema. Treba ih brzo pronaći, nahraniti i ugrejati i nikako razdvajati.
Podelite komentar