SPASAO SAM DEVOJKU OD SILOVANJA: Ispovest najhrabrijeg srpskog konduktera!

Voz. Ne ruski, već ovaj naš, domaći. Može se reći i "svetski, a naš", s obzirom da danas njime možete stći u veliki broj zemalja...Ili se ipak ne može reći? 

Preporučujemo

Iz Beograda, sa glavne Železničke stanice, svakodnevno kreće veliki broj ogromnih vagona, koji će vas polako, ali sigrno odvesti na željeno odredište. Vaše je samo da kupite kartu, koja je prema rečima putnika mnogo isplativija od autobuske, zavalite se u neki od kupea i uživate u kackanju do...na primer Skoplja.

To smo i mi uradili. Do duše, nismo išli toliko daleko, ali smo za sat vremena, koliko nam je trebalo da stignemo do Mladenovca, u razgovoru sa putnicima i ljubaznim kondukterima saznali neverovatne stvari koje su se dogodile baš u ovom vozu. A, nismo mogli ni da predpostavimo kakva nas priča čeka.

Foto: Milena Đorđević

Dok smo uzanim hodnikom išli kroz vagone, tražeći slobodno mesto, naleteli smo na konduktera. Predstavili smo se, a on nas je ljubazno sproveo do jednog kupea koji je bio prazan. Iako je bilo sedam ujutru, ljudi su mahom putovali, što je mene iskreno iznenadilo - nisam očekivala da će toliko osoba u ovo vreme krenuti vozom, bilo gde. Sreća ili ne, situacija je bila prilično dobra. Mnogo ljudi znači mnogo priča.

Seli smo na kožna sedišta. Bila su mekana i udobna. Još jedno iznenađenje. Nisam skoro putovala vozom, pa sam potpuno zaboravila kako to izgleda. Iskreno govoreći, poslednji put sam ovim prevoznim sredstvom išla za Novi Sad tokom srednje škole, i sećam se tvrdih drvenih klupa na koje smo postavljali jakne kako bi nam bilo udobno.  Dok sam tako sumirala utiske, ponovo se pojavio nasmejani kondukter. 

Foto: Milena Đorđević

Pregledao nam je karte i seo preko puta. Ljubazan čovek, vrlo prijatan i komunikativan. Kaže, zove se Dalibor i već se petnaest godina bavi ovim poslom. Nagledao se svega i svačega.

- Voz je jedna velika životna priča. Svaki nosi svoj lični pečat, jer je svaki prošao mnogo toga. I mi svi sa njim. Ovde dolaze razni ljudi, putuju, sele se, neki čak i žive u vagonu. Toga danas mnogo manje ima, ali ja sam se svačega nagledao za nepune dve decenije koliko radim - počeo je svoju priču.

Dok smo razgovarali, paznju su nam privukla dva policajca (muškarac i žena) koji su priveli mušku osobu i zauzeli prvi kupe. Tada sam upitala Dalibora koliko često se vozom prevoze zatvorenici i da li je ikada bilo nekakvog incidenta.

Foto: Milena Đorđević

- Ooooo, pa ima ih dosta. Policija je ovde stalan gost. Dođu, izvedu nekoga i onda izađu na određenoj lokaciji. Mada, jednom se desilo da je jedan čovek pobegao.

- Kako je pobegao? - upitala sam radoznalo.

- Onako, kao na filmu - uzbuđeno odgovara kondukter i nastavlja:

- Prizor je bio isti kao sada. Dva policajca i privedeno lice. Samo što su na kraju ostali bez njega. Koliko sam upućen, zatvorenik je u jednom trenutku zatražio da ode do toaleta. Kada je krenuo, voz je iz nekog razloga stao. Tako se potrefilo! On je iskoristio priliku i iskočio iz vagona! Pretrčao je deo neke njive i preskočio zid obližnje fabrike. Bio sam u šoku.

Foto: Milena Đorđević

I mi smo bili, nakon ovog saznanja. Prava filmska scena. Kondukter nije znao šta se desilo posle i da li su uhvatili čoveka.

- Ovde zaista ima raznih ljudi. Dešavale su se gore stvari. Jednom je vojnik pokušao da siluje neku devojku, a kolega i ja smo morali da intervenišemo - objašnjava nam Dalibor.

On kaže da je sedeo u svom kupeu i u jednom trenutku je čuo vrisku. Izleteo je i imao je i šta da vidi.

Foto: Milena Đorđević

- Vojnik je napao devojku i pokušao da je siluje. Kada sam ušao u kupe, on joj je pocepao veliki deo odeće. Jadnica je vrištala i bila je van sebe. Kolege i ja smo odmah reagovali. Skinuli smo ga sa žene i sprečili ovaj incident, hvala bogu - govori ovaj hrabri kondukter.

Dalibor se svačega nagledao, ali kaže da voli svoj posao. Pružao je i pomoć ljudima koji su imali zdravstvenih problema.

- Desi se da neko kolabira, padne u nesvest. Dok Hitna pomoć ne stigne, mi smo odgovorni i moramo pomoći toj osobi. Nikada ne znate šta vas sve može snaći.

Foto: Milena Đorđević

Kada smo završili razgovor sa njim, već smo bili na odredištu. Voz se lagano zaustavljao a mi smo iskoristili još nekoliko preostalih trenutaka da popričamo sa par putnika. Našli smo na jednu baku, koja je išla u poseti unucima.

Kaže da voli vozove i često ide njima. jer je karta tri puta povoljnija od autobuske.

Dok smo izlazili, pozdravili smo se sa Daliborom, koji je u našim očima postao pravi heroj.

Voz je nastavio svoj put, noseći sa sobom more priča, života, događaja i sudbina, koji su zapisani na zidovima teških vagona.

(D. Čavić)