Brk gospodina krasi: Nekada ih je nosila samo elita, a danas ko stigne

Nekada je u našem gradu postojao pravi kult brkova, kod onih koji su se smatrali iskusnom gospodom.

Preporučujemo

Brk je bio obeležje statusa, dostojanstva, ugleda... O tome govori Veljko Veselinov, vlasnik jednog od najstarijih frizerskih salona u gradu. Iskustvo, frizersku radnju, kao i predanja o ovom zanatu preuzeo je od oca, koji je ovo mesto osnovao davne 1938. godine.

Upoređujući svoje i očevo iskustvo, ispripovedao je interesantnu priču. Ponajviše o navikama i manirima onog doba.

Brkovi su bili simbol elite i dobrostojećeg sloja. U salonima su ih posebno negovali - štucovali, a zatim su pravljeni posebni oblici i forme.

Postojali su naročiti držači, koje su vlasnici ovakvih "brkova za ponos" stavljali samo uveče, pre počinka. Nameštali bi ih preko lica, tako što bi prekrili gornju usnu, a zatim zakačili lastišem koji je stajao sa zadnje strane glave.

- To je bio poseban proces koji su morali da upražnjavaju oni koji su imali brkove koji su bili uvrnuti nagore. Tu vrstu vidite danas na televiziji samo još kod Herkula Poaroa. Kada svane jutro, gospodin bi skinuo držač, formirao željeni oblik uvrnut naviše i stavljao bi posebnu kremu ili vazelin, kako bi se sijali. To su bile naročite pomade nalik briljantinu.

Ovakav ukras na licu imala bi samo elitna gospoda, džentlmeni, i to je bio visoki statusni simbol. Odražavali su naročito mesto u društvu i klasnu pripadnost.

Foto-ilustracija: Foter.com / Hezi Cohen

- Kod frizera bi se odlazilo jedanput nedeljno. I to je bilo obavezno, kako zbog frizure, tako i zbog doterivanja brkova - dodaje Veselinov. - Mnogi su farbali brkove i to sam kao dete i početnik često radio, pišu "Novosti.rs".

Taj proces je izgledao tako što je u prazan čep od flaše majstor frizer stavljao crnu boju i obavezno jedan vrh palidrvca, odnosno šibice. Tada izmeša farbu i njome namaže brke klijenta koji zatim čeka 15 minuta da se sve osuši. Zatim očisti deo lica iznad usne da ne bi slučajno ostala neka fleka, i posao je završen.

Kada bi neko u ondašnjem Beogradu imao takav ukras na licu, i uspevao da postigne efekat kao Poaro, smatralo bi se da je negovan i da drži do sebe. Sjajni i uvrnuti brkovi, koje je neizostavno pratila i uredna kosa, značili su da je njihov vlasnik dovoljno moćan i bogat da može da odvoji vreme koje posvećuje samo sebi.

U to doba se znalo da jedan visoki državni službenik ili diplomata nikako ne bi smeo da bude neuredan ni u kom pogledu. Tako je našem sagovorniku tajnu ovih manira odao jedan ambasador.

Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/graur razvan ionut

- Ako je u svetu visokih zvaničnika neko previše ili premalo ošišan, to je isto kao da se naglo ugojio ili smršao - objasnio je Veselinovu strani diplomata. - A znalo se: ako je neki uposlenik iz sveta visoke politike naglo izgubio na težini nešto ga mnogo sekira i teško se nosi sa svojim poslom; opet, ako se ugojio pretpostavka je da - krade.

- Danas je moderna brada, ali često nije kultivisana i obrađena - objašnjava Veselinov. - Kada danas neki sportisti ili muzičari "prodaju" neobrađenu bradu, to me podseća na tetoviranje ili slično ukrašavanje tela što je ipak svojstveno prvobitnim društvima. Prvom polovinom 20. veka, sve je to izgledalo drugačije.

Prva sećanja sagovornika odnose se na njegovog komšiju Milorada Popovića, uglednog mesara sa Pašinog brda koji je svojim proizvodima snabdevao čak i kraljevski dvor.

Printskrin: Youtube/Steve Williams

- On je umro u 89. godini, posle sedam brakova, a još pamtim mirise njegovih kobasica. Pored toga, sećam se i mirisa bosiljka. Lako u sećanjima prizovem njegov lik, budući da su na njegovom licu dominirali upravo takvi, uvrnuti brkovi, koje bi, prvo, ujutru namazao bosiljkom, pa tek onda kremom za brkove. Tek posle ovih obavljenih ceremonija kretao bi u novi dan.

Manirom gospode iz Evrope, naš Miša Anastasijević je nosio bakenbarde. To su bili produžeci zulufa duboko do dna obraza, koji su, u nekim kombinacijama, bili spojeni sa brkovima. Reč "bakenbard" se uglavnom odnosila na zulufe, ali u 19. veku je manir velikog dela aristokratskih žitelja Starog kontinenta podrazumevao da pripadnici viših statusa nose ove bujne izrasline ili odvojeno, ili spojeno sa brkovima.

(Telegraf.rs/ Izvor: Novosti.rs)