BOMBA! Ovo otkriće o sarmi će razbesneti sve Srbe!

- Što se hrane tiče, držalo se tradicionalnih recepata. Najčešći recpti bili su bazirani na ribi, zbog tadašnje čistoće Save i Dunava - priča nam Vidoje Golubović, autor knjige "Mehane i kafane starog Beograda".

Preporučujemo

U periodu kada su nastale i počele da se formiraju kafane i mehane pa i kasnije hoteli, sav kulturni život se vezivao za njih. Međutim, to ne znači da su nisu bile i centri dobre zabave, provoda i sjajne hrane. O tome kako se u kafanama nekada jelo, uz kafu nam priča gospodin Golubović.

- Postoji zapis da se riblja čorba kuvala izvorno od vode, da se uzimala savska voda i voda iz Dunava i u njoj spremala čorba. To je zapisano sve do Prvog svetskog rata. U mnogim zapisima se spominju đuveč i sarma, iako sarma nije izvorno srpsko jelo već persijsko. Nije se sarma jela u toj meri u kojoj mislimo, ili barem nema toliko zapisa o sarmi.

Ovim otkrićem se donekle ruši stereotiop u koji veruju gotovo svi Srbi, a on glasi da je sarma tradicionalno srpsko jelo i da su je Srbi "tamanili" od pamtiveka!

Dalje smo čuli i o drugim jelima, koja i danas imamo na našim trpezama.

- Pominje se i krompir i jela od krompira iako je on u Srbiju donet sa dolaskom Dositeja, 1809. godine i ta jela koja su imala uporište u narodu. Hleb se, recimo, nije pravio od pšenice. To je bila mešavina heljde i kukuruza.

Ono što je posebno interesantno kada se priča o kafanskom životu starog Beograda i hrani koja se jela po kafanama je priča o turšiji.

-  Veliki broj kafana imao je jedan oblik onoga što mi danas zovemo turšija. To se držalo u kafani i gost koji dođe mogao je besplatno da koristi tu turšiju jer su vlasnici kafana znali da ako gost jede nešto kiselo i slano da će mu se tražiti da pije. Ta tradicionalna srpska jela se od današnjih ne razlikuju mnogo osim po začinima. Srpska kuhinja je bila pomešana sa dosta turske tradicije, zbog turskog uticaja, zaključio je Golubović.

(Emilija Cvijanović)