ŠOKANTNA NAREDBA: Vlasnici kafana koji imaju prostitutke biće bačeni u Savu! (FOTO)

O kafanama često govorimo u kontekstu dobrog provoda, subotnjeg izlaska i eventualno kariranih stolnjaka koji bi trebalo da podsećaju na neko minulo vreme, a bez suštinskog znanja o tome šta su kafane, zapravo, značile za Srbiju.

Preporučujemo

- Ne zna se ko je izmislio kafane. Možda je i bolje što je tako. Možda bi u ime zahvalnosti pripadale njemu, a one su zapravo sazidane da pripadaju svim ljudima ovog sveta. Za­to i jesu deo života mnogih, najviše onih koji nikada nisu krili da im je kafana druga kuća. Kafane su, dakle, život – često i više od života koji ima tu prokletu manu da je prolazan za razliku od kafana koje su – večne - govori deo predgovora drugog dela knjige "Mehane i kafane starog Beograda" gospodina Vidoja Golubovića.

U razgovoru s reporterom Telegrafa, Golubović priča o lepotama kafana i njihovom značaju, o interesantnim stvarima koje se vezuju za kafanski život, a koje sigurno nismo imali priliku da ranije čujemo.

- Sav kulturni život stare Srbije se odvijao u kafanama. Od prve pozorišne predstave, preko prve opere, edukacije, okupljanja umetnika i političkih stranaka do događaja neverovatno bitnih razmera. U kafanama se odlučivalo, planiralo, živelo. Rečju, sve značajno što je u vezi sa kulturom Srbije i Beograda vezuje se upravo za instituciju kafane - objašnjava Goluboić.

Beograd, kao grad večne inspiracije, čuva nebrojeno istorijski značajnih priča, predanja, istina i kulturnih obeležja.Tu svakako spada i istorijski značaj kafana. O svemu što se unutar kafana zbivalo i o tome kako je dinamika posetilaca kafane funkcionisala, Golubović priča:

- Za svaku kafanu se znalo šta predstavlja i ko tu dolazi. Postojale su izdvojeno umetničke, političke, sportske i druge kafane. Posebno kad je počeo da se razvija politički život u Srbiji, svaka kafana je imala političke prvake koji su u njoj sedeli. Naročito je poznat deo stare varoši , u delu Varoš-kapije u Beogradu, Bul. Kralja Aleksandara kod Skupštine, Topola, Domovina, svi su imali upravo mesta gde su se okupljali i tačno se znalo gde kog predstavnika stranke ili člana stranke naći. Pored toga, prvo čitalište se nalazilo u kafanama. Ali, kakvo čitalište? S obzirom da je narod bio nepismen, onda je onaj ko je znao da čita, stajao na sred kafane i čitao, i objavljivao informacije koje su zapisane, a drugi su slušali.

S obzirom na to da su, pored zabavnih, kafane bile i edukativni i kulturni i zabavni centri,  bilo je neophodno da dinamika kafana, kao i ponašanje svih koji dolaze u kafanu, a i njenih vlasnika, bude uređeno zakonom.

- Miloš Obrenović je u drugoj vlasti šezdesetih godina propisao određene uslove kako će izgledati mehana i kafana, i da se sve udžerice koje su služile za tu namenu moraju porušiti. Napravljen je popis šta sve takva ustanova može i sme da sadrži.

- Za vreme Miloša Obrenovića niste smeli da igrate karte u kafani. Takođe je bilo propisano koliko u kojoj kafani može biti zaposlenih dama. Negde je maksimalno moglo dve, a negde nijedna nije smela da se zaposli. Posebno je bilo definisano da između naseljenih mesta ili van grada nije mogla nijedna dama da radi. Ovo je zavisilo od Miloševe procene vlasnika, njegovog moralnog stava - moral je bio osnovni kriterijum.

Šta bi se desilo vlasniku ukoliko bi prekršio Milošev zakon?

- Propisi su bili vrlo strogi. To ne znači da prekršaja nije bilo ali je bilo zabranjeno.  Sve je to zabranio da bi sačuvao moralni izgled i značaj kafane - zato ona i jeste bila izuzetno značajna u jednom periodu.

-Postoji jedan arhivski dokument koji govori da je Miloš Obrenović naređivao da se kazne vlasnici koji su stvarali nemoralni život, podvodili i podsticali prostituciju - ni manje ni više nego tako što će biti bačeni u Savu!

Srpski poglavari su, očito, bili vrlo strogi. Priznaćete - imali su jako dobar smisao za moral, a, očito i za humor!

(Emilija Cvijanović)