OVO MORATE ZNATI: Odgovori na 9 najbitnijih pitanja o sidi

Svetski dan borbe protiv side kao i svake godine izazove veliko interesovanje za teme koje su u ma kakvoj vezi sa virusom HIV-a kao i osobama koje su imale tu nesreću da virus u svom organizmu ne otkriju na vreme.

Preporučujemo

Malo je onih koji bi pristali na razgovor o tome kako je živeti sa HIV-om, jer se radi o vrlo teškoj, mučnoj i intimnoj stvari,  i nečemu što nije lako podeliti sa čitalačkim auditorijumom. Srećom, medicina je napredovala pa osobe obolele od HIV-a, uz, naravno, rano otkrivanje, danas mogu da dobiju dobru terapiju i bolju pomoć nego što je to bio slučaj pre decenije i više.

Međutim, po mišljenju lekara, od ogromne je važnosti preventivno delovati da se rizik ne bi dogodio.

Kontaktirali smo Savetovalište za HIV/AIDS kako bismo sa nekim od doktora porazgovarali o najčešćim zabludama koje ljudi imaju o virusu HIV, ali i o istinama sa kojima nismo preterano upoznati.

Međutim, s obzirom na ton današnjeg dana, nije bilo iznenađenje da od naše sagovornice, doktorke Biljane Begović-Vuksanović, uz svu dobru volju, nismo mogli da dobijemo više od nekoliko minuta. Naime, kako je rekla - čekaonica je puna pacijenata koji su došli da se testiraju, i ona je smatrala da nije fer da ih pusti da čekaju.

Međutim, našim čitaocima je poručila:

- Jako je bitno preventivno delovati da se rizik ne desi. Terapija je u Srbiji besplatna, obavlja se anonimno i dostupna je svima kojima je potrebna. Godišnje se i do 30% novootkrivenih HIV infekcija registruje u odmakloj fazi, što kao posledicu ima obolevanje i umiranje mladih osoba - da se to ne bi desilo, uradite test na vreme! Ako nije mogao rizik da se spreči jako je bitno što pre proveriti svoj HIV status.

Kada smo pitali kako se pacijenti osećaju kada dođu na testiranje, doktorka kaže da je i sama prošla čekanje na rezultat i da nije ni malo prijatno.

- Čak i kada dođu čisto preventivno, i kada su gotovo sigurni da nisu zaraženi HIV-om, pacijenti kažu da im je čekanje na rezultat praga agonija. Da im deluje kako na rezultat čekaju mesecima, i da se uznemire jer shvataju da, ako je rezultat pozitivan, to znači potpuni preokret života. I sama sam radila test. Čekanje na rezultat nije nimalo prijatno.

Današnji dan je sjajan povod da shvatimo neophodnost testiranja na HIV. Kada se shvati opasnost dobijanja HIV-a, broj seksualnih partnera sa kojima smo imali nezaštićene odnose prestaje da figurira na moralnom nivou i prelazi na zdravstveni, koji je daleko bitnji.

S toga, ne samo 1. decembra već ma kog drugog dana u godini, bitno je biti svestan svojih postupaka i posledica tih postupaka na naše zdravlje. Jedan test daje odgovore na naš ostatak života.

Neka od najčešćih pitanja sa kojima se lekari susreću u savetovalištu, a i koja će, sigurno, i vas zanimati, su:

Kako se sve može preneti ova infekcija?

- Seksualnim putem, putem krvi i sa majke na dete.

Da li inficirana ili obolela osoba može uobičajenim socijalnim kontaktima da ugrozi svoje ukućane i saradnike na radnom mestu?

- Ne.

Da li se putem oralnog seksualnog odnosa može preneti infekcija?

- Teoretski - DA.

Da li se upotrebom javnih toaleta mogu inficirati?

- NE.

Da li su svi načini korišćenja opijata podjednako rizični?

- NE.

Koliko vremena treba da prode od rizika da bi mogao da se uradi test?

- To je tzv. "VREME PROZORA" i njegova dužina zavisi od vrste reagenasa koji se koriste za dokazivanje virusa.

Koliko žive obolele osobe?

- To je relativna i individualna stvar koja zavisi od puno faktora. Međutim od kad se primenjuje terapija (HAART), to vreme je jako produženo.

Da li je moguće izlečenje?

- NE, ali je moguće usporiti tok i razvoj bolesti.

Kako se inficirane osobe mogu prepoznati?

- Nikako, to su potpuno naizgled zdrave osobe.

O  virusu HIV-a se možete dodatno informisati na sajtu Savetovališta za HIV/AIDS.

Naše novinarke su sprovele društveni eksperiment kojim istražuju koliko su stanovnici Beograda i uslužne delatnosti "tolerantne" na obolele od side i kako se u situaciji u kojoj saznaju da je neko HIV pozitivan, ponašaju. Tekst pročitajte OVDE.

(Emilija Cvijanović)