ISTORIJA NAŠIH GENOCIDA: Sve o međusobnim tužbama Srbije i Hrvatske!

Nakon 15 godina od pokretanja spora između Hrvatske i Srbije za genocid od 1991. do 1995. godine na teritoriji Hrvatske u ponedeljak, 3. marta počeće usmena rasprava pred međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Preporučujemo

Hrvatska je tužbu za genocid protiv SR Jugoslavije MSP-u podnela 2. jula 1999. pozivajući se na član 9 Konvencije UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Deset godina kasnije, Vlada Srbije je 31. decembra 2009. podnela svoju protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima.

Tokom 15 godina od početka procesa pred MSP-om se vodila obimna pisana rasprava tokom koje su podnesicima Srbija i Hrvatska dokazivale svoje tvrdnje iz tužbi.

Nakon podnošenja tužbe 1999, posle određenih procesnih radnji, Vlada Hrvatske je podnela 14. marta 2001. dopunjenu tužbu.

U njoj se navodi da je Srbija u razdoblju između 1991. i 1995. direktno kontrolisala jedinice koje su na području Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije izvršile etničko čišćenje hrvatskih državljana, što je rezultiralo "velikim brojem prognanih, ubijenih, mučenih ili bespravno zatočenih".

Hrvatska tužbom traži da joj Srbija, kao pravna naslednica SR Jugoslavije, nadoknadi štetu pričinjenu kršenjem međunarodnog prava, u iznosu koji sud proceni.

Beograd je septembra 2002. uputio prigovor na nadležnost MSP-a navodeći da u vreme podnošenja hrvatske tužbe SRJ nije bila članica UN, članica Konvencije o genocidu niti članica Statuta Suda.

MSP je, međutim, taj prigovor odbio i 10. novembra 2008. oglasio se nadležnim u tom sporu (u međuvremenu je Crna Gora izostavljena iz tužbe).

Sud je odredio rok do 22. marta 2010. da Srbija, u skladu sa procedurom, odgovori na navode iz hrvatske tužbe, pa je Vlada Srbije odlučila da MSP-u podnese odgovor na tužbu i protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima.

Srbija je 4. januara 2010. podnela protivtužbu i odgovor na tužbu - u kojoj Hrvatsku tereti za genocidne akcije i etničko čišćenje preko 400.000 Srba.

Godinu dana kasnije Hrvatska je predala sudu pisani dogovor na protivtužbu, dok je Srbija je 4. novembra 2011, predala pisani odgovor na hrvatski podnesak.

Ta dodatna argumentacija sadrži nove dokaze koji osnažuju kontratužbu Srbije, izjave svedoka, tajne zapise razgovora hrvatskog vrha, neke međunarodne dokumente i analize "Veritasa" sa ažuriranim brojem od blizu 7.000 srpskih žrtava, od toga oko 2.000 nestalih.

Uzvratni odgovor Srbije ima tačno 322 stranice, kojim se osporavaju prigovori Hrvatske. Uz 76 aneksa, sabranih u tri toma, kompletan materijal prelazi 1.000 strana.

O tužbi i kontratužbi odlučivaće ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hok sudija iz Srbije i Hrvatske.

Sudskom veću predsedava Slovak Peter Tomka, koji je na mestu predsednika suda od februara 2012. godine.

Pored njega i potpredsednika suda Bernarda Sepulvede-Amora iz Meksika, o sporu Hrvatske i Srbije odlučivaće još i sudije Hisaši Ovada iz Japana, Roni Abraham iz Francuske, Kenet Kit sa Novog Zelanda, Muhamed Benuna iz Maroka, Leonid Skotnikov iz Rusije, Antonio Trindade iz Brazila, Abdulkavi Ahmed Jusuf iz Somalije, Kristofer Grinvud iz Velike Britanije, Džoan Donahju iz SAD, Đordo Gaja iz Italije, Džulija Sebutinde iz Ugande i Su Handin iz Kine.

Ad hok sudije su profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milenko Kreća i profesor Pravnog falukteta u Zagrebu, u penziji, Budislav Lukas.

Glavni pravni zastupnik Srbije u ovom procesu je Saša Obradović, a članovi tima su: profesor Vilijam Šabas, jedan od najvećih pravnih autoriteta za pitanje genocida; nemački pravnik Anderas Cimerman, koji je učestvovao i u sporovima Srbije sa BiH i Kosovom; britanski advokat Vejn Džordaš, koji je pred Haškim tribunalom branio Jovicu Stanišica i beogradski advokat Novak Lukić, bivši branilac Momčila Perišića i Veselina Šljivančanina.

Hrvatsku će zastupati profesorka međunarodnog prava iz Rijeke Vesna Crnić-Grotić; pomoćnica ministra spoljnih poslova Andrea Metelko-Zgombić, uz ugledne britanske pravnike Džejmsa Kroforda, Filipa Sendsa i Kira Starmera.

Član hrvatskog tima biće i američki advokat Luka Mišetic, koji je pred Haškim tribunalom zastupao generala Anta Gotovinu.

(Telegraf.rs / Tanjug)