VREDNE, TRADICIONALNE I ČESTITE: Albanke su dobre srpske snaje (FOTO) (VIDEO)

U poslednjih šest, sedam godina, oko sto neženja sa Peštera pronašlo je svoju sreću oženivši se devojkama iz okoline Skadra. Iako je bilo skoro izvesno da će ova visoravan potpuno opusteti, zahvaljujući mladim Albankama, koje su bile rade da se udaju na selo na obroncima Peštera ponovo se čuje dečiji plač i graja.

Preporučujemo

Za spas srpskog sela u okolini Raške pre svega je zaslužna Humanitarna organizacija “Stara Raška”. Predsednik Upravnog odbora ove organizacije Vojin Vučićević kaže da je rešavanje humanitarnih i socijalnih problema u ovoj oblasti njihov glavni cilj. U širokoj lepezi tih zafataka našao se i opstanak sela, kao i borba protiv bele kuge.

- S obzirom na to da devojke u Srbiji koje su sa sela neće da se udaju na selo, a da na hiljade i hiljade momaka neženja ima, kao i da je zbog nedostatka brakova već počelo gašenje seoskih domaćinstava mi smo pokušali nešto da uradimo na tom planu i uspešni smo u tome – objašnjava Vučićević kako se došlo na ideju “oživljavanja” ovih prostora.

- Nismo imali drugu alternativu i opredelili smo se za devojke iz Skadarske oblasti. Najviše zbog toga što su mentalitet ljudi, i uslovi života sa one strane Prokletija, mnogo slični životu i običajima sa ove strane tog planinskog venca - dodaje Vučićević.

Iako se godinama u nazad može naslutiti bojazan onih koji celu situaciju posmatraju sa strane, o tome da će se sada na ovim prostorima razviti albanski običaji, kao i da će se rađati deca sa albanskim korenima, koja će vremenom i “vući” na tu stranu, iz ovog udruženja kažu sledeće:

- To su uglavnom hrišćanke katoličke veroispovesti čiji su preci bili pravoslavci. Srbija je Londonskom konvencijom 1912. godine izgubila Skadar i  njihovi potomci su morali da prime islam ili katoličanstvo, a pod uticajem zapada primali su katoličanstvo. Očevi svih tih devojaka nemaju problem sa tim da im se ćerke vrate u pravoslavlje, da slave slavu i sporvode ostale srpske običaje - priča naš sagovornik.

O drugim strahovima onih koji postavljaju ovakva pitanja, odgovaraju pitanjem: “Da li je bolje da se momci udaju za te devojke, kad naše već neće na selo, ili da se još neka kuća ugasi?”. Vučićević dodaje i da je sve na kraju stvar toga kako se supružnici dogovore, ali i toga na koju će stranu roditelji usmeravati svoju decu, a tu se pitaju i otac i majka.

Ono što je sigurno, to je da se ovaj put pokazao kao uspešan u borbi protiv bele kuge, ali i potpunog izumiranja ovih krajeva. Do sada je zahvaljujući organizaciji “Stara Raška” sklopljeno između 300 i 400 brakova iz kojih se rodilo oko 500 dece.

- U početku uopšte nije bilo lako organizovati upoznavanje mladenaca. Još uvek je na snazi bio vizni režim i trebalo je mnogo vremena dok se pripreme svi papiri i dobiju vize. Prva faza “traženja” mladih izgledala je tako što su ljud iz ove organizacije u Albaniju slali fotografije i biografije naših momaka. Zatim bi, momci koji su imali prilike za žendibu odlazili da se upoznaju sa devojkom. Potom bi njena porodica dolazila kod njega kući, da oceni “da li je prilika” i tek ukoliko bi se sve kockice tu poklopile, budući mladoženja odlazio bi u prošnju mlade - objašnjavaju nam u ovoj organizaciji.

Prevara nije mogla da se dogodi. Nije bilo laži i obe strane su jasno znale sa kim se upuštaju u buduće razgovore ili pak život. Organizacija nije dozvoljavala da se sakrije ukoliko je neki od mladoženja razveden, ili ukoliko postoji bilo kakav problem.

Srpske snaje iz Albanije, idealne su supruge, tvrde iz ove organizacije. Vredne su, tradicionalno vaspitane, poštuju starije i ne beže ni od kakvog posla, priča Vučićević. Iako ne znaju srpski jezik kad dođu u Rašku, vrlo brzo ga uče.

Takođe, ne prave problem oko godina mladoženje, te su se udavale i za 25 godina starije “mladiće”, bez problema prelazile iz grada u selo.

- Bila je jedna devojka koja je u Skadru živela u zgradi, u soliteru, a udala na Pešter i sad muze krave u štali bez struje. Ima dvoje dece i srećna je. Nije joj smetalo što je iz grada prešla da živi na selo - kaže Vučićević.

O skromnosti ovih devojaka ne treba mnogo polemisati. Za sve ove godine, koliko ova organizacija postoji, nikada se nije dogodilo da postoje posebni zahtevi li uslovi.

- Ove devojke žele da se udaju iz nekoliko razloga: pre svega patrijarhalno su vaspirtane i žele da osnuiju svoje porodice, da imaju potomstvo. Drugo one ne žele da ostare u domaćinstvu sa svojim bratom i snahom i da budu sluge. Treća stvar one imaju nešto usađeno u sebi što je sasvim ljudski, a to je da ne žele da ostanu neudate jer je to za njih ponizno i veruju da znači da nisu mogle da se udaju, ili da ne zaslužuju da se udaju – napominje Vučićević.

Ipak, zbog sve većeg interesovanja nekih drugih posrednika da se bave provodadžisanjem između srpskih momaka i albanskih devojaka, ova organizacija se okrenula novom projektu – ženddbom naših mladića devojkama iz Istočnih zemalja sa početkom iz Kazahstana

- Za početak bi u Srbiju došlo pedesetak pravoslavnih Ruskinja koje su rođene i odrasle na selu. Problem je finansiranje jer treba platiti čarter let za devojke. Zainteresovale su se opštine Čajetina i Jagodina, kao i neke privatne firme koje su nam stalni donatori, ali ne i država – zaključuje Vučićević.

(M. Batinić)