OVO JE FILMSKA PRIČA: Neverovatna ispovest unuke Solunskog borca i Dražinog četnika!

Oni su bili Solunski borci, kasnije pripadnici srpske vojske, četnici... Oni su branili svoj narod i svoju domovinu... I njihove porodice danas zbog toga pate. Zorica Milanova s Novog Beograda, priča za Telegraf svoju životnu ispovest, kroz šta su sve ona i njena porodica prošli zbog toga što je njen deda bio Solunski borac a stric četnik, problemi koje su imali nakon Drugog Svetskog rata i oko ekshumacije grobnog mesta njenog dede Sretena.

Preporučujemo

Porodica Stanojević potiče iz sela pored Lazarevca. Zoricin deda Sreten pored toga što je bio Solunski borac, bio je i dalji rođak Titove supruge, pokojne Jovanke Broz. Imao je tri sina, od kojih je najstariji Srećko krenuo njegovim stopama i bio pripadnik vojske generala Draže Mihajlovića.

- Septembra 1944. godine, u selu Junkovcu na proslavi, jedan ruski vojnik rekao je mom stricu "da ga je on oslobodio". S obzirom da je bio četnik, nije mogao da podnese pomisao da mu govori da je Srbiju neko drugi oslobodio do njih samih, pa je došlo do tuče zbog koje je Srećko bio uhapšen i osuđen na smrtnu kaznu - sa tugom u očima priča Zorica.

Međutim, imajući u vidu da je bio jedan od istaknutijih pripadnika vojske generala Mihajlovića, smatrali su da je posedovao dosta informacija o njemu koje bi oni mogli iskoristiti radi njegovog hapšenja.

- Znao je sve lozinke, ljude i jatake. Međutim, posle izvesnog vremena, mom stricu Srećku se gubi svaki trag. Posle rata, kod nas u kući se pojavio jedan čovek koji se predstavio kao moj stric Srećko za koga sam sve do njegove smrti 1966. godine verovala da je pravi Srećko - nastavlja svoju priču Zorica.

Kako je odrastala, počela je da sumnja u mnoštvo stvari koje su se ticale njenog strica. Stalno je slušala svoju strinu kako je pričala da je njen pokojni suprug bio u partizanima iako su svi znali da je zapravo bio četnik. Počela je da istražuje i došla je do saznanja da je taj čovek, za koga je verovala da je njen stric Srećko, ustvari, izvesni Hadži Efendić Legija.

Kako je Zorica došla do prave istine, mnoge stvari su se promenile. Prema njenoj priči, braća i sestra od strica, su 2009. godine, navodno uradili ekshumaciju grobnog mesta njenog dede Sretena i sahranili svoju majku, iako je to grobno mesto bilo uredno zakupljeno do 2010. godine. Najstariji brat Zoran je odneo dokumenta tadašnjem direktoru komunalnog preduzeća Draganu Alimpijeviću, koji je sada predsednik opštine Lazarevac.

Podnela je tužbu u kojoj traži da se grobno mesto njenog dede Sretena ekshumira i da joj vrate jer smatra da je to skrnavljenje uspomene na njenog dedu i Solunskog vojnika.

Redakcija portala Telegraf.rs pokušala je da dobije izjavu predsednika opštine Lazarevac, Dragana Alimpijevića, ali smo u opštini ostali uskraćeni za odgovor. Pozvali smo i JKP Lazarevac gde su nas preusmerili na upravu groblja u Lazarevcu.

Međutim, priče uprave groblja i Zoricina priča se ne poklapaju. U upravi groblja su rekli  da se nikakva ekshumacija uredno zakupljenog grobnog mesta 2009. godine nije dogodila. Grobno mesto Sretena Stanojević nije ekshumirano. Njegovi unuci Zoran i Branko su doneli odluku da se u grobnicu doda još jedan grob kako bi sahranili njihovu majku, Zoricinu strinu.

- Dobro smo upoznati u celu priču povodom ovog slučaja. Juče nam je na zahtev Zorice dolazilo i inspektor komunalne policije, ali nisu ništa uspeli da pronađu jer je sve urađeno po propisima lokalne samouprave. Cela stvar je došla i do suda. S obzirom da smo upoznati u priču smatramo da je ceo problem nastao zbog toga što su loši odnosi unutar njihove porodice. Zorica nas je čak pitala i za koliko novca može da proda grobno mesto svog pokojnog dede - rekli su nam iz uprave groblja.

Kako god bilo, ova priča još uvek nema epilog, a po svemu sudeći možda će ga dobiti na sudu... ili na filmskom platnu.

(Telegraf.rs)