BOGIĆEVIĆ: Mišković tražio da banke blokiraju Farmakom!

Vlasnik “Farmakoma” Miroslav Bogićević u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf.rs otkriva da je za probleme u koje je upao 2012. godine, uključujući i poreski dug od 1,2 milijarde dinara, direktno kriv vlasnik “Delte” Miroslav Mišković.

Preporučujemo

- Odgovorno tvrdim, a imam i dokaze za to da je Miroslav Mišković direktorima banaka obećavao da neće biti uhapšeni i da će zadržati funkcije koje imaju ako blokiraju moju kompaniju “Farmakom”. To se dešavalo u vreme kad se najavljivalo hapšenje Dušana Antonića, bivšeg predsednika Izvršnog odbora “Agrobanke”. Prve su izvršile blokadu “Findomestik” i “Sber” banka po direktnom nalogu Miškovića. Imam dokaze za to, kao i za pritiske na ostale banke, što mogu da potvrde i pojedini direktori banaka. Ni u jednoj od tih banaka nisam imao dospele obaveze, a one su ipak odlučile da me blokiraju. Do te blokade “Farmakom” je normalno radio sa bankama, uzimao kredite, a banke su ih odobravale zato što je potencijal moje firme veliki. Zbog toga ću tužiti i “Findomestik” i “Sber banku”, a odšteta koju tražim je 100 miliona evra – navodi Bogićević.

Šta je bio motiv Miškovića? Zbog čega bi njega zanimao “Farmakom”?

- Mišković je po svemu sudeći želeo da dođe do rudnika “Farmakoma”. Ne postoji nijedan drugi razlog za blokadu. Prema međunarodnim procenama, u ovom momentu vrednost rudnika “Farmakoma” je 2,5 milijarde evra. A to je samo pet odsto od onoga što imam. I zbog toga neki u Srbiji žele da mi se “skine glava”.

Prvo su vas blokirale “Findomestik” i “Sber” banka. Šta se potom dešava?

- Upravo tako. Ove dve banke su to učinile iako nisu imale nijedan valjan razlog. Njima su se kasnije pridružile i neke druge banke, a zna se kada se neko blokira da i svi drugi jurnu. Blokirani smo bez opomene, a ja tvrdim da su moje kreditne obaveze mogli da naplate, ali nisu hteli, jer je postojala namera da se “Farmakom” blokira. Ja ću to dokazati i na sudu. To što su uradile kosi se sa interesima banaka, što je neuobičajen način ponašanja a uz to i kažnjivo.

U tom periodu, koje su vam firme najviše podbacile?

- Tri najveće: Fabrika akumulatora, rudnik Zajača i Mlekara Šabac. Jer, jednostavno za njihovo funkcionisanje potreban je živ novac, odnosno obrtna sredstva za finansiranje proizvodnje. Mesečna proizvodnja u tom momentu u “Farmakomu” je iznosila negde oko 45 miliona evra. A to ne može da se radi bez banaka, i nigde u svetu se ne radi bez pomoći banaka. “Farmakom” tada nije imao tu podršku i ušli smo u problem.

Vi, dakle, tvrdite da ste zbog svega toga dužni za porez državi?

- Kada ste blokirani, ne može da se radi i proizvodnja staje, pa ne mogu da se izmiruju ni obaveze prema državi. To ne može niko. U jednom momentu mi je sve presečeno, ne mogu da radim sa bankama, ne mogu da finansiram proizvodnju, pa kako onda mogu da izmirujem dug prema bankama? Naravno, posle prvog šoka, mi smo našli način kako ćemo da funkcionišemo, imamo plan kako da državi vratimo dugove.

Kako ćete to da uradite?

- Tako što ćemo preko jedne inostrane firme, sa kojom smo napravili dogovor da nam unapred daju 30 miliona evra kako bi tri godine koristili proizvodnju u rudniku Lece, pošto je njima interesantno zlato i srebro. I taj ugovor ćemo vrlo brzo realizovati, tako da ćemo dugove za porez vratiti državi, a izmirićemno i sve ostale obaveze prema domaćim bankama.

I za to će vam biti dovoljan taj jedan ugovor?

- To je samo prvi deo našeg aranžmana sa strancima. U tom ugovoru je predviđen i nastavak saradnje. Možete misliti koliko je to poverenje kada firma iz inostranstva daje firmi koja je blokirana 30 miliona evra. To se zaista radi retko. A ja sam siguran da oni znaju koliki je potencijal “Farmakoma” i da mi to možemo da izmirimo.

Pojavila se informacija da prodajete “Farmakom” australijskoj kompaniji za 1,2 milijarde evra. Da li stvarno prodajete firmu?

- Ja u svojoj biti nisam prodavac, ja kupujem firme. Ali, ukoliko budem morao nešto da prodam što pre rešio ovu situaciju koja je vrlo nezgodna za zaposlene u “Farmakomu” ja ću prodati deo kompanije. Imam već ponuda, i mogao bih da izađem iz svih problema koje imam. Razmišljam i o tome ali ništa neću uraditi na brzinu. Ja ne bih da prodajem kompaniju, nego deo biznisa, da bih povećao biznis i da bih vratio dug.

Je l` to znači da ćete ipak nešto prodati?

- Meni je prioritet da sačuvam sve, a prodaja nekih delova mog biznisa bio bi rezervni plan. Imam ponudu od inostranih partnera da mi otkupe 49 odsto rudnika antimona što je vrlo korektna ponuda sa dobrom cenom. Da su mi tražili 51 odsto rudnika ne bih razgovarao o tome. Mislim da smo vrlo blizu da se dogovorimo oko tog aranžmana. Antimon je veoma tražen, a uz to i nezamenjiv metal. Japanci su najveći svetski trgovci antimona. Kina proizvodi 90 odsto antimona, a u oktobru 2012. je zabranila njegov izvoz. A ukupne svetske rezerve dovoljne su za pet godina. Jedine nove rezerve imaju rudnici u mom vlasništvu. I one su značajne.

Onda su Japanci potencijalni kupci dela rudnika?

- Imao sam ja razgovore i sa Kinezima, ali oni isključivo hoće da otkupe 100 odsto rudnika. Ja nisam za takvu opciju, rudnici su mi potrebni za proizvodnju, za Fabriku akumulatora. Firmu sam tako koncipirao da imam svoju sirovinu i da od nje pravim više faze. Jedino dolazi u obzir kombinacija 49/ 51 odsto, gde bi “Farmakom” bio većinski vlasnik. Da, razgovore vodim sa japanskim kompanijama.

Drugo, “Farmakom” ima 10 rudnika koje treba da pusti u funkciju. Pa bolje mi je da jedan deo rudnika ustupim, a da imam opet većinski deo, i da sa tim parama otvorim i sve druge ostale rudnike. “Farmakom” ima u ovom trenutku sklopljenih ugovora za izvoz preko 450 miliona evra. Svi se realizuju ali naravno usporeno u ovoj situaciji.

Ako ubrzo rešite problem poreskih obaveza, šta planirate dalje?

- Imam 4.000 radnika. Ove godine pustitićemo dva rudnika u funkciju, antimona i olova i cinka gde ćemo zaposliti oko 500 ljudi. A sa povećanjem kapaciteta, negde od septembra zaposlićemo još toliko. U ovom trenutku imamo opremu vrednu 20 miliona evra koju tek treba da aktiviramo. Ako to sve bude kako treba onda je “Farmakom” napravio čudo i onda smo potpuno samostalni. A to nam je koncepcija, da u proizvodnji budemo samostalni, da ne zavisimo ni od koga.

Kako ocenjujete dosadašnji rad Vlade Srbije i ekonomske poteze koji se najavljuju?

- To su zaista odlični potezi, nešto što mora da se uradi. Oseća se da se krenulo sa mrtve tačke. To je kao kada krenete u školu pa morate da učite azbuku. Jednostavno, morate da je naučite. Što se mene tiče, Vlada bi morala da pomogne firmama koje imaju perspektivu, kako bi došlo do što većeg zapošljavanja.

(Natalija Sekulić)