SRBIN MARSOVAC U TELEGRAFU: Tamo ćemo jesti gljive, topiti led i praviti kiseonik! (FOTO)

Fascinacija nečim novim i neistraženim, želja za pomeranjem granica komfora, "gotivljenje vanzemaljaca", kao i želja da pokaže da na Marsu može da se živi učinili su da se Srđan Marković (24) nađe među hiljadu izabranih koji imaju priliku da posete ovu crvenu planetu.

Preporučujemo

Na samom kraju prethodne godine Srđan je izabran za obuku za putovanje na Mars u jednom smeru, prema zamisli holandske neprofitne organizacije "Mars 1" o kolonizaciji te planete. Cilj ovog putovanja jeste da se tamo uspostavi kolonija, a da se novi stanovnici ove planete bave istraživačkim radom, kako bi Mars načinili mestom na kome "može da se živi".

Srđanov plan jeste da preseli ljude na Mars jer veruje da bi planeta Zemlja trebalo da orijentiše industriju ka nauci i svemiru, a ne ka oružju. Njegova ideja jeste "da se pokrenemo ka nečemu što će napraviti neku industrijsku revoluciju koja neće biti usmerena na ratove i oružje".

Ovaj mladi arheolog za Telegraf objašnjava kako zamišlja da će mu izgledati život na Marsu, čime će se hraniti, kako će disati, šta će mu sa Zemlje nedostajati, i šta ako se razočara i poželi da se vrati nazad?

- Još je NASA pravila planove kako će se proizvoditi kiseonik, i taj plan će se koristiti za put do tamo. Kad stignemo, ideja je da se iz vode, odnosno iz leda pravi kiseonik jednim delom, a drugim delom bi se kiseonik uzimao iz samog vazduha koji se nalazi van. Nema ga u velikom procentu, ali ga ima dovoljno da se izdvaja iz tog vazduha tamo. U suštini iz vode može da se izdvaja vodonik i kiseonik - kaže Srđan.

Što se tiče ishrane na Marsu, ideja je da budući stanovnici imaju laboratoriju u kojoj će proizvoditi hranu u vodi, najverovatnije alge i gljive, objašnjava Srđan.

- Praktično ćemo morati da se oslobodimo želje za slatkišima. Ješćemo gljive, ali pošto ja volim kinesku hranu, neću imati problema - objašnjava naš sagovornik.

S obzirom na to da se karta dobija samo u jednom smeru, znači da po odlasku na Mars, povratka nema. Međutim, Srđan o tome i ne razmišlja. Jednostavno kaže: "Ako ne bude bilo mogućnosti da se vratim - šta sad, ja sam se odlučio na taj korak i idemo do kraja".  Ipak, za mnoge stvari već sad zna da će mu nedostajati.

- Najviše će mi nedostajati ljudi i priroda. Tamo neće biti zelenila, neće biti ljudi, neće biti životinja. Znam da će biti veliko ushićenje kada na svake dve godine budemo očekivali nove ljude - objašnjava ovaj student arheologije.

Pored Srđana, još pet Srba ima šansu da naseli nama najbližu planetu. Iako bi voleo da se na ovoj planeti druži sa nekim ko nam je najbliži kulturološki, Srđan neće imati problem ko god da mu budu nove komšije. 

Nema strah ni od toga da postoji velika mogućnost da se nikada neće vratiti. Kako kaže, mnogi se nikada nisu vratili ni sa Severnog pola. "Zadovoljstvo je biti neka vrsta pionira i probiti neku komfornu zonu. Odlazak na Mars pre svega je borba sa samim sobom", kaže naš sagovornik.

Za kraj, pitamo ga veruje li da će Mars biti zemlja privilegovanih, ili zemlja kažnjenih?

- Možda će pre biti zemlja kažnjenih kao što je bila i Australija. Postoji mogućnost da se to dogodi, a ja se iskreno nadam da neće. Nadam se da će  Mars biti zemlja mira, a ne rata - ističe svoje želje Srđan.

Pre nekoliko dana izabrano je hiljadu ljudi koji će se boriti za svoje mesto na Marsu. Dosad su održana dva kruga kvalifikacija, a ostala su još dva. Srđan se nada da će i njih proći. Prvi stanovnici Marsa trebalo bi da polete tek za deset godina. Put će trajati između šest i sedam meseci.

Pogledajte kako se Srđan predstavio na sajtu koji je okupio sve koji su konkurisali za ovaj neobičan put.

(M. Batinić)