DA SE NE PONOVI: Bolesti od kojih smo umirali u 2013. godini!

Odlazeću godinu obeležile su brojne turbulencije u našem zdravstvu. Godina je počela aferom o dozvoljenoj količini aflatoskina u mleku, koja je otvorila pitanja o tome kako će se ta količlina odraziti na zdravlje ljudi. Nakon toga nizale su se nestašice lekova, a u jednom trenutku zbog Zakona o javnim nabavkama bilo je uzaludno obilaziti apoteke.

Preporučujemo

Na mesto direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje umesto Aleksandra Vuksanovića došao je Momčilo Babić, a ministarska zdravlja Slavica Đukić Dejanović izbegla je rekonstrukciju u Vladi.

Ipak činjenica da su se u Srbiju vratile neke zaraze i bolesti koje nismo imali od Drugog svetkog rata, kao i da se pojavio niz smrtnih oboljenja za koje smo prvi put čuli, najviše je zabrinjavala medicinsku javnost.

Dok je prva polovina godine prošla u snalaženju kako pronaći potreban lek, u drugoj polovini godine dočekale su nas neke nove, i mnoge stare bolesti. Leto smo proveli u strahu od komaraca, a virus Zapadnog Nila odneo je 32 života! Do kraja leta Institutu za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" prijavljeno je 238 slučajeva ove bolesti. Od ukupnog broja obolelih, 197 je imalo meningitis, encefalitis ili meningoencefalitis. Polovina umrlih i obolelih bila je iz Beograda.

Iako su se tokom proleća pojavljivali usamljeni slučajevi obolelih od tuberkuloze, jesen je donela mini epidemiju ove opasne bolesti. U školama širom Srbije počeli su da pojavljuju slučajevi gde su deca bila zaražena, a profesori oboleli. Najrasprostranjeniji slučaj bio je u Vladimirovcima gde je čak 21 dete iz osnovne škole bilo zaraženo tuberkulozom.

Izgleda da izreka "Čistoća je pola zdravlja" u Srbiji ne važi. Kraj jeseni u Srbiji doneo je veliki broj obolelih od šuge - bolesti čiji je uzročnik slabo održavanje lične higijene. Poslednjeg dana oktobra samo u Novom Sadu bilo je 19 obolelih, a lekari su predvideli da će se taj broj do kraja godine popeti na 50.

Da Srbi dobro jedu, ako i da vole brzu hranu, nije tajna, ali ova navika uskoro bi mogla da nam dođe glave. Prema poslednjim podacima Batuta više od 18 odsto mladih u Srbiji je gojazno, a za dve godine od ove boolesti lečeno je 1.818 dece!

Sam kraj godine obeležio je podatak svetskih naučnika da je naša zemlja rasadnik superbakterije, od koje je skoro nemoguće lečiti se jer je otporna i na najjače antibiotike. Radi se o novom genu, nazvanom Nju Delhi metalo-beta-laktamaza, ili NDM-1. Bakterija se prenosi isključivo u bolnicama, a oboleli najčešće umiru od upale pluća i infekcije urinarnog trakta.

Pored navedenih bolesti, bakterija i virusa specifičnih za prethodnu godinu, najveći neprijatelj Srba već godinama u nazad su kardiovaskularne bolesti od kojih na svakih 15 minuta umre po jedna osoba. Takođe, velika boljka sa kojom bijemo bitku jeste dijabetes od koga boluje čak 670.000 Srba.

(M. B.)