INTERVJU BRATISLAV GAŠIĆ: Za pet-šest godina Kruševac će biti grad sa razvijenom privredom!

Gradonačelnik Kruševca i potpredsednik Srpske napredne stranke (SNS) Bratislav Gašić u intervjuu za Telegraf.rs najavljuje da će se u narednih pet do šest godina Kruševac naći na mestu koje je nekad imao, kao grad sa razvijenom privredom.

- Svesni smo da je to težak posao jer smo zatekli pravu pustoš. Uspeli smo za godinu i po da saniramo velike dugove koje je napravila prethodna vlast i poguramo investicije kojih je bilo veoma malo – kaže Gašić.

Šta je to što vam je zadavalo najviše problema?

- Problema je bilo na svim stranama. Zatekli smo u gradu Kruševcu dug od 627 miliona dinara. To su bile obaveze prema izvođačima radova, EPS-u, bankama, kao i niz drugih. Tako je, recimo, samo dug gradske toplane u prošloj godini iznosio 7,5 miliona evra. Spomenuću i da je u javnom komunalnom preduzeću postojao bukvalno jedan ispravan kamion smećar u gradu od 127.000 stanovnika.

Koje ste sve dugove izmirili?

- Za prvih šest meseci rada vratili smo 320 miliona dinara obaveza, i do kraja 2012. uradili smo kompletnu stabilizaciju gradskih finansija. Ostale su nam obaveze čije rate dospevaju 2015. i 2016. tako da nema potrebe da ih vraćamo sada. I to je na nivou godine oko 75 miliona dinara. Kruševac je jedini grad u Srbiji koji ne duguje za struju, gas, kao ni izvođačima radova; izmirili smo sve obaveze koje smo imali i za prevoz i osiguranje. Za samo godinu dana podigli smo nivo investicija za 800 miliona dinara.

Kako ste to uradili?

- Zatekli smo čak 16.000 predmeta za legalizaciju koji nisu pipnuti od 2009. godine. Te ljude smo uveli u sistem obveznika za gradsko građevinsko zemljište i porez na imovinu. Takođe, nijedan privremeni objekat u Kruševcu nije plaćao zakup zemljišta, zato što je bila enormno podignuta cena, pa se za baraku od četiri kvadrata tražio zakup od 12.000-13.000 mesečno. Smanjili smo te troškove i njihov zakup sada iznosi maksimalno 3.000 do 4.000 dinara. Ali rekli smo: reprogramirajte te dugove na tri godine, otpisaćemo vam kamate i imate obavezu da redovno plaćate zakup. Sve smo objekte popisali, svi su ušli u plan, svi su obveznici.

Pravi haos bio je i kod mnogih restorana i kafića koji imaju terase. Nije se znalo ko koliko kvadrata ima, šta koristi, kome plaća i koliko plaća. Sada svi uredno plaćaju, a grad im se odužio time što im je od 15. oktobra dozvolio da im terase rade dokle god je to izvodljivo, a da im se to ne naplati. Za bilborde postavljene po gradu niko nije plaćao ništa, sve smo to, kao i putokaze za firme, doveli u jedan sistemski red i zato i imamo povećanje od 800 miliona dinara u budžetu. I posebno bih istakao da prvi put u poslednjih 10 godina imamo 24,8 odsto investicija. Za razliku od prethodne vlasti, koja je u Kruševcu u toku godine imala maksimalno 200 miliona investicija, mi smo u ovoj godini imali 770 miliona investicija iz našeg budžeta. Za sledeću godinu planirali smo 810 miliona dinara.

Koje su firme danas nosioci razvoja u Kruševcu?

- Kruševac je nekad bio četvrti grad stare Jugoslavije po razvijenosti privrede. Imali ste:”Trajal”, “Rubin”, “Župu”, mnogo uspešnih firmi. Loša privatizacija, koja je u Kruševcu bila možda najgora u celoj Srbiji, dovela je do toga da su mnoge privatizacije poništene, a firme su ostale u katastrofalnom stanju. Nekada je Kruševac imao 45.000 zaposlenih radnika samo u realnom sektoru, plus zaposleni u prosveti, zdravstvu, policiji. Danas Kruševac jedva da ima zajedno sa svim tim ljudima 25.000 zaposlenih radnika. Sada pokušavamo da napravimo jedan rez. Ništa nam ne znači što se u jednoj “Župi” 300 radnika vodi kao da su zaposleni, a u stvari ne primaju platu 30 meseci. Nekadašnji gigant ”14. oktobar” je od firme sa 8.000 radnika, sada spao na 1.500 i tim ljudima 12 meseci kasne plate. Privatizacija “Trajala” je “pala” pre nepunih nedelju dana, Bugari su izgubili tu firmu jer nisu ispunili svoje obaveze, i sada je to preuzela država. I pored toga “14. oktobar” i “Trajal” su strateška preduzeća za Kruševac i tu priče nema. Ta preduzeća moraju da opstanu.

  Bilo je i dobrih privatizacija.

- Jeste, jedna od tih je “Duropak”, od koje su Austrijanci napravili jednu ozbiljnu firmu. Naravno više nemaju onaj broj zaposlenih jer je automatizovana proizvodnja, ali firma radi fantastično. Imamo i “Kuper tajers” koji je takođe napravio dobro preduzeće za proizvodnju guma. “Henkel Merima” je dobra privatizacija, ti ljudi su toliko društveno aktivni i odgovorni, pomažu maksimalno Kruševac, ali naravno nemaju više 2.000 radnika, već 250 jer je proizvodnja automatizovana. Oni počinju da grade veliki logistički centar u Kruševcu na nekuh 25.000 kvadrata koji će da im bude baza za čitavu Evropu. Ali više ne može da se desi da investitor čeka više od 15 dana za građevinske dozvole, ili bilo koji drugi dokument.

Šta ćete poslovno da razvijate?

- Prvo, Kruševac je bogat turistički grad. Imamo jednu Ribarsku banju, planinu Jastrebac, naše jezero pogodno za ribolov. Ribarska banja ima specijalnu bolnicu koja ima kapacitete i za odmor, najbolji spa centar u Evropi. Drugi deo je poljoprivredna proizvodnja. Nekada smo bili poznati po velikoj proizvodnji kalemova, to moramo da vratimo tako što ćemo pomoći proizvođačima. Povoljni su uslovi i za proizvodnju junećeg mesa, bebi bifa, jer imamo preko 200 farmi koje stoje prazne godinama. Pokušavamo da obnovimo i fabriku ulja koja je uništena totalno. Time pomažemo i proizvođačima koji će dobiti subvencije u semenu, đubrivu za proizvodnju suncokreta. Očekujemo i ekspanziju “Rubina”, koji je zasadio 70 hektara vinograda samo u ovoj godini samo.

Šta biste vi izdvojili kao najveći problem, šta vas najviše brine?

- Kruševac je grad vrednih i dobrih ljudi. Preko im je potrebno povezanost Koridora X i Koridora XI, izgradnja kraka E761 od Pojata do Preljina. Lokalne samouprave koje su blizu autoputa lakše dolaze do investitora jer imaju infrastrukturu koja je njima potrebna.

I za kraj jedno političko pitanje. Najavljene su smene oko desetak gradonačelnika i šest direktora javnih preduzeća iz redova SNS-a. Dokle se stiglo?

- Predsednik SNS-a Aleksandar Vučić će uskoro saopštiti imena tih ljudi. Pozvaće ih pre toga na razgovor, pa ćemo objaviti koje su to lokalne samouprave mogle bolje da rade. Ovde nije reč o nepoštenim ljudima, koji su uhvaćeni u nekim malverzacijama, nego o ljudima koji se nisu snašli na mestima koja su im poverena. I njihovi rezultati nisu u skladu sa onim što mi želimo. Ovo je prvi put za 23 godine, koliko postoji višestranačje u Srbiji, da neka stranka zada sebi takav zadatak i sprovede ga u delo. Svi su pričali, a to niko nije uradio.

(N. Sekulić)