OMRAŽEN, ALI I OBOŽAVAN: Sve što niste znali o Pablu Eskobaru (FOTO)

Rođen je kao siromah u faveli, a u faveli je kao milijarder i umro dan nakon što je proslavio svoj 44. rođendan. Za života bio je hodajući mit, čovek podjednako obožavan koliko i omražen. Nijedan drugi narko-trafikante nije ni pre ni posle njega dostigao taj nivo popularnosti i legendarnosti kao on, niti su i za jednim drugim plakali milioni obespravljenih.

Pablo Eskobar je bio tvorac i vođa najmoćnijeg narko-kartela u istoriji, a lov na njega koji je rezultirao njegovim ubistvom pre tačno 20 godina bio je medijski događaj par ekselans, što samo svedoči o statusu koji je imao u svetskim okvirima.

Ocrnjen je u istoriji kao čovek koji je svojom drogom ubijao i uništavao milione ne bi li mogao da zgrće i do tri milijarde dolara godišnje, dok su njegova dobročinstva zaboravljena.

Njegova kriminogena prošlost je nesporna, međutim, postoji deo istine koji se retko, skoro uopšte nije provlačio po medijima i samim tim ostao je nepoznanica za širu javnost.

U želju da vam prenesemo potpunu istinu o čuvenom narko-bosu, krenućemo od početka.

KO JE, UKRATKO, BIO PABLO ESKOBAR

Rođen je u Rionegru, malom kolumbijskom gradiću u blizini velikog Medeljina, kao treće od sedmoro dece. Njegova porodica je bila toliko siromašna da svoju decu nisu imali čime da hrane, tako da se mladi Pablo čim je malo porastao počeo baviti prevarama i sitnim kriminalom ne bi li sebi i svojima obezbedio hleb na stolu.

- Sećam se da mi je jednog dana kada smo bili tinejdžeri rekao: "Nijedan bogataš ne čini ništa da pomogne siromašnima. Kako da popravimo nejednakost u ovoj zemlji? Tako što ćemo krasti od bogatih! Bogati u ovoj zemlji imaju automobile. Hajde da ukrademo odmah onaj tamo!" - priseća se njegov rođak Haime Gavirija, Eskobarov osuđeni saradnik.

To, međutim, nije moglo da mu pomogne da dostigne cilj koji je sebi zacrtao: da do svog 22. rođendana postane milioner. Zato se uskoro okrenuo lukrativnijem kriminalu: otimanju bogataša zbog otkupa (tako je zaradio prvih 100.000 dolara), krijumčarenju robe na crnoj berzi i - dilovanju droge.

Vrlo brzo se podigao na lestvici i postao vođa Medeljinskog kartela, najmoćnijeg u Kolumbiji. U svom džepu je držao političare (jedno vreme je na talasu glasova proleterijata bio i narodni poslanik), sudije, policiju i sve one koji bi mogli da mu pomognu ili odmognu. Bio je kralj kokaina koji je švercovao po celom svetu, a najviše u Ameriku. Ubijao je svakoga ko bi mu stao na put, pa bio on ministar pravde ili najobičniji ulični pripadnik snaga reda.

- Lično sam ubio oko 250 ljudi, ali samo psihopata broji - kaže Đon Hairo Velaskez Vaskez zvani Popaj, koji kaže da je bio desna ruka Pabla Eskobara, koga su zvali "El Patron" ili "El Senjor".

To se, ipak, uglavnom zna. Ne želimo da se bavimo opštepoznatim stvarima. Hajde da se upoznamo sa onim što je praktično nepoznato.

KAKAV JE PABLO ESKOBAR BIO KAO ČOVEK

Porodica dugo nije znala za poreklo bogatstva njihovog najmoćnijeg izdanka, tvrdi njegova rođena sestra Lus Marija. Umesto da na to obrate pažnju, koncentrisali su se na ono što je Pablo činio za zajednicu u svom gradu.

- Odrastao sam u siromaštvu, u porodici bez sredstava da pokrije osnovne potrebe. Kao i mnogi Kolumbijci, jedva smo preživljavali. Nisam stranac problemima u ovoj zemlji - govorio je sam Eskobar.

Pošto je voleo fudbal, jedna od prvih stvari koju je uradio sa svojim novcem je kupovina sportske opreme lokalnim klubovima i reflektora za njihova igrališta. Zapravo, za sve što je bilo potrebno i za sve što je novac mogao da kupi tu je bio Pablo. Nakon toga je išao po siromašnim četvrtima i redom gradio osvetljene multisportske terene za decu, te organizovao turnire i davao nagrade najboljima.

- Pabla su svi kritikovali zato što je narko-bos. Ali nas nije bilo briga, mi smo bili srećni što nam je neko dao novi teren umesto droge - kaže Leonel Alvarez, legenda kolumbijskog fudbala i čovek koji je svojim uspešno izvedenim jedanaestercem za Atletiko Nasional doneo 1989. godine svojoj zemlji prvu titulu u Kopa Libertadores.

Upravo je uspeh ovog kluba intrinsično povezan sa uspehom Pabla Eskobara, pošto je on bio njegov (tajni) finansijer tih godina, zahvaljujući kome su najbolji igrači ostajali u timu, a novi dovođeni. I drugi su narko-bosovi ulagali u fudbal, jer je to najlakši način da se opere novac, ali niko nije postigao što i on. Kolumbijski fudbal je zahvaljujući prvobitnoj Pablovoj inicijativi počeo da raste, kulminirajući u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1994, kada je čak i Pele smatrao Kolumbiju za glavnog favorita ovog takmičenja.

Eskobar je imao običaj da dovodi "svoje" fudbalere na ranč kako bi igrali samo za njega, ali i da se kladi sa meksičkim prijateljima u tim mečevima. Nije bilo ništa neobično da na njegovo imanje slete privatni avioni krcati najvećim zvezdama južnoameričkog i svetskog fudbala, koje su za to bile bogato plaćene, da Pablo i njegovi partneri izaberu svoje "timove snova" i da se klade na pobednika u nekoliko miliona američkih dolara.

Toliko je Pablo bio zaluđen fudbalom. Ali njegov se humanitarni rad, ako nam se dozvoli sloboda da ga tako nazovemo, ne završava na tome.

- Pablo je mnogo investirao u zajednicu. Činilo ga je srećnim da vidi da je narod srećan - kaže Haime Gavirija.

Ovo je dokazivao na bezbroj načina. Gradio je bolnice u kojima se najniži stalež besplatno lečio, škole u kojima se besplatno školovao, i pristojne kuće dostojne ljudskih bića koje sami nisu mogli da priušte. Jednoga dana, kada je na radiju čuo da je neka favela izgorela do temelja, svom rođaku Haimeu je rekao: "Hajde, idemo tamo" i na licu mesta zatekao 700 ljudi bez krova nad glavom. Odlučio je da svakoj od tih porodica sagradi dom, a stanovnici su to novo naselje nazvali "Pablo Eskobar".

Koliko mu je novac bio beznačajan u odnosu na sreću bližnjih, možda najbolje svedoči glasina da je jednom prilikom, u toku skrivanja, spalio dva miliona dolara da bi zagrejao bolesnu ćerku.

Siromašni su zato počeli da ga gledaju kao mesiju poslatog od strane Boga, osobu koja im je dala hranu i posao, osobu koja je bez pitanja davala novac svakome ko bi ga zamolio. On je postao odgovor na sve njihove molitve, a oni su ga zauzvrat čuvali, tajili informacije od vlasti i činili sve što je u njihovoj moći da mu pomognu.

Stoga ne treba da čudi reakcija te obespravljene klase kada je koalicija kolumbijske vojske, policije, desničarskih paravojnih formacija, suparničkog Kalijskog kartela i američkih bezbednjaka konačno 2. decembra 1993. godine pronašla i usmrtila njihovog Pabla Eskobara, narko-trafikantea, najtraženijeg čoveka na planeti Zemlji i njihovog spasioca.

Dok su bogati i moćni slavili, otvarali šampanjce i pakovanja kavijara, milioni sa kojima je podelio svoje bogatstvo su plakali i urlikali, a od njihove bolne cike i vriske tresao se Medeljin. Na njegovu sahranu došle su stotine hiljada, da odaju počast i isprate svog dobrotvora koji im je unapredio živote u svakom mogućem smislu. Nikada ga nisu zaboravili, a čak se i dan-danas mole za njegovu dušu.

- Kada je šef umro, zemlja se zatresla, a vetar je urlao "Pablo Eskobar" - kaže Fransisko Maturana, trener Atletiko Nasionala iz 1989. godine.

I zaista, koliki-toliki red koji je do tog trenutka vladao u glavnom gradu Eskobarove imperije prestao je da postoji, a svako je postao lovina.

Mir u Medeljinu je otišao u grob zajedno sa svojim tvorcem.

(V. V.)