INTERVJU, DIREKTOR ŽELEZNICE: Ovde se kralo 10 do 15 miliona nedeljno! (FOTO)

Generalni direktor "Železnica Srbije" Dragoljub Simonović u intervjuu za Telegraf.rs govori o stanju zatečenom u momentu kad je preuzeo funkciju, o mnogobrojnim mahinacijama, zloupotrebama u sistemu i korupciji, razlozima nerealizovanih kredita zbog kojih je njegovo preduzeće plaćalo ogromne penale, ali i o tome kako su za samo nekoliko meseci povećani prihodi za 1,2 milijarde dinara!

Simonovića smo zatekli na radnom mestu, gde, kako kažu zaposleni u ovom preduzeću, dolazi na posao prvi, a odlazi poslednji.

- Ova zgrada jača je od bilo kog ministarstva, tu je zaposleno 2.000 radnika - počinje s vrata priču generalni direktor "Železnica Srbije" i dodaje da "u životu nije imao teži posao od ovoga", a radio je, kaže, mnoge teške stvari.

  Šta ste konkretno zatekli kad ste preuzeli dužnost prvog čoveka "Železnica Srbije"?

- Sačekali su me nepovučeni krediti veći od 500 miliona evra. Takođe, nismo povukli ruski kredit od 800 miliona dolara, kuvajtski, češki... Otprilike pre četiri godine trebalo je da ovi krediti budu povlačeni. Mi smo zbog njihovog nekorišćenja plaćali penale u visini od 20 miliona evra po raznim osnovama. Veća šteta od toga je što Srbija nije dobila pruge od 160 kilometara na sat i što nismo kupili nove vozove, a imali smo pare za to. Zato nam i vozovi danas ispadaju iz šina, a to je nemerljiva šteta za Železnicu Srbije.

  Kako to da su odjednom povučeni svi krediti i da se krenulo s radom?

- Aktivirao sam sve do jednog kredita. Kupili smo 21 voz, potpisali ugovor s ruskom državom o kreditu, aneks 1 o početku izgradnje pruge Pančevo-Beograd iz tog kredita. Tri puta je Železnica ispred svojih partnera u potpisivanju aneks 2 ugovora za izgradnju pruge na Koridoru 10, čekamo da nam ruski partner završi svoje poslove i da uđemo u realizaciju posla. Iz tog kredita radićemo prugu Ruma-Golubinci, Mala Krsna-Sopot-Kovačevac, a ostaju nam tri deonice oko Niša koje će biti završene do 2015. godine. Sve poslove oko realizacije kuvajtskog kredita za izgradnju Prokopa smo završili i čekamo saglasnost njihovog fonda da možemo da raspišemo tender. Time će sledeće godine na teritoriji Srbije Železnice imati najveća gradilišta. Mora da se radi.

  Kad očekujete da Srbija i njeni građani vide prve rezultate tog rada?

- Otprilike za tri godine očekujem da će Železnica biti bitno drugačija u odnosu na sadašnju. To znači da ćemo imati prugu gde će se voziti brzinom od 120 do 160 kilometara na sat i 60 novih vozova. To su elektromotorni vozovi švajcarske proizvodnje, a u opticaju je i kupovina 15 novih lokomotiva u visini od 60 miliona evra. Moram da napomenem da smo i pokrenuli implementaciju češkog kredita na relaciji Niš-Dimitrovgrad, vrednost posla je 120 miliona evra, a u pregovorima smo s kineskom bankom za postavljanje optičkog kabla na prugama.

  Koji je razlog što svi ti krediti nisu povlačeni? Da li ste pitali svog prethodnika zbog čega to nije činio, a plaćani su "penali"?

- Prvo sam to uradio. Rekao mi je da ne zna.

  Nije tajna da je Železnica plaćala ogromne "penale"? Zbog čega su sve minusi plaćani?

- Plaćani su ogromni penali za sve i svašta. Tako smo imali primer gde je vešto izrežirana situacija da smo plaćali penale izvođaču radova jer mu kroz eksproprijaciju nismo omogućili ga da uđe u posede i radi prugu. To se planski radilo na taj način tako što se kupilo 15 parcela, pa se preskoči 5, pa se kupi 15 i onda kad izvođač radova koji radi prugu, a taj isti izvođač je dobio posao na tenderu s najmanjom mogućom cenom, dođe do parcele koja nije kupljena, on obustavi posao i čeka. Plaćaju mu se penali i tako ispadne tri puta skuplji od svakog drugog ponuđača na tenderu. Međutim, šta se dešava? Promenila se vlast i mi za dva meseca završimo eksproprijaciju, ono što prethodna vlada nije uradila za dve godine. Tu se taj izvođač nađe u velikim problemima, jer više ne može da naplaćuje penale i sad mu ne odgovara da radi po onoj najminimalnijoj ceni po kojoj je izabran, a to je samo jedan od slučajeva.

  "Železnice Srbije" su u prvih osam meseci ove godine smanjile gubitke za tri milijarde dinara i povećale prihode za 1,2 milijarde, odnosno 18 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Na koji način?

- U prva četiri meseca nismo mogli da napravimo nikakve uštede jer smo plaćali penale, tako da pričamo o uštedi od aprila do avgusta. Počeli smo da utežemo sistem. Uveli smo mere štednje pre nego što je Vlada Srbije uvela mere štednje na nivou države. Smanjio sam strahovito veliku pljačku. Ovde je ona izvođena savršeno i na mnogim nivoima. Ovde se kradu koloseci, skretnice, pragovi, pa prepodaju nama ponovo, celi vagoni i delovi vagona, nema šta se ne krade, samo je pitanje na kom nivou se pljačka izvodi. Veliki problem je bio i sektor javne nabavke. Žale mi se mnoge firme da su ranije dobijali tendere, a sad ne ispunjavaju uslove, iako su to isti uslovi koji su i tada važili. Što se tiče nabavke, još nisam zadovoljan do kraja po tom pitanju, otklonili smo mnoge slabosti, ali ih ima jos. U Železnici se krade nedeljno po 10 do 15 miliona dinara. Vrlo brzo ćemo izaći sa spiskom šta smo sve uhvatili do sada, u pitanju su milijarde. Sve je to uticalo na smanjenje troškova, a uvećanje je ono što smo zaradili od našeg rada. Bilo je i mahinacija koje su nanosile štetu Železnici tako što je, na primer, dogovoren posao da se za određeno vreme preveze neka roba za jednu stranu zemlju u drugu. Šta se onda radi? Namerno se parkiraju vagoni negde i tako oni tu leže i čekaju, a mi plaćamo penale. Toga više nema. Ono što smo uštedeli, tim novcem sada opravljamo sami pruge.

  Nabrojte nam koje ste sve zloupotrebe u poslovanju zatekli?

- Zatekao sam brojne primere neracionalnog trošenja para, bahatosti i odsustva bilo kakve vrste kontrole i odgovornosti, što je godinama unazad preduzeće, ali i državu Srbiju i sve njene građane, koštalo mnogo para. Tako sam zatekao vozni park s više stotina automobila, koji je "Železnicu" koštao godišnje 700.000 evra. Tu su se dešavale najveće zloupotrebe jer se gorivo najpre plaćalo karticama, pa gotovinom i najzad se točilo na železničkim pumpama. Zato smo odmah doneli odluku da prodamo 103 službena vozila i da kupimo terenska vozila za izvršnu službu. Zloupotreba je bilo i prilikom kupovina skupe mašine za održavanje infrastrukture, koja nikada nije radila. Preko 100 miliona dinara iznosili su troškovi reprezentacije, 4 miliona za račune za 4.000 fiksnih telefona, a 40 miliona za mobilne telefone.

  Uveli ste antikorupcijske telefone i email adrese gde građani anonimno mogu prijaviti pljačku. Kakve rezultate daje ta akcija?

- Svakog petka dobijam rezultate, uglavnom ljudi govore istinu i daju nam prave podatke gde treba da udaramo. Te podatke niko u ovoj zgradi ne zna sem mene. Kad dobijem podatke, tog momenta dajem nadležnim službama nalog da reaguju. To daje jako dobre rezultate, jer gde god smo udarili, uočili smo korupciju i pljačku na delu.

  Koji su prioriteti Železnica Srbije u narednom periodu?

- Koridor 10 je prioritet broj 1. Kad to regulišemo, tih 200 kilometara pruge, onda sledi Koridor 11 Beograd-Bar, oko 400 do 500 kilometara pruge remontovane za brzine do 160 kilometara na sat. Stari materijal koji skidamo ne bacamo već ulažemo u pruge nižeg ranga i to radimo iz sopstvenih sredstava, a ne podižemo kredite.

(D. Zlojutro)