GDE JE TELO DIMITRIJA LJOTIĆA: Prazna grobnica u Sloveniji!

U slovenačkoj javnosti posle dugo vremena pokrenuta je tema šta se dogodilo sa telom Dimitrija Ljotića koji je 23. aprila poginuo u saobraćajnoj nesreći u Dobravljah kod Ajdovščine, a o telu i nestanku kruže dve priče.

Istoričar magistar Renato Podbersič mlađi objasnio je zašto je Ljotić sa svojim korpusom došao u zapadnu Sloveniju.

- Jeseni 1944. Crvena armija oslobodila je Srbiju i 20. oktobra zakoračila u Beograd, a neposredno pred ulazak Sovjeta u prestonicu on je sa svojim sledbenicima napustio Srbiju i došao na područje Primorske (zapadni deo Slovenije) sa jasnim ciljem. Ljotić je nameravao da ujedini sve protivkomunističke snage i uz pomoć Anglo-Amerikanaca udari na Jugoslaviju i zemlju da oslobodi komunizma - kaže Renato Podbersič.

Njegove jedinice brojale su nekoliko hiljada ljudi koji su sa svojim porodicama uspeli da pobegnu od komunista i bili su naseljeni na područiju Postojne. Komandu je vodio general Kosta Mušicki, jer je Ljotić bio pre svega političar.

- Tu su bili Ljotićevci, Mihailovićevi četnici, Dinarska četnička divizija popa Momčila Đujića, deo primorskih i hrvatskih domobrana, ukratko konglomerat stanovništva koji je bežao pred komunistima i koji su preko Gorice i Soče pobegli pred partizanima u Italiju. Ljotić je 22. aprila pozvan iz Postojne u Šempeter kod Gorice, gde je štab imao Momčilo Đujić, da kordinira povlačenje pred partizanima u Italiju. Na put je krenuo narednog dana u Dobravljah kod Ajdovščine. Neposredno pred nesreću partizani su porušili most, a Ljotićev šofer Ratko Živadinović, koji je imao slab vid sa dioptrijom -11, u mraku nije video delimično uništen most i u nesreći 23. aprila 1945. Ljotić je poginuo u saobraćajki - ispričao je Podberšič.

Ljotićevo telo je prebačeno u Šempeter iz praktičnih razloga jer su se tamo nalazili patrijarh Gavrilo i vladika Velimir. Uz počasnu stražu njegovo telo je izloženo u zamku grofova Koronijev i 26. aprila su ga pokopali na obližnjem groblju.

- Ljotića su pokopali u grobnicu nekadašnjeg mađarskog oficira sa svim vojnim počastima, počasnom stražom i počasnim salvama. Sa velikim interesovanjem sahranu je pratilo domaće stanovništvo, neki dobrovoljno, a neki i na silu. Njemu nije bilo suđeno da leži u miru. Danas je njegova grobnica prazna i o tome kako je njegovo telo nestalo pričaju dve priče, koje zvanični dokumenti i dalje ne potvrđuju - objašnjava Podberšić.

Prva verzija kaže da je grob prekopan u zadnjim danima savezničke uprave u zoni A, 1947. godine neposredno pred priključenje Šempetera Jugoslaviji. Priča kaže da su se tada vratili njegovi borci iz inostranstva i njegovo telo odvezli sa sobom u nepoznato, zbog straha od skrnavljenja.

Druga priča kaže da je telo u grobnici ležalo do 1977. godine, do potpisivanja Osimskog sporazuma. Po potpisivanju su navodno Ljotićevi preživeli saborci potkupili lokalne grobare da telo otkopaju i da im ga predaju, kaže Podberšič, i dodaje da se danas svi slažu da Ljotićevo telo više nije u Šempetrskoj grobnici.

On kaže da je lokacija novog groba samo predmet nagađanja, ali njegovo telo sigurno nije nikada prebačeno u Srbiju, jer je tamo dugo važio za ratnog zločinca. Kao poslednja lokacija gde je zakopan pominje se tajna lokacija u Italiji.

Dimitrije Ljotić se rodio 12. avgusta 1891 u Beogradu. Po Prvom svetskom ratu je u Smederevu otvorio advokatsku kancelariju i učlanio se u Narodnu radikalnu stranku. Godine 1931. postao je ministar pravde u Vladi Petra Živkovića. Sa svojim istomišljenicima 1935. osnovao je Jugoslovenski nacionalni pokret Zbor, koji je svoje uzore imao u italijanskom fašizmu i nemačkom nacizmu. Po nemačkoj okupaciji Ljotićevci su 1941. osnovali Srpsku stražu, pomoćnu policiju za borbu protiv partizana. Pred pad Beograda 1944. pobegao je iz Srbije prema Italiji.

(Telegraf.rs / Izvor: Slovencke novice)