AFERA UKRADENE BEBE: Nasilno su mi probušili vodenjak, drogirali me i porodili (FOTO)(VIDEO)

"Stalno razmišljam o toj bebi. Razmišljam kako su lekari tako mogli da se ponesu prema meni i prema bebici. Setim se svega toga, sita se isplačem i samo kažem da je nemoguće da sam izgubila to dete. I zamislim kako bi se ono sad igralo sa ostalom decom. Danas bi imalo pet godina."

Ovim rečima za Telegraf počinje svoju priču dvadesetšestogodišnja Mirjana Pavlović iz Bogatića, jedna od desetine hiljada žrtava bebi-trafikinga u Srbiji. Ova mlada žena najveću životnu tragediju doživela je 2008. godine. Te dane, kako kaže, pamtiće do kraja života.

Decembra 2008. godine, u sedmom mesecu trudnoće, Mirjana je dobila bolove i krvarenje. Iz Bogatića, gde živi, otišla je u bolnicu u Loznicu. Tamo je krvarenje zaustavljeno, dobila je lekove i prenoćila u bolnici. Sledeće jutro imala je brojne preglede, među kojima i ultrazvuk.

- Doktor koji me je pregledao rekao je da sam super, da nema opasnosti i da je sve u redu. Ipak radi sigurnosti, i ispitivanja rekao je da me mora poslati u Narodni front - priča Mirjana. Kako kaže, tada je bila srećna što je sve u redu i nije ni slutila šta je očekuje.

- Kada sam primljena u Beogradu, doktori su me pregledali i svaka informacija je bila drugačija, nijedna se nije slagala. Smestili su me u neku sobicu, koja je dva sa dva, i u kojoj ima samo krevet (kao kolica koja se guraju niz hodnik), ima jedna komoda i lavabo. Nakon toga, u tu sobicu je ušla doktorka, koja se nije ni predstavila, nije mi se ni obratila, i probušila mi vodenjak, nakon čega je odmah otišla. Nje više nije bilo, nije se pojavljivala i ja je više nisam videla", priča Mirjana i dodaje:

- Posle pola sata došla je jedna sestra koja mi je dala inekciju u debelo meso. Ja sam nju pitala za šta ste mi dali tu injekciju, a ona mi je rekla “Šta se praviš luda, da ti ublaži bolove”. Ja sam ostala tu bez teksta jer u tom trenutku nisam imala nikakve bolove, nisam osećala da ću se poroditi, niti sam imala bilo kakve tegobe  - priča Mirjana i objašnjava kako se u narednim satima osećala pospano, opijeno, ošamućeno, dok na kraju nije potpuno zaspala.

Pričajući o tom kobnom 18. decembru 2008. godine, Mirjana se priseća najupečatljivijih detalja koji su joj ostali urezani za ceo život.

"Doktor koji mi je radio ultrazvuk kad sam stigla u bolnicu obišao me je dva puta. Prvi put me je pitao: "Ko ti je probušio vodenjak?" , ja sam mu rekla neka dokrtorka ne znam koja. Onda su neke sestre prošle hodnikom i on ih je pitao :"Da li znate ko je ovoj probušio vodenjak?", i sestra mu je rekla koja je doktorka to uradila. Te sestre su svratile u sobu, stajale, doktor me pregledao i otišao. Posle sat vremena ja se još nisam porodila, doktor je opet došao, pregledao me i rekao “Da se boriš i za svoje dete i za sebe!”, priča Mirjana. 

- Kada sam osetila da je porođaj krenuo viknula sam: "Sestro hoću da se porodim, na šta mi je ona rekla - pa porađaj se! Otišla je da zove doktora koji mi je radio ultrazvuk, na šta joj je on rekao: Ne pada mi na pamet da je ja porađam, da ja sutra imam sa njom i sa njenom porodicom problema. Onaj ko joj je probušio vodenjak, on nek je i porađa - priseća se ova mlada žena.

U narednim satima, "injekcija protiv bolova" počela je da deluje i Mirjana se osećala opijeno, i ošamućeno, čula su joj bila oslabljena.

- Gde su mi probušili vodenjak tu sam se i porodila, tu sam i posle porođaja zaspala. Kada sam se probudila i dalje sam bila u istoj sobici, tu sam i pitala za moje dete, a sestra koja mi je dala injekciju je počela da urla: "Šta se praviš luda, tvoje dete je umrlo". Ja sam počela plakati, a sestra mi kaže:  “Šta se praviš, nisi ti baba koja ne može roditi još koje dete.” - kroz suze priča Mirjana. 

Mirjana priča kako sa doktorkom koja joj je probušila vodenjak više nije imala kontakta. Objašnjava kako su joj nekoliko dana kasnije, dok se još oporavljala ( u istoj sobici, sama i bez direktonog kontakta sa drugim pacijentkinjama) poslali matičara koji ju je pitao želi li ona da sahrani dete ili ne. Nakon konsultacije sa suprigom, Mirjana se odlučuje da bolnica sahrani dete. Unezverena, uplakana i još nesvesna onoga šta joj se dogodilo, potpisuje papir bez detaljnog čitanja. Nije dobila nijedan primerak tog dokumenta. Danas veruje da je potpisala usvajanje. Danak bolu, rastrojstvu i neiskustvu.

Po povratku u Bogatić odlazi kod svoog lekara koji joj je nakon pregledanja papira rekao: "Ja u ovo ne mogu da verujem. To što su on tebi uradili... Samo mogu da ti kažem da je tvoje dete među živima, a ne među mrtvima."Tražeći dalje potvrde lekra, Mirjana je došla i do jednog koji radi u bolnici gde se porodila, koji joj je rekao: Ja bih ti pomogao, ali neću da gubim posao!

Kako kaže, svesna toga šta joj se dogodilo postala je kada je odgledala jedan televizijski serijal o krađi beba. Gledajući tu emisiju, počela je da prepoznaje neke od stvari koje su joj se dogodile. Onda je počela da proverava dokumentaciju.

Na papirima koje je Mirjana dobila iz bolnice nema faksimila. Vreme smrti deteta se ne poklapa u dokumentima. Porođena je u nesterilnoj sobi, a veruje da je dobila "neku vrstu opijata", jer anesteziju daje anesteziolog u posebnim uslovima. U bolnici su svi vikali na nju i nije imala kontakta ni sa kim nekoliko dana, sem sa medicinskim osobljem. Kasnije je saznala da nije praksa da matičar dolazi u bolnicu, a danas veruje da to i nije bio matičar. Nema podatke o tome koji doktor ju je primio, kao ni ko ju je porodio. Obdukcioni nalaz je prema papirima bio gotov za svega 6 dana, a ona ga je na kućnu adresu dobila za mesec dana.

Vladimir Čičarević, predsednik Udruženja “Roditelji nestalih beba” veruje da je Marijana ima osnovane sumnje da veruje da je njeno dete tog kobnog 18. decembra 2008. godine ukradeno.

- Pre svega da li je normalno i etički da se trudnica porodi u jednom nesterilnom špaizu, bez anesteziologa, sterilnih instrumenata, da li je normalno da se trudnici u tom istom špaizu daje injekcija koja je posle par sekundi dovodi u narkotično stanje posle čega dotična upada u dubok san tokom kojeg je doktorka porađa, a da ona to ne oseća ni najmanje i nakon svega toga je ostavljaju u istoj prostoriji! Marijana je namenski bila smeštena u izolaciju jer je od samog ulaska u bolnicu bila potencijalna žrtva - kaže Čičarević.

- Takođe se dovodi u pitanje i medikament koji je primila muskularno a koji je delovao kao totalna anestezija. Nama su neke babice koje nisu umešane u krađu beba rekle da su se koristili lekovi "formidal" ili "dormikum", koji se koriste kod narkomana kada su u teškim apstinencijalnim krizama, onda mozete misliti koliko je to jak lek. Sve više majki javlja sa osnovanim sumnjama da su bile drogirane pre i posle porođaja - objašnjava predsednik Udruženja"Roditelji nestalih beba".

(M. Batinić)