TELEGRAF U BOLNICI LAZA LAZAREVIĆ: Među pacijentima inteligentni i uspešni ljudi! (FOTO)

U Srbiji ima više od 300.000 osoba sa nekim oblikom mentalnog poremećaja. U ovom trenutku, međutim, tek nešto više od 4.000 njih nalazi se na bolničkom lečenju u psihijatrijskim ustanovama.

Prema rečima direktora Specijalne psihijatrijske bolnice "Dr Laza Lazarević" prof dr Milutina Nenadovića podaci o tome koliko u Srbiji ima pacijenata obolelih od mentalnih poremećaja, samo su pretpostavljeni. Zašto se, međutim, drastičan broj obolelih ne nalazi u klinikama, saznajemo, dolazi odatle što većina pacijenata ne želi sebi da prizna da ima psihičko oboljenje.

Dodajte tome i da se najbliži obolelih više plaše osude okoline nego pogoršenja stanja obolelog i računica je jednostavna!

- Najveća zabluda sredine je da su naši pacijenti opasni - počinje priču za Telegraf prof dr Nenadović dodajući da je u poslednja 24 časa u Urgentnu službu primljen 21 bolesnik. Od tog broja na lečenju je zadržano njih jedanaest.

Na pitanje kojih slučajeva je u poslednjih 24 časa bilo najviše dobijamo krajnje alarmantan podatak, prema kojem je u naznačenom vremenu primljeno čak pet pacijenata, koji su pokušali da izvrše samoubistvo. To, nažalost, nije rekordni podatak.

- Prošle godine u aprilu oboren je rekord kada je čak pet pacijenata u istom danu pokušalo da izvrši samoubistvo, i to skokom sa mosta - priča dr Nenadović otkrivajući uzgred da statistika pokazuje kako dva do tri puta više muškaraca pokuša samoubistvo u odnosu na žene.

- Pre nekoliko meseci jedna pacijentkinja pokušala je nekoliko puta da se ubije. Pošto joj nijedan od pokušaja, čak ni izletanje pred šleper na auto-putu, nije uspeo, odlučila je da se obesi na Brankovom mostu. Kada sam je upitao zašto je odlučila da se obesi, a ne da skoči, odgovorila je: "Pa, kako da skočim kad ne znam da plivam"? - priča prof Nenadović.

Ne samo na klinici među 500 pacijenata (koliko ih leži na odeljenjima bolnice u Višegradskoj i u Padinskoj skeli) već uopšte, najrasprostranjenija mentalna bolest je depresija. Od nje boluje čak 80 odsto ukupnog stanovništva.

Žene češće oboljevaju od depresije. Statistika pokazuje da na svakog muškarca, dve žene obole od ove bolesti. Među pacijentima ima i sjajnih studenata, slikara, uspešnih biznismena... Bolest ne bira.

- Kada obole uspešni studenti, njihovi najbliži imaju običaj da kažu kako su "preučili" - priča prof Nenadović, dodajući da je jedna od najčešćih zabluda u vezi sa težim oboljenjima svakako ona da shizofrenija može da se dobije sociološkom interakcijom.

- Shizofrenija je genetsko oboljenje, koje se javlja između osamnaeste i dvadeset i četvrte godine. Postoji jedno staro naučno objašnjenje, koje najplastičnije opisuje razliku između duševnog bolesnika i neurotičara. Prvi "ne može da hoće", a drugi "neće da može" - priča dr Nenadović, dodajući da obolele na kliniku dovode najbliži, a da su psihijatri ti koji ih dalje ubeđuju zašto treba da ostanu na lečenju.

- Kod svih pacijenata prva reakcija je - negacija! Svi veruju da nisu bolesni, da su ih greškom ili zaverom doveli kod nas - objašnjava dr Nenadović.

Primećujemo da su uslovi na klinici sasvim pristojni. Pored ulaganja naših lekara iz dijaspore u obnovu pojedinih odeljenja, novina je svakako i otvaranje jedinica intenzivne psihijatrijske nege. No, daleko od toga da su dodatna ulaganja nepotrebna. Na odeljenjima bolničke jedinice "Padinska skela" (koja je kao deo Specijalne bolnice "Dr Laza Lazarević" osnovana na mestu nekadašnjih zatvorskih paviljona) saznajemo stanje je alarmantno.

- Prizemlja bolnice u Padinskoj skeli su doslovno potonula, a o tome da je zatvor sa kojim je bolnica razdeljena samo bodljikavom žicom u daleko boljem stanju, neću ni da pričam - kategoričan je prof Nenadović ističući kako bi u Padinsku skelu trebalo da se uloži najmanje 10. miliona evra kako bi se upristojili uslovi u kojima borave bolesnici.

Od ukupnog ulaganja u zdravstvo, za psihijatriju se izdvaja manje od dva odsto sredstava, što je tri puta manje nego u Albaniji! Problem je tim veći što je broj psihijatrijskih bolesnika u Srbiji daleko veći od broja ostalih bolesnika i što se na kraju ispostavlja da država ne samo da nema da uloži u unapređenje uslova bolničkog lečenja psihijatrijskih pacijenata, već nije spremna ni da izdvoji za njihove lekove.

- Nemamo kvalitetne lekove! Primera radi novi antipsihotici za koje nemamo novca su neuporedivo kvalitetniji od onih kojima mi lečimo pacijene. Otud je na našim pacijentima daleko vidljivije kada su pod terapijom, nego što je to slučaj sa pacijentima u svetu - završava priču za Telegraf prof dr Nenadović dodajući da bi bio zadovoljan i kada bi se ulaganja u psihijatriju sa dva, popela barem na četiri odsto.

(Katarina Vuković)