NEMAČKA SLAVI: 23. godišnjica ujedinjenja u senci razlika (FOTO)

Nemačka obeležava 23. godišnjicu ujedinjenja, ali razlike u razvoju i bogatstvu između bivšeg kapitalističkog zapada i nekada komunističkog istoka i dalje postoje i nestaju sporije nego što se očekivalo.

Trećeg oktobra 1990. godine Nemačka je zvanično ujedinjena, sa ciljem da oba dela zemlje u dogledno vreme budu jednako razvijena, ali bilans 23 godine kasnije ipak izgleda drugačije, navodi "Dojče vele".

Nemački mediji pišu da je narodu više ostao u sećanju 9. novembar 1989. godine kada je pao Berlinski zid, simbol podele Nemačke i blokovske podele celog sveta, što je bio kraj DDR-a i dan koji simbolizuje prilog običnih ljudi istorijskim promenama.

Razlike između siromašnog istoka i bogatog zapada su vidljive i posle dve decenije zajedničkog života i milijardi evra od "bogate braće", pošto zapad i dalje pomaže one sa istoka, iako to mnogi Nemci ne podržavaju.

Statistika često pokazuje da nije baš sve "ispeglano" i ujednačeno i da mnogi na zapadu države smatraju da istok ne treba dalje pomagati, ali i da oni na istoku, koji se "rve" s privrednim mukama, osećaju "žal" za prošlim vremenima, a iznad svega - za sigurnošću radnog mesta.

Prema proceni instituta Ifo, u obnovu istoka je do 2010. uloženo 1,6 milijarde evra, od čega je čak 70 odsto otišlo na socijalna davanja jer su, nakon promena, stotine hiljada ljudi na istoku ostale bez posla ili čekale penziju, a i danas svi koji primaju platu na zapadu moraju da izdvoje nekoliko desetina evra mesečno za razvoj istoka, navodi nemački radio.

Iako se popravio za dve decenije, istočnonemački BDP i dalje iznosi svega 71 odsto od nivoa na zapadu, produktivnost na istoku je za 20 odsto manja od zapadnonemačke, a nekada komunistički deo zemlje, gde danas nema gigantskih kompanija, ukupnoj industriji doprinosi sa samo 20 odsto.

Što se izvoza tiče, procenjuje se da zapad Nemačke izvozi deset puta više u odnosu na istočni deo, gde deset odsto ljudi danas nema posao.

Plate na istoku Nemačke su 1990. bile upola manje nego na zapadu, a u međuvremenu su dostigle 80 odsto zapadnog nivoa.

Iako su na istoku zarade manje, život je tamo nešto jeftiniji - prosečna kirija iznosi pet evra po kvadratnom metru stana, u proseku za dva evra manje nego na zapadu.

Zanimljiv je podatak da ksenofobija ima plodno tle kod starijih Nemaca sa zapada i mlađih Nemaca sa istoka, što stručnjaci objašnavaju time da su obe grupe u ranoj mladosti doživele slom autoritatnih sistema, a to vodi nesigurnosti i agresiji prema drugačijima.

Interesantna je i ova razlika - na istoku čak dve trećine žena rade puno radno vreme, a na Zapadu samo polovina njih.

Političar SPD-a Egon Bar, koji je bio arhitekta istočne politike bivšeg kancelara Vilija Branta 1970-ih, tvrdi da Nemci još nemaju nacionalni identitet jer Berlinski zid i danas u glavama Nemaca ometa ideju o jednoj naciji.

Kancelarka Angela Merkel, međutim, kaže da razlike između istoka u zapada mlađe generacije više i ne primećuju, kako prenosi Dojče vele.

Nemci će danas Dan ujedinjenja obeležiti centralnom proslavom u Štutgartu, gde će se okupiti politički i državni vrh zemlje, a među učesnicima biće i kancelarka Angela Merkel, predsednik države Joahim Gauk, predsednik Bundestaga Norbert Lamert i drugi visoki zvaničnici.

Centralna ceremonija obeležavanja Dana nemačkog ujedinjenja se, po protokolu, održava u pokrajini koja daje predsednika Bundesrata, gornjeg doma parlamenta, gde je zastupljeno 16 nemačkih federalnih jedinica - ovaj put je to Baden-Virtemberg, odnosno njen glavni grad Štutgart.

Nemačka ovu godišnjicu proslavlja u momentu tek završenih izbora i pred početkom koalicionih pregovora Merkelovih demohrišćana sa socijaldemokratama, ali i sa strankom Zeleni, tako da se pitanje formiranja nemačke vlade može, kako kažu socijaldemokrate, razvući do decembra ili januara sledeće godine.

Nemci ovu godišnjicu proslavljaju i sa partijom Levica, nastalom spajanjem naslednika bivših istočno-nemačkih komunista i WASG stranke, koja je na prošlim izborima osvojila preko osam odsto glasova i samouvremeno govori o tome da bez nje, socijaldemorkate, ubuduće neće moći imenovati kancelara.

Ovu godišnjicu Nemačka obeležava kao vodeća privredna zemlja EU, koja, bez obzira na dužničku i evro-krizu, i dalje može da bude primer zemlje blagostanja, na šta su Nemci veoma ponosni.

Nemačka je od ujedinjenja do danas postala centar moći i odlučivanja EU, zemlja u kojoj mnogi građani EU i traže i nalaze "uhlebljenje", i za koju se tvrdi da je zemlja jednakih šansi za sve.

To kako kažu dokazuje činjenica da u Nemačkoj, mnogi strani studenti, uz socijalno podnošljive cene studija, dobijaju svoje mesto, da se jedan Nemac turskog porekla nalazi na čelu jedne nemačke partije, da u Bundestagu sedi i jedan Afrikanac s nemačkim pasošem, a da je jedno siroče iz Vijetnama postalo vicekancelar.

Nemci, 23 godine posle ujedinjenja, imaju čemu da se raduju - u zemlji stabilne demokratije, koja se prostire od Alpa do Baltika i dalje, uprkos svetskoj finansijskoj i privrednoj krizi i sve većem siromaštvu, vlada, ipak, atmosfera socijalne stabilnosti i privrednog uspeha.

(Telegraf.rs / Tanjug)