NEMCI BIRAJU NOV BUNDESTAG: Osvaja li Merkelova nov mandat?

Poruke nemačkih lidera prate se i analiziraju, ne samo u toj državi, već u svim članicama Evropske unije, a sa ne manjom pažnjom i u Srbiji. Zato su i današnji savezni izbori jedna od najvažnijih tema gotovo svih evropskih medija. Aktuelna kancelarka Angela Merkel ima prednost, i veruje se, sigurno će ostati u vlasti. Ali, sa kim će vladati, o tome danas odlučuje 62 miliona Nemaca.

Samo dan pred glasanje, trećina birača u Nemačkoj bila je neodlučna. Zato i ne čudi slogan poslednjeg predizbornog okupljanja vladajuće Demohrišanske unije - "Sačuvajte hladnu glavu i glasajte za kancelarku". Bez obzira na lična politička opredeljenja, većina Berlinaca očekuje da će tako i biti.

I građani znaju da ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da će verovatno pobediti Merkelova, ali i da su i socijaldemokrate ojačale u poslednjih nekoliko nedelja.

Oni koji se nadaju da će Merkelova pobediti, smatraju da je ona odlična kancelarka i da je dobra i za druge zemlje, a ne samo za Nemačku.

Ima i onih koji smatraju da je ekonomska situacija u Nemačkoj suviše dobra da bi narod glasao za neku veću promenu.

Protivkandidat Angele Merkel i lider socijaldemokrata Per Štajnbrik već je odbacio mogućnost stvaranja velike koalicije levice i desnice nalik na onu, koja je pod vođstvom aktuelne kancelarke vladala Nemačkom od 2005. do 2009. godine.

Glavna opasnost i levici i desnici na današnjem glasanju preti od novoosnovane Alternative za Nemačku - stranke čiju okosnicu čine evroskeptični ekonomski stručnjaci, koji žele da Grčku i druge nesolventne članice Evropske unije izbace iz evrozone.

Ulazak ove nove snage u Bundestag, kao i mogućnost da cenzus prvi put u posleratnoj istoriji ne pređu liberali - mlađi parner u aktuelnoj vladi - mogli bi da ozbiljno zakomplikuju postizborne koalicione pregovore.

SVAKI NEMAC IMA DVA GLASA!

U Nemačkoj postoji "personalizovani proporcionalni izborni sistem", kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema. Svaki birač ima dva glasa - "prvim glasom" bira neposredno kandidata u izbornom okrugu, a mandat u Bundestagu dobija onaj ko ima prostu većinu glasova.

"Drugim glasom" birač odlučuje o poslanicima koji će preko pokrajinske stranačke liste ući u Bundestag. Ovi, "drugi glasovi" su i odlučujući, jer određuju koja stranka će dobiti najviše mesta u Bundestagu.

Na osnovu broja "prvih glasova" se raspodeljuju tzv. direktni mandati koje stranke smeju da zadrže, ali pri tome ne sme da se poremeti proporcija određena na osnovu broja "drugih glasova" pa se broj mandata po strankama srazmereno naknadno povećava. To znači da konačan broj poslanika u Bundestagu može i znatno da premaši propisanih 598 mesta.

(Telegraf.rs / Izvor: RTS)