PREPREKE RATU: Obamu bojkotuju u sopstvenim redovima?

Nova prepreka u planu predsednika SAD Baraka Obame da vojno napadne Siriju mogla bi da bude, ni manje ni više, nego u "njegovim redovima": predstavnici Demokratske stranke podeljeni su što se tiče pitanja uključivanja SAD u još jedan neizvestan rat na Bliskom istoku.

Naime, kako piše američki "Njujork tajms", veliki deo Obaminih pristalica koji su u više navrata glasali protiv ratova u Iraku i Avganistanu i po pitanju Sirije izražava rezerve. Ipak, kako deo Kongresa koji "drže" republikanci pokazuje male sklonosti da podrži Obamu u pitanju na koje je predsednik SAD uložio svoj politički kredibilitet, podrška svih demokrata biće neophodna kako bi rezolucija kojom se odobrava vojna intervencija u Siriji bila odobrena u Kongresu.

Demokrate kažu da su suočene sa teškim izborom: ići protiv želja svog, vrlo poštovanog i popularnog, predsednika ili prkositi glasačima kod kuće, koji se pretežno protive još jednoj vojnoj intervenciji SAD preko mora.

Prvi signal podele unutar demokrata nad "sirijskim pitanjem" pojavio se u sredu 4. septembra, kada je odbor Senata za spoljnu politiku - vrlo podeljeno - odobrio rezoluciju u upotrebi sile u Siriji. Dvoje demokrata glasalo je "protiv", dok se jedan samo prijavio kao "prisutan".

- Dve stvari treba uzeti u obzir: ugled administracije koju snažno podržavamo naspram otvorenog sukoba na Bliskom istoku, u kome, ukoliko plane rat, dovodimo u opasnost i ljude koje sami zastupamo - kaže jedna od predstavnica Demokratske strane u Predstavničkom domu Kongresa.

Kao osobu od koje "zavisi sudbina rezolucije", "Njujork tajms" označava poslanicu Nensi Pelosi iz Kalifornije. Ona se, kako je navedeno u tekstu, nije srela sa većim izazovom od kad je 2010. godine "progurala" Obaminu reformu zdravstva i pomogla da je Kongres izglasa i bez podrške republikanaca.

Iako tvrdi da će glasanje o ovom pitanju biti "stvar savesti", Pelosijeva marljivo radi kako bi zvaničnima Bele kuće pomogla da predlog o Siriji prođe. Od sastanka s Obamom u utorak, ona prati sugestije njenih partijskih kolega kako bi mogla da prilagodi Obamin predlog ne bi li dobio što širu podršku.

Međutim, čak i ona, iako poznata po tome što je sposobna da "rukovodi" svojim partijskim saborcima i u najtežim političkim neprijatnostima, sada bi mogla da se suoči sa problemom: kada je u pitanju rat, partijska lojalnost ne mora da bude tako moćna snaga kao što je bila u prošlosti.

Među onima u ovoj stranci koji su neopredeljeni oko toga kako da postupe su i liberali, koji su obično sumnjičavi po pitanju korišćenja vojne snage ali se osećaju primoranima da kazne predsednika Bašara el Asada zbog optužbi da su njegove snage organizovale hemijski napad protiv civila.

U međuvremenu, Barak Obama je otišao u Rusiju na Samit G20, što bi mogla da bude poslednja prilika da se svetske sile dogovore oko narednih akcija u Siriji.

Konačno glasanje u Kongresu o rezoluciji koju je odbor Senata usvojio trebalo bi da bude 9. septembra.

(Telegraf.rs / Izvor: nytimes.com)