POMEN U GORAŽDEVCU: Bol i tuga za decom ne prestaju!

- Ne molim i ne zahtevam, tražim od Euleksa da ponovo otvori istragu o ubistvu naše dece na Bistirici, tražim od Euleksa da prizna da je potpuno nemoćan i da ne može da razjasni nijedan zločin počinjen nad Srbima ili da ponovo otvori istragu. Ako to ne može da uradi onda se pitam odakle im autoritet da vode, sude i presuđuju u bilo kom drugom slučaju - rekao je Vulin.

Vulin je dodao da je na međunarodnoj zajednici odgovornost, kritikujući što niko iz EU misije nije bio prisutan "sramota me je u njihovo ime što danas nisu ovde, bar da se poklone ili izvine, ako već ne mogu ili neće da nam kažu istinu".

- Na ovu zemlju ste došli zato što smo imali poverenja da će te rasvetliti ovaj i sve druge zločine, našom voljom zato što smo verovali i zato što verujemo da ćete razumeti da ne postoji nacionalnost i da ne postoji versko obeležje pobijenih i ubica, zločin koji se ne kazni uvek se ponovi, zato tražimo da pronađete dokaze i otkrijete ubice, u skladu sa vašim mandatom i vašom moći - rekao je Vulin.

Sećanja su bolna, umesto na bazenu deca u Goraždevcu su danas bila na parastosu svojim pobijenim drugovima. Na Bistrici se više niko nije okupao. Meštani su revoltirani što je mesto ubistva deponija đubreta i nema nikakvog obeležja koje će da podseća i opominje na stravičan zločin. I dalje se živi u nesigurnom okruženju.

Porodica ubijenog Ivana Jovovića, ne želi da govori o svojoj tragediji, uvereni da se "zna ko su počinioci i naredbodavci".

- Kome i zašto da više bilo šta kažemo. Sve smo rekli, sve se zna. Zna se i ko je naručio i ko izvršio zločin, ali nema onih koji bi ih izveli pred lice pravde – rekla je Ivanova majka Senka.

Otac ubijenog Pantelije Milisav Dakić tvrdi da je greškom dobio dokumetaciju o istrazi koju su vodili Unmik i Euleks istražioci u kojoj se nalaze imena osumnjičenih "koji se slobodno šetaju" i ime direktno osumnjičenog koji je prema njegovim saznanjima pobegao u Nemačku.

Jedan od ranjenih toga dana Đorđe Ugrenović je rekao da su još sveže slike i sećanja krvoprolića, zvuci rafala, vriska dece, koja bezglavo beže, beživotnog tela druga pored sebe, nemoći i griže savesti jer ništa nije mogao da uradi, a bio je stariji od sve te dece.

- Ostao nam je večni ožiljak u duši - rekao je Đorđe, koji je tada imao 20 godina. U međuvremenu se zaposlio, oženio, postao otac i drugo mu je dete na putu. Živi u Goraždevcu.

Dragana Srbljak, ranjena devojčica, donela je odluku da napusti svoje rodno selo, jer za nju nema posla.

- Završila sam farmaceutsku školu i zamišljala da ću raditi u apoteci koja se nalazi pored moje kuće, tu nema mesta za mene i ja sam odlučila da tražim posao tamo gde ga ima - rekla je Dragana, razočarano.

Ona je dodala, da će gde god bila 13. avgusta, dolaziti u svoje selo jer "sećanje na taj dan nas okuplja i pomaže da preživimo boli tugu koja nas je povezala za ceo život".

U Goraždevcu kod Peći na Kosovu i Metohiji 13. avgusta 2003. godine iz zasede na decu koja su se kupala rafalom iz puškomitraljeza ubijeni su Pantelija Dakić (12) i Ivan Jovović (19), a teško ranjeni Đorđe Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13).

Euleks je 25. decembra, 2010.godine, usled nedostatka dokaza, obustavio istragu.

(S. S.)