EGIPAT JE ZNAO ŠTA GA ČEKA: Siromaštvo, strah i islamizacija doveli do pada Muslimanske braće

Dan nakon što je Adil Mansur položio zakletvu kao privremeni šef egipatske države, Mirko Šarenac, Srbin koji je u Kairu živeo prethodnih trideset godina, a iz Egipta došao pred samu smenu vlasti, kaže da se državni udar planirao jako dugo i da su Egipćani u proteklih nekoliko meseci tačno znali šta će se dogoditi, kao i da sada čvrsto veruju da samo vojska može da stabilizuje vlast.

- Svi su znali da će biti vojni udar - kaže Šarenac, i dodaje da situacija u toj zemlji jeste opasna, ali da su medijske priče o brojnim silovanjima po trgovima više medijski propagirane, nego što su realne.

- To je ogroman trg, na prostoru kao od naše Narodne Skupštine do Narodnog muzeja. Žene su uvek u gomili i nikad ne idu same. Taj jedan slučaj se dogodio, ali to nikako nije moglo biti nasred trga - smatra Šarenac.

Muslimanska braća su svoj kraj dočekala "zbog ogromnog radikalizma, nebrige za privredu i odsustva nacionalnog osećaja".

- Oni su kao internacionala. Njima je jedini cilj bio panislamska država, nije ih bilo briga za egipatsku privredu. Na pitanja kako će popraviti situaciju u turizmu odgovarali su sa: "Šta nas briga za to". Nisu imali nacionalni osećaj. Njima je bilo da "spasu" svoje žene i decu od gledanja "golotinje", da apsolutno izbace alkohol, da naprave veliku islamsku državu. Ti ljudi imaju potpuno drugačiju svest - kaže naš sagovornik.

On je situaciju u Egiptu, neposredno pre promene vlasti, detaljno opisao u svom tekstu:

"Nezadovoljnih je bilo sve više. Znajući istoriju Muslimanske braće - terorističke organizacije koja je osnovana još 1928. kao odgovor islamskih intelektualaca na izazove savremenog sveta, organizacija koja je pokušala atentat na kralja Faruka i na Nasera, a ubistvo Sadata pozdravila i koja je bila uglavnom zabranjena - jedan deo birača se uplašio da će doći do ubrzane islamizacije zemlje. Drugi deo birača, podržavaoci Muslimanske braće, nezadovoljni su što taj proces pretvaranja Egipta u Džamahiriju ide sporo i traljavo.

Mesecima ranije protesti nisu prestajali, oni su bili različitog inteziteta i izašli su iz okvira prestonice.  Čak je i tradicionalistički sever protestovao - Aleksandrija, Port Said, Ismailija, Suec. Ipak, da bi se videlo kako narod diše, trebalo je pratiti demonstracije na trgu Tahrir, i to petkom, pošto se tada ne radi, a i najvažniji je dan u nedelji u religioznom smislu. Protesti počinju posle glavne molitve.

Nezavisno od političkog izbora, svi su bili nezadovoljni postojećim stanjem i time što su izostale promene. Najvažniji zahtevi, povećanje standarda, smanjivanje uticaja vojske (i policije) i opšta demokratizacija, za jedne, a za one druge šerijatsko pravo i Džihad, ostali su neispunjena obećanja.

Kriza, kriza, kriza

Ekonomija se nije pokrenula, prihodi od turizma su u prošloj godini pali za 60%. Posle Sueckog kanala, turizam je druga po značaju privredna grana za punjenje budžeta. Milioni ljudi su zaposleni u turizmu ili posredno zive od njega. Događanja u poslednje tri godine donela su Egiptu reputaciju nesigurne zemlje s visokim rizikom, dakle, ne preporučuje se za putovanja i odmor. Mnogi bogati Egipćani su napustili zemlju, zatvarajući poslove koje su imali.

Situacija nije dobra, ali nije ni dramatično loša. Iako su se pojavili prvi znaci krize, rast cena, crni kurs lokalne valute, redovi za gorivo (treba pohvaliti one koji vode ekonomiju ove zemlje. Očekivalo se da će se kriza ispoljijti još drastičnije i u većoj meri. Inflacija izmerena u aprilu 2013. je bila rekordnih 8,1% po podacima Centralne banke Egipta.

Cene hrane i pića su, po podacima Centralne banke, porasle za 40%, komunalije 18% a zdravstvene usluge za 6%, saobraćaj za 5. Nezaposlenost je povećana na 12,6 % u 2012, a 2008. je bila 8,37 odsto.

Odmor u zemlji visokog rizika

Ono što najviše zanima potencijalne turiste je pitanje bezbednosti letovanja u Egiptu. Letovališta na Crvenom moru su bezbedna. Tamo je mirno, bez incidenata, zadržana je idilična atmosfera prošlih vremena. Ako se pojavi neki problem, to se dešava na putu izvan gradova, a to se odnosi samo na Sinaj. Na afričkoj strani Gona, Hurgada i Marsaalam bezbedno je i na drumovima.

Ipak, s obzirom na to da je Egipat proglašen za zemlju visokog rizika, osiguravajuća društva ne osiguravaju turiste, pa zato i nema organizovanog dolaska sa Zapada.

Da hoteli ne bi bili prazni, ponuđene su povoljne cene, posebno po komšiluku, tako da ima dosta gostiju iz Zaliva, Saudijske Arabije, ali i bogatih Egipćana koji su do sada preferirali Nord kost (coast) ili Sredozemno more. To je donelo i nove običaje. Ništa čudno da i na najekskluzivnijim plažama vidite potpuno obučene žene koje se čak i s feredžom kupaju u moru i bazenima".

(M. B.)